pioniri

Madam Saturn

Karolin Porko bila je 1997. godine uzor za glavnu ulogu u filmu „Kontakt“, a značajan je akter i nedavno završene Kasini misije

Foto: Wikipedia

 

Tekst: Marko Rakočević

Nakon dvadeset godina provedenih u svemiru, orbiter Kasini, usamljeni međuplanetarni putnik Kasini- Hajgens misije, uplovio je u Saturnovu atmosferu septembra 2017. godine. Podaci koje je slao na Zemlju svedočili su o svetovima bitno različitim od našeg. Zamislite, recimo, „sumračno, maglovito, ledeno podne dok stojite na obali jezera ispunjenog razređivačem“. Ovim rečima je prizor koji bi nas dočekao na tlu Saturnovog meseca Titana opisala dr Karolin Porko, istaknuta planetološkinja i rukovodilac imadžing tima Kasini-Hajgens misije.

Porko, kao istaknuti akter misije čije je nalaze učinila razumljivim, bliskim i dostupnim običnim ljudima, posebno se istakla pružajući informacije o pojavnosti planeta spoljnog Sunčevog sistema. Još kao veoma mlada bila je veliki sanjar. Odrasla je u severno-istočnom Bronksu u Njujorku, gde je imala priliku da posećuje Hajdn planetarijum. Za astronomske pojave se zainteresovala pomalo zaobilaznim putem, budući da je u ranom tinejdžerskom dobu bila zaokupljena spiritualnim dilemama uporno postavljajući sebi pitanja o smislu života. Odgovore je tražila u budizmu, hinduizmu, katolicizmu i egzistencijalizmu.

Međutim, ove njene sklonosti su bile kratkog veka budući da je ubrzo zaključila da „istina ne može biti odraz subjektivnog mišljenja nekog autoriteta“ i da je priroda jedini arbitar. Postavši svesna da „nije mislilac, već istražitelj“, rodila se njena ljubav prema prirodnim naukama. Svoju očaranost Saturnom kada ga je tokom srednjoškolskih dana prvi put ugledala kroz teleskop opisuje kao svoju prvu konekciju sa svemirom. Od tog uzbudljivog trenutka prepustila se težnji da mu se približi. Prva stanica na tom putu bio je Univerzitet Stoni Bruk, gde je 1974. godine diplomirala na Departmanu za fiziku i astronomiju.

Foto: NASA

Želeći da bude deo američkog svemirskog programa, iste godine započela je postdiplomske studije na Kalifornijskom tehnološkom insitutu, na Odeljenju za geološke i planetarne nauke. Tu stiče priliku da se uključi u rad Laboratorije za mlazni pogon sarađujući sa timom naučnika na analizi podataka pristiglih sa Vojadžera 1 koji su se odnosili na Saturnove prstenove. Rezultati te analize su joj kasnije poslužili za doktorsku disertaciju, koju je odbranila 1983. godine.

Ovim je započela svoju karijeru istraživača planeta spoljnog Sunčevog sistema. Nakon što je doktorirala ponuđeno joj je da bude član imadžing tima za Vojadžer 2, koji je u to vreme preletao Uran (1986) i kasnije Neptun (1989). Kao još mlada naučnica, dr Porko se istakla po tome što je prva ponudila objašnjenja konstrukcije i dinamike prstenova ove dve planete i neobičnih uvojaka i krakova zatečenih na prstenovima Saturna, a koja su i do danas ostala prihvaćena. Osim toga, jedan je od inicijatora ideje da se uzme „portret planete“ i bila je aktivni učesnik u njihovoj izradi 1990. godine. Među tim portretima je i čuvena slika „Bleda plava tačka“.

Pošto se vrlo istakla u radu na projektu sa Vojadžerima 1 i 2, ostvarila joj se želja da postane lider tima za obradu snimaka i izradu slika samog Saturna, njegovih prstenova i meseca. Reč je o već pomenutoj misiji Kasini-Hajgens. Međutim, istovremeno je do izražaja došla jedna od najvećih prepreka sa kojom se morala suočiti – problem statusa i podređenosti žena u nauci. Sa ovim problemom se, doduše, susretala tokom čitavog svog profesionalnog razvoja, ali je ranije bio slabijeg intenziteta jer je u prethodnim projektima uglavnom bila u ulozi asistenta. Kada je izabrana za lidera jednog tima u okviru veoma značajne svemirske misije, ti pritisci su postali veći.

Ipak, pre zvaničnog početka misije i lansiranja svemirske letelice, 1997. godine, dr Porko je odigrala važnu ulogu u borbi za odobrenje same misije. Najpre je uspela da odobrovolji predstavnike NASA štaba u Vašingotnu koji na početku, zbog velikih troškova, na tu misiju nisu gledali blagonaklono. A potom je i javnosti uspešno objasnila razlog korišćenja nuklearne, a ne solarne energije za kretanje letelice i zbog čega, uprkos opasnosti od radiološke kontaminacije prilikom njenog prolaska pored Zemlje na svom kružnom putu do Saturna, nije bilo razloga za brigu.

Dr Porko je našla svoje mesto i u popularnoj kulturi tako što je bila savetnik i uzor po kom je osmišljena glavna junakinja filma „Kontakt“ Roberta Zemeiksa (koju tumači glumica Džudi Foster), a u kom se, između ostalog, dotiče tema položaja mladih naučnica u stručnim krugovima. Ovo su samo neka od njenih zalaganja kojima je dala veliki doprinos u podizanju ugleda žena u nauci. Tokom proteklih trinaest godina, od dolaska Kasinija do Saturna 2004. godine, dr Porko se isticala kao strastveni komunikator njegovih poruka.

Svojom elokvencijom i entuzijazmom osvajala je javnost na TED konferencijama, brojnim radio i TV emisijama i naučnopopularnim skupovima. Na njenu inicijativu organizovan je i „Dan kada se Zemlja osmehnula“. Bio je to 19. jul 2013. godine kada je Kasini tokom pomračenja Sunca uslikao ceo Saturn i Zemlju koja se vidi u pozadini kao mala blistava zvezda.  Dr Porko je pozvala ceo svet da tog dana, u trenutku slikanja, pogleda u nebo i osmehne se u znak proslave svog mesta u kosmosu.

 

 

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs