Историја науке

Откриће Плутона

Прича о открићу и именовању Плутона у вези је са младим помоћником астронома и једанаестогодишњом девојчицом. Пратите мисију New Horizons на Елементаријуму

Текст: Јована Николић

У време када се веровало да божанства владају светом, логично је било да планете које изазивају одређено страхопоштовање, добију имена по њима. Људима су од античких времена биле познате планете Меркур, Венера, Марс, Јупитер и Сатурн које се могу видети голим оком.  

На исти начин се може уочити и Уран, који антички посматрачи неба ипак нису препознавали као планету. Уран је званично постао планета тек пред крај 18. века, а традиција давања имена по митолошким божанствима је настављена.

Откриће Урана било је први значајан корак ка проналажењу Плутона, који је и данас мистериозан и неистражен, мада ће мисија New Horizons врло брзо ово променити. У орбити седме планете откривене су одређене неправилности које је француски математичар Урбан ле Вери у првој половини 19. века сматрао последицама гравитације још неоткривене планете.

Убрзо, 1846. године је откривен Нептун, али неправилности су постојале и даље, па је претпоставка да их узрокује још једна непозната планета наставила да окупира астрономе.

Планета Х

У постојање девете планете која узрокује поремећаје у кретању Урана и Нептуна веровао је и Персивал Лауел, математичар и астроном, али у исто време и богати бизнисмен који је 1894. године основао Ловел опсерваторију. Ловел је у почетку био одушевљен могућношћу постојања живота на Марсу, па је опчињеност овом идејом утицала на оснивање опсерваторије, али 1905. године Ловел себи поставља нов задатак.

У својој опсерваторији он окреће телескоп према делу неба на коме би, према његовим прорачунима, требало да се крије Планета X. Безуспешно је трагао за мистериозном планетом више од десет година, а откриће Плутона, који се налази на приближно истој локацији и највероватније би се и сам Ловел сложио да је то његова Планета X, није доживео.

Након Ловелове смрти уследило је десет година правне борбе између његове удовице и опсерваторије око поделе заоставштине, па се за то време Планета X успешно крила јер нико није ни покушавао да је пронађе. Међутим, преокрет је елемент сваке добре приче, а откриће Плутона је готово филмска прича са дугим уводом, привидним крајем и преокретом који уводи нове, наизглед небитне ликове који ће имати кључну улогу у расплету.

Долазак новог директора, Веста Мелуина Слифера на чело Ловел опсерваторије 1929. године, означава и наставак трагања за деветом планетом. У то време, двадесетрогодишњи Клајд Томбо из Канзаса добија посао у опсерваторији, након што је послао своје астрономске цртеже Јупитера и Марса који су се веома допали директору.

Поново на трагу

Томбо је потицао из фармерске породице којој је невереме уништило све усеве, па није могла финансијски да му обезбеди упис на факултет. Међутим, то га није спречило да се аматерски бави астрономијом, па чак и да сам направи неколико телескопа. Осим тога, његови астрономски цртежи су му отворили врата опсерваторије у којој се трагало за новом планетом, а Томбо је добио задатак да систематски снима део неба на коме би она требало да се налази.

Телескоп је био опремљен камером која је снимала ноћно небо у размаку од две недеље. Томбо је посматрао фотографије у паровима помоћу посебног уређаја који је великом брзином мењао слике тако да је стварао илузију кретања, слично каo у првим цртаним филмовима.

У размаку од две недеље, колико је прошло између настајања две фотографије које се смењују, мистериозна планета би требало да промени свој положај за разлику од удаљених звезда које су на фотографијама привидно непомичне.

Након годину дана посматрања фотографија, Томбо је 18. фебруара 1930. године уочио малу удаљену тачку која се креће. Била је то девета планета Сунчевог система, а Томбо је био прва особа која ју је видела.

Откриће Плутона је званично потврђено 13. марта исте године, тачно на дан рођења Персивала Лауела и на дан када је 150 година раније откривен Уран. Вест се убрзо проширила читавим светом, попуњавајући насловне стране свих новина. Откриће нове планете постало је тема бројних разговора, а када је пензионисани библиотекар са Оксфорда ову вест прочитао једанаестогодишњој унуци, планета је постала на корак ближа добијању свог имена.

Венеција и Плутон

Девојчица се звала Венеција Барни и волела је грчку и римску митологију о којима је читала из књига прилагођених деци. Знајући да све до тада откривене планете носе имена по митолошким божанствима, питала је: „Зашто се нова планета не би звала Плутон?“ Преко Оксфорда предлог стиже у Ловел опсерваторију, која је већ била затрпана предлозима који су стизали из целог света.

Право именовања објекта, као и заслуге за његово проналажење, припадало је Ловел опсерваторији, где је име Плутон једногласно победило на избору. Митолошки бог подземља, кога су Грци називали Хад, а Римљани Плутон, имао је способност да нестане када пожели, па су астрономи у овоме видели симболику која би га повезала са планетом која је тако дуго била сакривена.

Осим тога, мрачно место удаљено од Сунца, на коме се налазила, подсећало је на место на коме би бог подземља могао да живи. Астрономи су имали јоше један разлог да прихвате овај назив. Прва два слова имена одговарају иницијалима Персивала Лауела, заслужног за откриће Плутона.

Након званичног прихватања имена Плутон, овај назив постаје широко прихваћен у популарној култури. Наредне године из маште Волта Дизнија рађа се цртани јунак истог имена, чувени пас Микија Мауса. Деценију касније нови хемијски елемент добија назив плутонијум, а мистична планета наставља да изазива велику пажњу до данас.

Након открића Плутона, Клајд Томбо завршава студије астрономије и наставља да истражује удаљена небеска тела. Открио је две комете и стотине звезда и астероида, од којих један носи његово име. Један астероид је добио име по девојчици Венецији, као и један од инструмента летелице New Horizons која се управо приближава Плутону.

МИСИЈА ПЛУТОН

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs