Култура науке

Зашто Михајло Пупин заслужује мост?

Престоница Србије добила је на Дунаву мост са именом Михајла Пупина. Тим поводом, Елементаријум доноси ауторски текст Александре Нинковић, познате популаризаторке овог научника

Текст: Александра Нинковић Ташић*

Мост који добија Пупиново име представља снажан симбол многих вредности које стоје уз животно и научно дело овог великог човека. Бољи споменик чувеном изумитељу, визионару, човеку чијом заслугом ми њиме идемо ка нашем Банату, нисмо могли да подигнемо.

Требало је саградити невероватан мост стрпљења, пожртвованости и упорности да би се од пашњака маленог села у Банату стигло до највећих храмова науке 20. века. Наш Михајло Идворски Пупин седео је у оснивачком одбору НАСЕ, на његову иницијативу је основано Америчко друштво физичара, био је председник Њујоршке академије наука, као и свих других научних, неретко и образовних институција САД. Четири његова ученика добили су Нобелове награде. Овим набрајањем тек бисмо започели дугу листу Пупинових звања, функција и одликовања. Саградио је, уз велику посвећеност, не један, већ стотине мостова, који су у најтежим временима Србију спајали са светом.

Пупин је био најбољи лобиста кога је наша земља икада имала. Тим мостовима, због чије је градње много трпео, стизала је помоћ Србији кроз рад три Пупинове фондације, али и кроз скретање пажње моћних и богатих људи на потребе једног малог народа на Балкану. Пупин је увек истицао да је борба тог народа велика, јер се бори за право, правду и слободу.  

Један од симбола његовог огромног труда је и проглашење дана Србије у Америци. Године 1918. српска застава завијорила се над Белом кућом, као и изнад свих државних институција у Вашингтону. То што је тада јавно о нашем народу рекао председник Америке Вудро Вилсон, данас делује невероватно, а онда је значило руку разумевања и помоћи, која се најбоље види кроз доприносе Михајла Пупина на Мировној конференцији у Паризу.

Један од мостова које је саградио и којем не можемо наћи равна у српској историји је мост поплочан добрим делима, кроз помоћ десетинама хиљада ђака, ратним сирочићима, небројеним црквама и манастирима, Универзитету, Српској академији наука и уметност и неизоставно, значајним научницима и уметницима, као што су Јован Цвијић, Урош Предић, Паја Јовановић… 

Многим књигама, експозеима, организацијом трибина, показивао је да су духовна и материјална реалност плодови са истог дрвета сазнања. Својом аутобиографијом, која је одмах преведена на десетине језика, мотивисао је и донео снагу хиљадама младих људи у читавом свету. Његову књигу су од Америке до Јапана делили добрим ученицима, како би им показали личност каквој треба у свом сазревању да теже.

Због свих својих научних и људских достигнућа, због тога што је кроз своје патенте повезивао телекомуникацијски цео свет, и због тога што је био градитељ мостова који су помоћ и подршку водили до Србије, Михајло Пупин заслужује нашу захвалност и љубав.

Име моста почетак је наше градње сећања.

 

*Ауторка је популаризаторка науке посвећена очувању традиције Михајла Пупина. Организиовала је изложбе, руководила пројектима и објавила више књига о Пупину.

 

Нови мост у Београду

Изградња новог Пупиновог моста преко Дунава у Београду, коjи повезуjе Земун и Борчу и који је отворен 18. децембра 2014, финансирана jе кредитом кинеске банке „Ексим“, а мост jе изградила кинеска компаниjа Чаjна роуд енд бриџ корпореjшен (CRBC). Због тога jе ова грађевина испрва називана Кинески мост. У октобру 2014, након гласања у коме су учествовали грађани, Скупштина града Београда му jе дала име Пупинов мост, по Михаjлу Пупину.

Р. Е.

КУЛТУРА НАУКЕ

Свакодневица од пре 1000, 400 или 100 година није била иста као данас. Како и зашто се променила? Колико је томе допринела наука? Колико су креативне идеје, упорност и храброст истраживача променили свет?

Истражите текстове из рубрике КУЛТУРА НАУКЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs