хербаријум

Ко се све храни нектаром?

Процењује се да је у опрашивање укључено око 250.000 скривеносеменица и приближно сличан број животињских врста, од којих већину чине инсекти

Фото: Верољуб Умељић

Текст: Иван Умељић

Тврдокрилци (Coleoptera) су, еволутивно посматрано, најстарији опрашивачи и склони су нетактичном и деструктивном понашању према цветовима, које посећују из више разлога: да би се нахранили нектаром, поленом и ткивом цветова, или склонили ту на неодређено време, или да би на том месту обавили спаривање.

Двокрилци (Diptera) су се појавили много пре биљака цветница. Комарци су најпознатији конзументи нектара. Мужјаци се хране искључиво нектаром, док се женке хране и крвљу. Осим њих ту су и воћне мушице (Tephritidae) које поред нектара конзумирају медљику и сокове оштећених плодова воћа. Треба споменути и мушице веома сличне пчелама које поседују дуге језике које не могу да увуку (Surphidae и Bombuliidae).

Лептири (Lepidoptera) су опремљени издуженим језицима, па због тога углавном посећују цветове са уским издуженим чашицама. Мољци, који су више милиона година старији од лептира (и бољи су опрашивачи) посећују цветове уздашније нектаром.

У опнокрилце (Hymenoptera) убрајају се осе, пчеле и мрави. Многе врсте оса своје легло хране материјама животињског порекла, међутим неке врсте се хране нектаром, медљиком и воћним соковима. Осе посећују цветове са изложеним нектаром, али и и ванцветне нектарије обезбеђујући, према неким теоријама, биљкама заштиту од биљождера. Највећу склоност ка конзумирању нектара показују веће осе из фамилија PompilidaeVespidae и Sphecidae, које притом имају и важну улогу у опрашивању. 

Пчеле, доминантни опрашивачи у многим екосистемима, веома су ефикасне због чињенице да сакупљају полен и нектар како би нахраниле потомство. За већину других посетилаца цветова, сакупљање полена је успутна случајна радња. Социјалним пчелама, које представљају мањину међу пчелама, неопходна је додатна нектарска енергија како би загрејале гнездо и убрзале развој легла. Ендотермија, која представља активно произвођење топлоте код пчела доводи до повећаних енергетских захтева и до интензивирања сакупљања нектара, због чега су оне врло важни опрашивачи у умереним и хладним климатским зонама.

Веома ефикасани начини комуникације, обучавања и регрутовања, омогућавају медоносним (Apis) и бежаочним пчелама (Melipone) да веома брзо искористе добре изворе нектара, као и да акумулирају вишкове које су сакупиле. Пчелиње заједнице се „фокусирају“ на најбоље изворе нектара у великој зони, „обрађујући“ притом неколико парцела истовремено, уз константно регулисање броја сакупљачица на свакој парцели.

Социјалне пчеле су главни опрашивачи у европским и северноамеричким екосистемима, док их нешто мање има на јужној хемисфери. Медоносне пчеле живе у дуговечним заједницама које изискују сукцесивне цветове током године, што за коначну последицу има генерализацију међу пчелама. Иако медоносне пчеле нектар сакупљају са различитих врста биљака, на индивидуалном нивоу их одликује цветна константност. Наиме, пчела која почне да сакупља нектар са једне врсте најчешће неће током истог дана посећивати цветове неке друге врсте.

Поред оса и пчела, и мрави конзумирају нектар. Течни угљени хидрати представљају основу њихове исхране, а осим ванцветног нектара хране се и медљиком и секретима гусеница. Мрави су слаби опрашивачи због неколико разлога: не могу да лете, сувише су ситни, често се међусобно чисте, производе антибиотске секрете. Због тога, биљке се „труде“ да их одврате од цветова и цветног нектара.

Један од начина је да се помоћу ванцветних нектарија привуку ка другим деловима биљке. Неке биљке кроз ванцветне нектарије излучују знатне количине нектара да би мраве одвратиле од цветова, а обезбедиле приступ пожељним посетиоцима, пчелама, које могу ефикасно да обаве опрашивање. У неким случајевима, ванцветни нектар представља „награду“ мравима јер „штите“ биљке од биљождера.

ХЕРБАРИЈУМ

Биљке се не крећу? Или нам се то само чини? Како су биљке населиле свет, куда су путовале, како расту, шта једу и зашто се мењају? Вести из универзума биљака.

Истражите текстове из рубрике ХЕРБАРИЈУМ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs