открића

Колико дуго уживамо у пиву?

Међународни тим истраживача недавно је открио тринаест хиљада година стару пивару у израелском граду Хаифи

Илустрација: www.ancient-origins.net

Текст: Ивана Николић

Археолози са америчког Универзитета Стенфорд нису могли ни да сањају да ће, трагајући за храном коју је јео праисторијски човек на тлу данашњег Израела, пронаћи најстарију пивару на свету. 

„Ово је најстарије сведочанство на свету о алкохолу који је произвео човек“, објашњава Ли Лиу, вођа истраживачког тима.

„Ово откриће показује да алкохол није нужно настао као последица појаве вишка у пољопривредној производњи, већ да је, бар једним делом, произвођен за ритуалне обреде и духовне потребе“, каже Лиу, додајући да се пиво овде најчешће пило приликом одавања почасти мртвима.

На то указује и чињеница да су остаци пива пронађени у пећини у којој се налазе гробови припадника натуфијске културе.

Ли и њен тим дошли су у Хаифу, трећи по величини град у Израелу, да истраже пећину коју је користио праисторијски народ Натуфијци, ловци-сакупљачи са источног Медитерана. Археологе је занимала исхрана ових полуномада, пре свега коришћење биљне хране.

„Нисмо пошли са намером да нађемо алкохол у каменим судовима, већ смо само желели да истражимо које су биљне намирнице људи конзумирали јер у археолошким записима има веома мало података“, каже Лиу.

Њен тим анализирао је трагове пронађене управо у каменим посудама на дубини од око 60 центиметара. Посуде су биле урезане у под пећине и поуздано се зна да су коришћене за чување, лупање и кување различитих врста биљака, као што су овас, махунарке и разна влакна.

А како су Лиу и њен тим уопште дошли до пива? Они су у пећини пронашли и ископали остатке скроба и микропскопских биљних честица које се називају фитолити и који су типчни за трансформацију пшенице и јечма у алкохол. Тим верује да су у производњи пива Натуфијци имали јасно дефинисане три фазе. Најпре би се скроб пшенице и јечма претворио у слад, па би се тај слад гњечио и загрејао, а потом би га оставили да се ферментише са дивљим квасцем у ваздуху. Лиу и њен тим су, пратећи овај процес, направили сопствено пиво, које је, како студија каже, имало јасне сличности за оним које су правили ови праисторијски људи који су насељавали територију данашњег Израела. Они кажу да је натуфијско пиво изгледало много другачије од пива какво познајемо и конзумирамо данас, као и да је било блаже.

Пре но што је ово истраживање објављено, научници су веровали да производња пива датира од пре око 5000 година. Ипак, ово откриће носи још неколико важних порука осим те да се у пиву ужива знатно дуже него што се мислило. Наиме, у закључку свог рада, археолози кажу да проналазак најстарије пиваре на свету баца ново светло на натуфијску културу, њихове ритуале, и да „показује широк спектар технолошких иновација и друштвене организације унутар њихове културе“.

„Прављење пива је био интегрални део ритуала и гозби, као и друштвени регулаторни механизам у друштвима у којима је успостављена хијерархија“, каже Џијаџинг Ванг, коаутор рада, додајући да су у овој култури ритуали били много важни, на шта указује и чињеница се најстарија пивара налазила на гробљу.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs