открића

Комарци који престају да пију крв

Најновија студија са Универзитета у Охају показује да једна врста комараца престаје да се храни крвљу и прелази на цветни нектар

Фото: Pixabay

 

Текст: Анђела Мрђа

Као последица природне селекције, једна врста комараца полако престаје да се храни крвљу и прелази на цветни нектар. Најновија студија са Универзитета у Охају, објављена у угледном научном часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, покушава да објасни због чега све већи део популације Wyeomyia smithii врсте прелази на цветни нектар и напушта раније облике исхране. 

Ово се, наиме, доводи у везу са генетским еволутивним променама у организмима комараца до којих је дошло из неколико практичних разлога. Један од њих је смањење ризика од преношења болести путем крви – без убода нема ни сељења патогена из комарца у тело човека или животиње. Друга значајна предност је уштеда енергије. Док се овај летећи инсект храни цветним нектаром, метаболизам је знатно растерећенији.

Поред тога, протеински оброци од крви су нешто слично Божићној вечери – укусни, обилни и тешки што га као и човека, чини тромим и спорим. Ипак за разлику од људи, комарац постаје животно угрожен јер га спорост чини лаким пленом за изгладнелог предатора. И најзад, топли оброк може бити токсичан за тело комарца. 

Занимљива је још једна сасвим логична промена до које је дошло овом еволуцијом. Наиме, комарци који су прешли на цветни нектар имају развијеније чуло вида него пре. Како су се за време своје крволочне фазе ослањали више на мирис, сада, у потрази за цветом на ливади на који би слетели, изоштравају чуло вида и боље реагују на визуелне надражаје.

Мада одређене врсте никад и нису убадале и храниле се крвљу, те се с тога не може говорити о еволутивном напретку, истраживачи овде причају искључиво о једној, Wyeomyia smithii врсти, код које је заиста дошло до генетских измена.

Један део њене популације, који претежно насељава Северну Америку, своју исхрану заснива искључиво на биљкама док се на Флориди, одређен број комараца исте врсте и даље храни убодима и исисавањем крви. С тога се с правом сматра да је у овом случају заиста дошло до еволутивних промена у циљу преживљавања. 

Даља истраживања Wyeomyia smithii врсте отварају нове могућности за утврђивање постојања универзалног ”неуједајућег” гена комараца који би могао да послужи за сузбијање векторских заразних болести. Оне се наиме преносе тако што вирус, бактерија или паразит једно време, пре него што ће населити организам домаћина, проводи у векторукомарцу, крпељу или другим врстама инсеката. Време које је потребно да се вектор зарази назива се спољашњи период инкубације. Када то прође, болест се даље преноси убодом или угризом на осетљиву животињу или човека. Проблем је што када се вектор једном инфицира, даље доживотно преноси узрочника болести којим је и сам заражен.

Оно на чему ће научници даље радити значајно је и за људе и за животиње. Пред њима је покушај да детаљно изуче узрoке и провокаторе генетских промена, а крајњи резултат би могао да буде свет без уједа комараца

 

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs