Zdravlje

Nedostižne vakcine

Zdravstveni radnici i volonteri često prolaze kroz nebezbedne zone i nepristupačne predele kako bi deca dobila vakcine

Foto: hdptcar/Flickr

 

Tekst: Danka Spasovski

U razvijenim zemljama i pored olakšanog pristupa, mnogi ljudi preispituju ili odustaju od medicinskih usluga i propisanih normi, dok su sa druge strane ove usluge teško dostupne u državama u kojima su velika udaljenost i otežana prohodnost do mesta gde ljudi obitavaju svakodnevne pojave – neminovnost koja proističe iz geografskih uslova. Stanovnici gradova najčešće ne razmišljaju o fizičkoj dostupnosti institucija i usluga, a među njima i zdravstvene zaštite. Takve teme u zemljama umerene klime i dobre povezanosti svih njihovih krajeva eventualno privuku pažnju u slučajevima elementarnih nepogoda kao što su snežni nanosi, poplave ili zemljotresi.

Vakcinacija je naročito važna u zajednicama kojima je teško pristupačna ili nepristupačna. Ona predstavlja najefikasniju i najekonomičniju zdravstvenu investiciju koja se može obezbediti za buduće generacije. Unicef navodi da uz angažman mnogobrojnih volontera i medicinskih profesionalaca, ova organizacija podržava programe imunizacije u više od 95 zemalja i obezbeđuje vakcine za 45 odsto dece.

Većina dece na nivou sveta zaštićena je imunizacijom u većoj meri nego ikada ranije, ali ipak najvulnerabilnije kategorije dece nalaze se među siromašnima. S obzirom na uslove u kojima odrastaju, za njih je dobijanje vakcine od velike i presudne važnosti, dok je sa druge strane velika i verovatnoća da neće moći da je dobiju. Tokom 2015. godine jedna od pet beba je propustila osnovnu vakcinaciju u prvim mesecima životaa što se negativno odražava na razne aspekte zdravlja majke i deteta.

Tetanus – tihi ubica

U državi Jemen ratni sukobi koji traju dve godine uticali su destruktivno na zdravstveni sistem. U uslovima razorene infrastrukture i nedostataka sredstava zdravstvene zaštite, ratno područje je idealna sredina za širenje bolesti koje su najčešći uzrok smrti dece. Procenjuje se da u ovoj zemlji, gde je veliki broj bolnica bombardovan i razrušen, svakih deset minuta jedno dete umre od bolesti koja se može preduprediti. Zdravstveni radnici Unicefa sprovode programe obilaska i cepljenja dece vakcinama protiv poliomijelitisa noseći težak teret po velikoj vrućini kroz teško prohodne planinske predele i prolazeći kroz nebezbedne zone. Epidemije se javljaju i postaju smrtonosne naročito posle prirodnih katastrofa kada je deci nedostupna adekvatna higijena i kada čista voda za piće postaje prava dragocenost.

Nakon snažnog zemljotresa u Nepalu 2015. godine, koji je čak pomerio Mont Everest, postojala je opasnost od pojave poliomijelitisa zbog čega su humanitarci u okrugu Gorkha sproveli vakcinaciju 3,6 miliona dece protiv malih boginja, polia i rubele. Kako bi stigli do epicentra potresa, bili su prinuđeni da se veru uz strme stene planinskog područja. Nadžiba Ahmadjan, hrabra žena koja jašući magarca obilazi severoistočni Avganistan, jedna je od mnogih koji su u okviru prevencije, počevši od 1980. godine pa do danas, spašavali i po tri miliona života godišnje. Osim toga, ona i njeni saradnici su entuzijastično radili na tome da se umanje štetni uticaji nekih verovanja i dezinformacija u vezi zdravlja.

Avganistan je jedna od osamnaest zemalja koje su uključene u kampanju prevencije tetanusa, bolesti koja nastaje kao bakterijska infekcija otvorene rane i uboda. Više od 80 odsto svih slučajeva tetanusa na svetu pogađa žene koje su se nedavno porodile i njihovu novorođenčad. Opasnost je najveća tamo gde higijenski zahtevi za porođaj nisu zadovoljeni pa tako na primer ukoliko presecanje pupačne vrpce nije sterilno, ono može imati fatalne posledice ali sa odloženim dejstvom. Zbog toga je tetanus nazvan tihim ubicom jer u uslovima deprivacije mnoge porodilje i bebe umiru kod kuća, što često ostane nezabeleženo. Zahvaljujući posebnom programu vakcinacije broj smrtnih slučajeva postporođajnim i neonatalnim tetanusom značajno je smanjen.

Foto: © UNICEF/UN055430/Modola

Paketi zdravlja

Ponekad reke stoje na putu koji se mora preći koristeći viseće mostove ili uže koje spaja dve obale. Ovakve poduhvate dodatno komplikuje činjenica da se kroz tropske predele moraju koristiti specijalni koferi za prenos vakcina. Istrajnost i hrabrost onih koji su prešli ove puteve u Indiji je dala rezultate, pa su tako tokom 2014. i 2015. godine bolesti polio i tetanus iskorenjene. Indija i Bangladeš su među onim državama u kojima se zbog udaljenosti pojedinih krajeva i siromaštva entuzijasti koji deci donose vakcine mogu videti sa paketima na biciklu, motociklu ili čak kako daju vakcine u javnom prevozu.

Zbog specifične klime i dugotrajnih ratnih razaranja deca Afrike su najranjivija u pogledu prevencije bolesti. I tamo su prisutne vodene prepreke pa zdravstveni radnici u Zanzibaru prevoze dragocene preparate čamcima u udaljene krajeve. Sa druge strane, mlada država Južni Sudan suočava se sa ratnim dejstvima i nepouzdanošću korišćenja mnogih puteva kroz zemlju. Svako putovanje podrazumeva veliki rizik, pa se zato za prenos vakcina angažuju mali avioni i helikopteri. Prtljag koji obezbeđuje zdravlje zatim preuzimaju mnoge žene koje ga na tradicionalni način prenose na sopstvenoj glavi.

Prema Unicefovim statistikama, u 2013. godini nije bilo vakcinisano gotovo 22 miliona dece. Nevakcinisana deca uglavnom žive u depriviranim uslovima, u oskudici hrane i čiste vode, u lošim stambenim uslovima, ne pohađaju školu i nije im obezbeđena elementarna zdravstvena zaštita.

Mada se raskorak u redovnoj vakcinaciji danas može primetiti kako u ruralnim, tako i u urbanim sredinama, najveći izostanci se ipak beleže u siromašnim, nestabilnim i ratom pogođenim područjima. Ponekad tradicionalna verovanja nekih zajednica utiču na odbijanje vakcinacije, ali su značajn faktor i velike migracije stanovništva. Deca koja se nalaze među izbeglicama i migrantima često promene mnoga prebivališta zbog čega propuste da budu evidentirana i zbrinuta prevencijom.

Više od 70 odsto dece koja nisu dobila preporučenu dozu vakcine protiv bolesti difterije, tetanusa i velikog kašlja živi u Africi u Jugoistočnoj Aziji, a čak trećina njih je iz Indije. Ujedinjene nacije i Svetska zdravstvena organizacija reaguju programima brzih intervencija koji sprečavaju epidemije zaraznih bolesti i štite veliki broj dece kojoj je redovna zdravstvena zaštita retko kad dostižna.

 

 

 

 

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs