Бестијаријум

Како је зебра добила пруге?

Која је улога црно-белих пруга? Зашто их немају и друге животиње афричке саване, нити зебрини блиски рођаци?

Текст: Марија Ђурић

Зашто зебра има пруге, и зашто само она има такво упадљиве црно-беле пруге, а не и неке друге животиње, питање је којим се научници баве дуже од једног века. Сваких пар година појави се неко ново истраживање са објашњењем које звучи логично и оно ”одјекне” у научној заједници и међу љубитељима популарне науке. Али, изгледа да тих актуелних хипотеза сада већ има много, а још не знамо која је тачна.

Наизглед најлогичнија је она која каже да шаре служе за камуфлажу. Вертикалне су баш као и висока трава у којој се зебре крију, а када се посматрају из даљине, делују сиво и лако преваре очи предатора. Међутим, предатори уопште ни не виде зебре из далека, него пре намиришу крдо. Затим, неки научници тврде да се ради о другој визуелног варки: када су у крду, зебре могу да збуне предатора јер изгледају као безобличан скуп великог броја пруга.

Према неким научницима, упадљиве пруге су упозорење јер зебре уједају.

Постоји чак и хипотеза да зебре једна другу препознају по пругама с обзиром да не постоје две зебре са идентичним распоредом и димензијама шара.

Међутим, ни то није доказано, баш као ни претпоставка да пруге служе за хлађење јер црна поља боље абсорбују светлост и преко њих брже струји ваздух, насупрот белих. Тако око зебре циркулише ваздух и хлади животињу.

У књизи ”Зебрине шаре” професор биологије са Универзитета Калифорнија, Тим Керо поставља питање зашто друге животиње афричке саване, нити зебрини блиску рођаци, немају пруге, ако је то тако корисна ствар, очигледно настала као еволутивна адаптација.

Он је набројао на десетине разних претпоставки и експериментално тестирао пет најпознатијих, посматрајући дешавања из саване, проучавајући предаторе, мерећи ширине пруга и бројећи муве које слећу на зебрино крзно. Своја сазнања прво је објавио у часопису ”Nature Communications” чланку ”Улога зебриних пруга”, а затим и у поменутој књизи. Објашњавајући успут шта је то научни метод и показујући како је посао научника узбудљив и интересантан, Керо је дошао до закључка да ниједна од горе поменутих претпоставки не може да се потврди научним чињеницама, али је пронашао једну која може.

Наиме, пругасто зебрино ”одело” је доста тање и са краћом длаком у односу на сличне животиње па су зебре осетљивије на болне убоде инсеката. Убоди су штетни јер, осим што боле, пут су преношења болести, а зебра губи значајну количину крви. Муве привлачи зебрин мирис и топлота, али их одбијају пруге. Тачније, захваљујући пругама зебра привлачи много мање цеце мува и мува пецара, а обаде готово да и не привлачи. Што су пруге шире, то су привлачније за обаде, док зебре са уским пругама готово су у потпуности поштеђене њихових уједа. Зашто је то тако, није сасвим познато, али сматра се да има везе са преламањем светлости од подлоге различитих боја, као и са специфичним видом инсеката. Знамо да инсекти радије слећу на једнобојне површине, а могуће је да неки инсекти пругасте подлоге уопште не виде.

БЕСТИЈАРИЈУМ

Животиње око нас. Животиње које су ишчезле. Животиње које никада нису постојале. Животиње које не видимо.

Истражите текстове из рубрике БЕСТИЈАРИЈУМ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs