Bestijarijum

Kako je zebra dobila pruge?

Koja je uloga crno-belih pruga? Zašto ih nemaju i druge životinje afričke savane, niti zebrini bliski rođaci?

Tekst: Marija Đurić

Zašto zebra ima pruge, i zašto samo ona ima takvo upadljive crno-bele pruge, a ne i neke druge životinje, pitanje je kojim se naučnici bave duže od jednog veka. Svakih par godina pojavi se neko novo istraživanje sa objašnjenjem koje zvuči logično i ono ”odjekne” u naučnoj zajednici i među ljubiteljima popularne nauke. Ali, izgleda da tih aktuelnih hipoteza sada već ima mnogo, a još ne znamo koja je tačna.

Naizgled najlogičnija je ona koja kaže da šare služe za kamuflažu. Vertikalne su baš kao i visoka trava u kojoj se zebre kriju, a kada se posmatraju iz daljine, deluju sivo i lako prevare oči predatora. Međutim, predatori uopšte ni ne vide zebre iz daleka, nego pre namirišu krdo. Zatim, neki naučnici tvrde da se radi o drugoj vizuelnog varki: kada su u krdu, zebre mogu da zbune predatora jer izgledaju kao bezobličan skup velikog broja pruga.

Prema nekim naučnicima, upadljive pruge su upozorenje jer zebre ujedaju.

Postoji čak i hipoteza da zebre jedna drugu prepoznaju po prugama s obzirom da ne postoje dve zebre sa identičnim rasporedom i dimenzijama šara.

Međutim, ni to nije dokazano, baš kao ni pretpostavka da pruge služe za hlađenje jer crna polja bolje absorbuju svetlost i preko njih brže struji vazduh, nasuprot belih. Tako oko zebre cirkuliše vazduh i hladi životinju.

U knjizi ”Zebrine šare” profesor biologije sa Univerziteta Kalifornija, Tim Kero postavlja pitanje zašto druge životinje afričke savane, niti zebrini blisku rođaci, nemaju pruge, ako je to tako korisna stvar, očigledno nastala kao evolutivna adaptacija.

On je nabrojao na desetine raznih pretpostavki i eksperimentalno testirao pet najpoznatijih, posmatrajući dešavanja iz savane, proučavajući predatore, mereći širine pruga i brojeći muve koje sleću na zebrino krzno. Svoja saznanja prvo je objavio u časopisu ”Nature Communications” članku ”Uloga zebrinih pruga”, a zatim i u pomenutoj knjizi. Objašnjavajući usput šta je to naučni metod i pokazujući kako je posao naučnika uzbudljiv i interesantan, Kero je došao do zaključka da nijedna od gore pomenutih pretpostavki ne može da se potvrdi naučnim činjenicama, ali je pronašao jednu koja može.

Naime, prugasto zebrino ”odelo” je dosta tanje i sa kraćom dlakom u odnosu na slične životinje pa su zebre osetljivije na bolne ubode insekata. Ubodi su štetni jer, osim što bole, put su prenošenja bolesti, a zebra gubi značajnu količinu krvi. Muve privlači zebrin miris i toplota, ali ih odbijaju pruge. Tačnije, zahvaljujući prugama zebra privlači mnogo manje cece muva i muva pecara, a obade gotovo da i ne privlači. Što su pruge šire, to su privlačnije za obade, dok zebre sa uskim prugama gotovo su u potpunosti pošteđene njihovih ujeda. Zašto je to tako, nije sasvim poznato, ali smatra se da ima veze sa prelamanjem svetlosti od podloge različitih boja, kao i sa specifičnim vidom insekata. Znamo da insekti radije sleću na jednobojne površine, a moguće je da neki insekti prugaste podloge uopšte ne vide.

BESTIJARIJUM

Životinje oko nas. Životinje koje su iščezle. Životinje koje nikada nisu postojale. Životinje koje ne vidimo.

Istražite tekstove iz rubrike BESTIJARIJUM.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs