култура науке

Из живота Ескима

Колико је живот у суровим климатским условима утицао на културу Ескима

Текст: Данка Спасовски

Једну од својих прича писац хорор романа и научне фантастике Ден Симонс смешта у арктичке области, места вечитог снега и леда. Прича „Терор“ заснована је на истинитим догађајима које је доживела експедиција из 19. века у покушају да пронађе северозападни пролаз на северу Америке. Добро опремљени, звањима и знањима, потковани Европљани нашли су се у проблему који нису умели да реше. Сурова природа доказала је неприпремљеност цивилизованог човека, разломивши у парампарчад његово самопоуздање.

Међутим, тамо где су морепловци доживели фијаско, Ескими су сасвим лепо функционисали – организивани, опскрбљени искуством и знањем, као да не живе на једном од места са најсуровијим климатским условима. Користећи генерацијама преношена учења, Ескими су могли да процене погодност временских прилика за лов, направе санке или шатор од доступних материјала – као што су крзно или кости животиња – или да се угреју у леду. Снежна белина може да иззове оштећење вида, па Ескими имају наочаре направљене од рогова карибуа, а традиционална ескимска обућа састоји се од три слоја који чувају топлоту ногу коју модерна обућа не би могла да обезбеди на тако ниским температурама. Ти слојеви су унутрашња чарапа, чизма од фокине коже у средини и спољашње крзно. Инуитско традиционално знање предмет је и академских истраживања, па тако у Канади постоји више центара у којима се проучавају технике које су Ескими вековима користили у свом свакодневном животу. Нажалост, утврђено је да су многа од њих неприменљива због глобалних промена као што је отпољавање. 

Ескими своје знање називају Qaujimajatuqangit, што означава систем практичних знања, културолошких увида и епистемолошких аспеката света људи, природе и животиња. Ескими негују фундаментални принцип по коме су људска бића рационална, способна да уче и имају капацитет да решавају проблеме. Мудрост Инуита везује се за здравље, лечење и добробит човека. Она је је жива и постојећа и не припада само прошлим временима, али се ретко преноси директно, већ кроз песме, игру и приче.

Фото: Wikipedia

Религија и митологија Инуита се преплићу, па тако њихова веровања одликује изразит анимизам, односно придавање живих особина неживим предметима. Према њиховим веровањима у средишту свих ствари, живих и неживих, налазе се духови који мењају места обитавања у складу са природним поретком. Тако постоје посебна места где се налазе духови и делови животиња које они посебно поштују, па их после лова остављају у води како би наставили да живе у другој животињи.

Понекад западну културу поредимо са другим културама како бисмо указали на њене недостатке. Тако је широко позната тврдња да Ескими немају реч за рат. Међутим, истраживачи тврде да разлог томе није што међу инуитским групама никад није било конфликата. Њихова култура и климатски услови су на неки начин спречили да ти сукоби добију шире размере јер се њихова постојбина не граничи са другим народима. Како су увек били оријентисани на преживљавање у суровим временским приликама, није ни било услова за оно што се у другим културама назива ратом. Другим речима, географске карактеристике обликовале су њихову културу. Док је у многим другим деловима света технолошки напредак умањио зависност менталитета од места живљења, може се рећи да је такав утицај у арктичким областима још присутан.

Мада Инути углавном нису оптерећени правилима модерног света, њихов културни живот није искључиво од хармонија и благостање. У неким канадским местима у којима живе Ескими последњих година је примећен значајан пораст стопе самоубистава, што је подстакло носиоце „старих знања“ да се, користећи модерне технике, обрате својим сународницима подстичући неке њихове традиционално пожељне особине, укључујући и религију и уметност како би се подстакао резилијентност, односно отпорности на стрес, кризе и животне недаће и изазове.

Неке мрачне стране ескимске културе описао је и Симонс у својој причи. Експедицију месецима прогања непознати створ, уприличавајући „белим људима“ терор из наслова, узрокујући временске неприликаме, недостатак хране и међусобне несугласице. Tuunbak, дух из инуитске митологије који је успоставио мир са Ескимима контактирајући њихове шамане, sixam ieua, узнемирен је доласком туђинаца и зато их лови током читавог њиховог боравка. 

Критичари сматрају да Tuunbak из књиге представља слом надмености западног човека који своју супериорност губи у пределима које није успео да савлада и превазиђе. У тим истим условима локални ескимски народ изградио је вишевековни начин живљења, тамо где је технолошки развијенија цивилизација показала немоћ.

КУЛТУРА НАУКЕ

Свакодневица од пре 1000, 400 или 100 година није била иста као данас. Како и зашто се променила? Колико је томе допринела наука? Колико су креативне идеје, упорност и храброст истраживача променили свет?

Истражите текстове из рубрике КУЛТУРА НАУКЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs