открића

Јеловник из доба неолита

Прљаво посуђе старо 8000 година открива како су се хранили наши преци из доба неолита

 Илустрација: Wikipedia

Текст: Анђела Мрђа

Захваљујући новој истраживачкој методи, интернационална група истраживача, на челу са археолошкињом Евом Розенсток, недавно је на подручју данашње Турске анализом наслага са грнчарског посуђа старог 8000 година, открила да су се наши праисторијски преци, хранили слично као и ми данас – житарицама, махунаркама  и млечним производима, углавном сиром и млеком.

Занимљиво је да је у неколико посуда, поред млека, пронађена исурутка. Њени остаци навели су истраживаче да закључе да су припадници ове давно нестале цивилизације из периода млађег каменог доба, знали како се праве јогурт и сир.  

И док је широко примењивана анализа остатка липида најчешћи начин за утврђивање порекла хране са праисторијског посуђа, анализа протеина, која је коришћена у овом истраживању, омогућила је још детаљнији увид у мени наших предака.

Главна предност анализе протеина лежи у разноврснијем и прецизнијем увиду. Наиме, протеини се могу лако разликовати чак и уколико се у посуди налазило више различитих врста житарица или ако је, што није редак случај, посуда била више пута коришћена, што је, како се истиче, анализом масти готово немогуће извести. Додатни разлог је и то што се липиди најчешће налазе у животињском месу богато засићеном мастима, а протеини у разноврсном хранљивом биљу и махунаркама, што омогућава потпунији увид у разноврсност исхране древних народа.

Ипак, мада мање прецизна, анализа липида омогућава утврђивање порекла остатака хране старих преко 10.000 година што је археолозима олакшало процес реконтрукције начина живота веома старих цивилизација, вођења домаћинстава, видова привређивања и потрошње.

Када су у питању протеини, истраживачи у свом раду, објављеном у часопису Nature Communications наводе да се и даље не зна колико дуго молекули беланчевина могу одолевати времену те је неопходно урадити још истраживања која би, поред упознавања кулинарских навика наших предака, допринела унапређењу ове нове, необично прецизне методе.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs