otkrića

Kako smanjiti gužve u saobraćaju?

Podstaknuti jatima ptica u kojima nema zastoja, istraživači sa MIT-a krenuli su u potragu za odgovorom kako smanjiti gužve u saobraćuju u kojima vozači pojedinih gradova izgube i do 24 dana godišnje

Foto: Pixabay

 

Tekst: Anđela Mrđa

Ako pripadate grupi vozača koji se u pet po podne guraju uz branike drugih automobila, ne bi li stigli brže, upravo ste, prema najnovijem istraživanju, jedan od onih koji prave gužvu. Rezultati istraživanja sa Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT) pokazuju da bi se zakrčenja u gradu u udarnim, popodnevnim terminima prepolovila ako bi svi držali jednako rastojanje između automobila ispredi iza sebe. Profesor sa MIT-a Berthold Horn kaže da je u ovakvim slučajevima veliki problem prirodna tendencija ljudi da, kada se nađu u gužvi, gledaju pravo isped sebe, a zanemaruju šta se dešava iza njih.

Do kilometarskih zastoja uglavnom dolazi usled „stani-kreni“ talasa kom su vozači skloni u gužvama. Dovoljno je da se jedan od njih suviše približi automobilu ispred, a potom naglo zakoči. Vozač iza njega će uraditi isto, a onda će to sukcesivno ponoviti na desetine njih čime će se za nekoliko trenutaka stvoriti dugačka, stajaća kolona. Ona dalje može da se razvija i napreduje na kilometre i kilometre koji se pretvaraju u minute i sate čekanja. Da bi se to sprečilo, naučnici predlažu držanje jednakog rastojanja između automobila. Time se stvara protočna kolona u kojoj se provodi duplo manje vremena pošto se vozila, iako usporeno, neprestano kreću.

Zanimljivo je da su ptice ovoga svesne. Njihova jata su tako organizovana da, ma koliko članova brojala,  lete skladno kao jedna. Istraživački tim naglašava da im je upravo zbog toga jato poslužilo kao inspiracija za istraživanje. Na nebu nema gužve ni zastoja, jer svaka ptica vodi računa o položajima svih ostalih oko sebe, a ne samo one ispred.  

U saradnji sa Tojotom, Horn dalje planira da uradi simulaciju koja bi pokazala da je ovakva vožnja ne samo brža već i bezbednija. Još jedna od njegovih ideja koju je predložio automobilskoj industriji je da u svoje cruise-control sisteme ugrade i zadnje senzore pored već standardnih prednjih, jer će, kako kaže, „vozači teško sami od sebe početi da gledaju u retrovizor i drže odstojanje u gužvama“. Primenom ovog sistema ljudi ne bi samo uštedeli vreme, već i gorivo.

Ohrabrujuće je što bi, prema Hornovom mišljenju, i mali procenat vozača koji bi se pridržaili novom sistemu imao veliki učinak. „Nije neophodno da svi promene način vožnje pa da se gužve smanje. I nekolicina bi bila sasvim dovoljna“, navodi u saopštenju Horn. Važno je da odstojanje bude isto, a koliko će ono tačno iznositi nije ni precizirano ni od velikog značaja, pokazala je simulacija.

Prema Si-En-Enovoj listi gradova sa najvećim saobraćajnim gužvama u 2017. godini, na prvom mestu se nalazi Bangkok, koji je postao žrtva sopstvenog uspeha i ekonomskog ravoja. Prema izveštaju tajlandskog portala The Nation, u ovom gradu vozači prosečno provedu 96 minuta čekajući u saobraćajnim redovima svakog dana. Od toga im 72 minuta prođe u stajaćim kolonama, a preostala 24 minuta u traženju parkinga. Izačunato je da na godišnjem nivou vozači Bangkoka provedu 24 dana čekajući u gužvi.

Na drugom mestu je Meksiko Siti. Međutim, prema podacima holandske kompanije za navigacione sisteme TomTom, ovaj grad je šampion u celodnevnim gužvama. Posetilac ovog glavnog grada bi u svako doba dana mogao da vidi po pet zakrčenih traka u samo jednom smeru koje više liče na parking nego na ulicu. Kolona automobila prošarana je kolonom motora i skutera, koji zbog svoje brojnosti takođe stoje, što je za dvotočkaše prilično neuobičajeno. Na trećem, četvrtom i petom mestu Si-En-Enove liste nalaze se Bukurešt, Džakarta i Istambul, gde je stanje slično gore navedenom.

Tim istraživača sa MIT-a je radeći na pronalaženju najefikasnijeg rešenja koje neće iziskivati izgradnju novih puteva i otvaranje dodatnih traka imao u vidu upravo ovakve gužve u kojima ljudi, na godišnjem nivou, provedu i po nekoliko dana.

 

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs