култура науке

Језици који нестају

Унеско предвиђа да до краја 21. века може да изумре око половине данашњих језика, а у просеку на свака четири месеца нестане по један

Фото: Flickr

 

Текст: Јована Николић

Према Унесковим подацима око 2500 језика је угрожено, а до краја овог века може да нестане чак половина језика којима се данас говори. Са друге стране, веома је тешко одговорити на питање колико језика на свету тренутно постоји, јер границе међу њима нису довољно јасне да би се са сигурношћу тврдило да ли је у појединим случајевима реч о више језика или само дијалектима једног. Упркос томе, лингвисти углавном говоре о око 7000 живих језика, а шест одсто чине језици који имају више од милион говорника. Када би се сабрао број људи који говоре овим језицима, они би чинили чак 94 одсто укупне светске популације.

Осим тога, скоро половина популације говори један од 20 најзаступљенијих језика, а према подацима из 2010. године, као најбројнији матерњи на листи убедљиво води мандарински (са свим дијалектима), који матерњим назива 955 милиона људи, или 14 одсто светске популације. На истој листи се до десетог места, овим редом, налазе шпански, енглески, хинду, арапски, португалски, бенгалски, руски, јапански и панџаби језик. Занимљив је податак да панџаби у Пакистану није признат као језик, већ као дијалекат, а национални језик је урду, којим говори само око осам одсто становништва, док је службени језик, којим су писани Устав и други значајни документи, енглески. Према овим подацима, српско-хрватски је на педесет осмом месту са 19 милиона људи којима је овај језик, или неки од његових дијалеката матерњи језик, а налази се између курдских језика и малгашког.

У просеку на свака четири месеца нестане по један језик, а Унеско је установио пет категорија на основу којих се одређује колико је језик угрожен и углавном се узима у обзир колико се преноси новим генерацијама. Рањив језик је онај којим причају и деца, али се њим говори, на пример, само код куће; дефинитивно угрожен је онај који деца више не уче код куће као матерњи; изузетно угрожен је језик којим говоре старије генерације, родитељи га разумеју, али не причају са децом на том језику; а критично је угрожен језик који говоре само стари људи, и то ретко. Пету категорију чине језици који су већ изумрли. Како би се подизала свест о угрожености језика и како би било лакше праћење статуса појединачних језика, Унеско објављује Атлас светских језика у опасности, а последње је издање из 2010. године које показује да је од средине 20. века нeстало око 230 језика.

У свету се спроводе различити мање или више успешни програми ревитализације,а да ли ће се језик очувати, у одређеној мери зависи од броја писаних материјала и доступности нових технологија на том језику. Гугл је покренуо пројекат Endangered Languages, који треба да помогне очувању угрожених језика, али велики је број организација и појединаца широм света који и сами преузимају мере заштите појединих језика. Тако британски стартап Tribalingual организује онлајн курсеве неколико угрожених језика, али су часови прожети и лекцијама из културе и причама које се преносе генерацијама.

Овај стартап је покренула Инки Гибенс, која потиче из Монголије, а у Британију је дошла као тинејџерка. Посебно ју је заинтересовао бурјатски језик, јер је њена мајка пореклом из руске републике Бурјатије, у југоисточном Сибиру, а касније се посветила и другим ретким језицима. За очување чироки језика се бори и Том Белт, о коме је 2014. Би-Би-Си урадио репортажу. Мада је рођен у САД, Белт није знао енглески све док није кренуо у обданиште, а касније је привлачио пажњу јер је била реткост видети младог човека који говори чироки. Он данас држи часове овог језика у локалној школи и на универзитету, па све већи број деце и младих учи чироки.

Фото: Pxhere

Најуспешније оживљен језик је свакако хебрејски. Још у доба Римског царства престало је да се говори овим језиком и користио се само у религиозне сврхе. Међутим, крајем 19. века, у доба када се језик сматрао основом националног идентитета, тврдило се и да ће јеврејски народ опстати само ако има свој језик, па је тако Елиезер Бен-Јехуда обновио хебрејски језик, а његов син је био прва особа после 1800 година која је од рођења овај језик учила као матерњи. Данас има око девет милиона људи којима је хебрејски матерњи језик, а хебрејска књижевност има и свог нобеловца, Шмуела Јосифа Агнона, који је престижно признање добио 1966. године.

Отприлике четвртина данашњих језика има мање од стотину говорника, а највећи број угрожених је са простора Северне и Јужне Америке, мада је и у Аустралији до доласка Европљана било око 300 абориџинских језика, од којих је око стотину нестало. У Европи постоји само око 230 језика, док их је, на пример, у Азији око 2200, а територија са највећим бројем језика је Папуа Нова Гвинеја, у којој око 3,9 милиона људи говори чак 832 језика као свој матерњи. Угроженост језика се одређује бројем људи који га користе, али и бројем функција које има и активности у којима се употребљава. Тако се језик може сматрати угроженим зато што је све мање људи који њим говоре, уче га и преносе млађим генерацијама, или зато што се користи у све мањем броју активности чиме губи сложеност.

Док поједини лингвисти, као што су Питер Ладефогед и Саликоко Муфене, сматрају да је смрт језика природан део културног развоја, већина сматра да нестанак сваког језика повлачи са собом и губитак традиције, народних уметности и прича. Двадесет први век донео је нове могућности за њихово очување па се могу похађати онлајн курсеви угрожених језика, на поједине су преведени компјутерски оперативни системи, а апликације омогућавају да поруке откуцате симболима неких од ретких језика чак и када имају много више ознака него што је то уобичајено, а британски лист Independent недавно је пренео снимке људи који на 25 угрожених језика изговарају реченицу „Другачији језик је другачији поглед на живот“, уз напомену да их послушате док не нестану.

КУЛТУРА НАУКЕ

Свакодневица од пре 1000, 400 или 100 година није била иста као данас. Како и зашто се променила? Колико је томе допринела наука? Колико су креативне идеје, упорност и храброст истраживача променили свет?

Истражите текстове из рубрике КУЛТУРА НАУКЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs