Архимед (287-212)

Лифт

Многе версајске љубавнице имале су тајне пролазе и степенице до краљевих одаја, али војвоткиња од Шатуроа имала је – лифт

 

Текст: Марија Ђурић

Сматра се да је први лифт конструисао славни грчки математичар, физичар и астроном из Сиракузе, Архимед око 236. године п.н.е. О томе сазнајемо од римског архитекте Марка Витрувија који је у првом веку п.н.е. писао о Архимедовим великим открићима.

Лифтови попут Архимедовог и каснији служили су за подизање и спуштање терета. Имали су дрвену платформу или кутију за коју су били везани конопци. Људи или животиње подизали би и спуштали платформу кроз отвор вукући конопце.

Постоји још мноштво занимљивих примера конструкције лифтова кроз историју. Један од њих направљен је у Версају у време Луја XV (1710-1774), краља који је волео науку. Многе версајске љубавнице имале су тајне пролазе и степенице до краљевих одаја, али војвоткиња од Шатуроа имала је – лифт. Био је врло мален – то је била столица са канапом и контратегом која се подизала и спуштала окретањем точка. Мадам Шатору је тако могла брзо и неопажено да долази до краља. Лифт је наследила друга љубавница, мадам Помпадур, али када је она добила нове, раскошније одаје у Версају, лифт је расформиран и механизам је послат у дворац Фонтенбло.

Чувен је лифт уграђен 1889. године у Ајфелову кулу у Паризу. Осим што је сама грађевина висине 324 метра била чудо модерне технологије тадашњег доба, то су била и три одвојена система за подизање и спуштање посетилаца. Два највећа изазова, како се наводи у извештају ”Системи лифтова Ајфелове куле” Роберта Вогела, била су како направити лифтове са довољно капацитета и како их подићи на толику висину. Конструкторе је мучило и то како да лифтове поставе у закривљене ноге куле.

У источну и западну ногу куле поставили су два лифта која су возила само до прве платформе где ће се, претпостављали су, већина посетилаца и запутити. Око конструисања та два лифта није било много муке. Много већи проблем био је подићи посетиоце до друге платформе – није постојала компанија у Француској која је била спремна да преузме тај посао на себе. Страни понуђачи су с друге стране били одбијени јер није било дозвољено користити увозне материјале у изради куле. Зато је рок за израду продужен и радило се на анимирању домаћих мајстора – узалуд. На крају је уговор потписан са париским представништвом америчке компаније Otis Brothers & Company за посао вредан 22.500 долара. У компанији су у то време објаснили да раде на конструисању хидрауличног лифта, јединог на свету под толиким нагибом, и да су припреме за посао трајале три године. Дупле кабине лифта кретале су се брзином од око 120 метара у минути, носећи 40 особа које су због нагињања лифта морале да седе.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs