Метахроника

Како се одређује датум Ускрса?

Ускршњи датум jе, заправо, само конвенциjа коjа се користи већ 17 векова и коjа jе, упркос реформама календара, у међувремену изгубила на тачности

Текст: Слободан Бубњевић

У католичанству и православљу, сви празници се славе различитог датума због реформе римског или jулиjанског календара, коjу jе извршио папа Грегориjе 1583. године. Због накупљања разлике у грегориjанском и jулиjанском календару, размак између два Божића и других фиксних верских празника у католичкоj и православноj црквеноj години тренутно износи 13 дана.

Међутим, то не важи и за помичне празнике коjи су у годишњем циклусу везани за датум Ускрса. Како долази до њиховог повременог поклапања?  Како се иначе одређуjе датум овог празника?

До календарске реформе jе заправо и дошло управо због тачниjег одређивања датума Ускрса. То jе, иначе, jедна од ретких тековина древног лунарног календара коjе су преживеле у хришћанскоj цивилизациjи. Савремени календар jе соларни, у њему година одговара периоду револуциjе Земље око Сунца, док се у Старом веку чешће користио данас сасвим неинтуитиван лунарни календар, заснован на периодичности ротациjе Месеца око Земље.

Ускршњи датум jе, као и сваки други, делимично астрономски проблем, али jе, заправо, само конвенциjа коjа се користи већ 17 векова и коjа jе, упркос реформама календара, у међувремену изгубила на тачности.

По распрострањеноj дефинициjи, ускршња недеља се одређуjе као недеља у седмици после пуног месеца коjи се jави после пролећне равнодневице (21. марта). Посматран са земље, Месец уобичаjено пролази кроз четири своjе мене, од младине до уштапа, пуног месеца, коjи се непосредно по доласку пролећа, традиционално назива пасхални.

Тако jе пролеће 2015. године почело 20. марта нешто пре поноћи, а први пун месец после тога десио се 4. априла, па jе за датум Ускрса изабран 12. април по новом календару.

По правилу, ако се први пролећни уштап догоди у недељу, за Ускрс се узима следећа недеља. Зато Ускрс може бити било коjи од 35 дана после пролећне равнодневице, од 22. марта до 25. априла. Пошто су у jулиjанском календару датуми померени, православни Ускрс може бити између 4. априла и 8. маjа. Ускрси се, дакле, могу поклопити само између 4. и 25. априла, а по Дирихлеовом принципу, то се може десити у три од пет могућих седмица.

Међутим, са овом дефинициjом ускршњег датума треба бити опрезан. Мада jедноставна и помиње се у већини енциклопедиjа, она ниjе jеднозначна, само jе приближна и илустративна, пошто пун месец и пролећна равнодневица коjи се у њоj помињу не одговараjу данашњем астрономском пуном месецу и равнодневици. Датум празновања васкрсења Исуса Христа jе тако изабран да одговара астрономским условима коjи су наводно владали 30. године нове ере, у доба кад jе Христ разапет.

Ускрс се заправо слави у недељу у седмици после пасхалног пуног месеца, односно у недељу после првог еклезиjастикалног пуног месеца после 20. марта. Кад jе ова конвенциjа усвоjена на Првом сабору у Никеjи 325. године, пролећна равнодневица jе била дан раниjе него данас, а Ускрс се од тада одређуjе у односу на 20. март, а не 21. март кад данас почиње пролеће. Датум пуног месеца jе тада приближно одређен и назива се еклезиjастикални, или црквени пун месец. Ни он, као ни равнодневица, не одговара увек правом астрономском пуном месецу.

При црквеном одређивању датума Ускрса искључиво се користе златни броjеви и такозване епактне таблице. Назив епакти потиче од грчке речи epaktós, уведен или уметнут, а означава броj дана за колико соларна година премашуjе лунарну. То jе заправо броj дана Месечеве старости на почетку сваке нове године и како се мења из године у годину, он одређуjе колико ће се Ускрс померити.

У позадини оваквог начина одређивања Ускрса jе стари jевреjски, соларно-лунарни календар. У овом сложеном календару година се одређивала као 12 лунарних месеци. Иначе, Месец обиђе пут око Земље за 29 дана, 12 сати, 44 минута и 3,3 секунде. Пошто оваj такозвани синодички месец траjе око 29,5 дана, година у збиру износи само око 354 дана. Зато jе у овом календару увек недостаjало око 11 дана годишње.

Да би се таj мањак надокнадио периодично су се убацивали ванредни месеци, а цео циклус се понављао на сваких 19 година. Тако се и при одређивању Ускрса почела користити таблица, развиjена у VI веку, са 19 пасхалних датума из коjе се датум Ускрса чита на основу остатка при дељењу са 19. Таj метод jе развио александриjски математичар Дионизиjе Ексигуус, заслужан за израчунавање године Христовог рођења и увођења нове ере у рачунање времена.

Но, какве везе уопште има Ускрс са пасхалним месецом и лунарним календаром? Основ за то се налази у Jеванђељима, али су ране хришћанске заjеднице водиле жустре расправе о датуму на коjи треба празновати Ускрс. Наводно jе Исус васкрсао у недељу, првог jевреjског радног дана после Сабата. Према Jеванђељу по Jовану (20,1), “у први дан седмице дође Мариjа Магдалена на гроб рано док jош беше мрак и виде да jе камен дигнут са гроба”, а према претходним описима таjне вечере и распећа, то се одиграло у време jевреjског полећног празника Пасхе.

Jевреjи славе Пасху 14. дана месеца нисана коjи одређуjу на основу свог лунарног календара. Све до сабора у Никеjи 325. године, поjедине хришћанске заjеднице су славиле Ускрс у односу на jевреjску Пасху, без обзира на дан у недељи, док су друге то увек чиниле само недељом, како jе на Сабору потом општеусвоjено. Оваj покрет jе био познат као Quartodecimanism, што jе назив потекао од латинског броjа четрнаест. Током протекла два века на неколико хришћанских сабора се поново расправљало о промени начина одређивања ускршње недеље и избору jедног фиксног датума коjи би више одговарао савременом, соларном календару.

МЕТАХРОНИКЕ

Свакодневне теме расту из корена чије је разумевање понекад скривено под историјским, друштвеним, технолошким наслагама. Кроз Метахронике, Слободан Бубњевић покушава да открије шта се, некад, негде, скрило иза?

Истражите МЕТАХРОНИКЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs