Roboti

Leonardov vitez

Leonardov projekat je prvi dokumentovani humanoidni robot. Smatra se da je inspirisan starogrčkim tekstovima o mašinama koje su imitirale prirodu

„Kojim ćeš rečima, o pišče, savršeno opisati čitavu celinu kao što to ovde čine crteži? Kako ćeš rečima opisati srce, a da ne ispuniš čitavu knjigu?“

Scritti scelti di Leonardo in Vinci

Leonardo da Vinči

Ostavština Leonarda da Vinčija, renesansnog umetnika, naučnika, pronalazača, inženjera i arhitekte, još se otkriva iako je od njegove smrti prošlo skoro 500 godina. Među njegovim delima pronađenim u 20. veku je i jedna davno izgubljena sveska sa skicama u kojoj je Da Vinči, posmatrajući prirodu, pokušavao da je imitira crtajući mehaničke ptice i insekte. Jedna od takvih skica bio je i vilin konjic, ali se smatra da Da Vinči ipak nije uspeo da osmisli nekakvu minijaturnu mašinu koja bi zaista mogla da se kreće, odnosno da leti.

U pomenutim skicama, koje je tek 1957. godine pronašao Karlo Pedreti proučavajući Da Vinčijevu zaostavštinu, takođe postoje dokazi i da je Da Vinči radio na projektu robota-viteza. Međutim, nije potpuno jasno da li ga je ikad napravio. Prema skorijim istraživanjima i pokušajima da ga konstruišu, ovaj Leonardov robot bio je, bar po nacrtu, potpuno završen i funkcionalan. Ako ga je Da Vinči zaista napravio, bila je tu reč o, za to vreme, čudu tehnike koje je zaista moglo da se kreće.

Leonardov projekat inače je prvi dokumentovani humanoidni robot. Smatra se da je inspirisan starogrčkim tekstovima o mašinama koje su imitirale prirodu. Skicirao ga je u svesci Codex Huygens oko 1495–1497. godine, malo pre nego što je počeo rad na svom najpoznatijem delu, Tajnoj večeri.

Prema detaljnom nacrtu, Leonardov mehanički vitez je bio obučen u sjajni nemačko-italijanski oklop tipičan za kraj 15. veka. Zahvaljujući sistemu poluga i kablova koji su mogli da se povlače, vitez je bio u stanju da ustane i sedne, maše rukama i pomera glavu i vilicu, koja je anatomski vrlo slična čovekovoj.  

Pretpostavlja se da mu je i vrat bio pokretljiv pa je glavu mogao da pomera levo-desno. „Zglobovi“, odnosno pokretni delovi, bili su na rukama, laktovima, ramenima, zatim u kukovima, kolenima i nožnim zglobovima. Kontrola pokreta ruku vršila se pomoću sistema smeštenog u grudima, dok se nogama upravljalo zahvaljujući spoljnom mehanizmu poluga.

Čak, istraživači koji su konstruisali robota po ovom nacrtu tvrde da vitez može da ispušta zvuke iz usta zahvaljujući sofisticiranom unutrašnjem sistemu, koji se nalazi u visini grudi, i koji, ukoliko ga udarite, emituje zvuk.

Prema Da Vinčijevom nacrtu, robot je sastavljen od drveta, kože i metalnih delova. Telo se pomera aktiviranjem sistema kablova koji simuliraju tetive i mišiće. No, naučnici imaju nekoliko teorijskih pretpostavki i, više od šest decenija nakon otkrića nacrta viteza, još raspravljaju o tome kako je Da Vinči zamislio njegovo kretanje.

Problem za naučnike je to što je Da Vinči svaki deo robota crtao van konteksta, nepovezano sa ostalim elementima kojih ukupno ima čak 174. Čitav projekat je veoma zbunjujuć i teško ga je interpretirati pošto su crteži razbacani po svesci. Možda je baš zato prva rekonstrukcija Leonardovog robota napravljena tek 1996. godine, a od tada je bilo još nekoliko pokušaja.

Veruje se da je Da Vinči pokušavao da kreira napravu da zabavi goste na milanskom dvoru porodice Sforca, koja je vladala ovim gradom. Leonardov pokrovitelj Lodoviko Sforca bio je ljubitelj vojne opreme pa je Da Vinči smatrao da će ga vitez svojim izgledom i sposobnostima oduševiti i razonoditi. Vitez je trebalo da se pojavi u najuzbudljivijem delu prijema u domu Sforca i zadivi goste svojom teatralnošću i sposobnostima.

Ujedno, smatra se da je Da Vinčiju, osim puke zabave i ugađanja svom pokrovitelju, cilj bio da dokaže kako se telo čoveka može imitirati, te da je ono u suštini mašina.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs