Како ће се производити храна? Суперпрецизни роботи фармери – агриботи могу да обрађуjу исти броj биљака на врло малом простору, са тачно онолико материjала колико jе неопходно
Пише: Борис Клобучар
Следећи пут док будете уживали у сласном комаду врућег пецива, чаши топлог свежег млека или зрелоj jабуци, одвоjите секунд да размислите, откуд баш они на столу? Како су ту дошли и одакле? Не тако давно, сви ти прозводи су били живи, расли су и развиjали се на фарми, пољу, башти или воћњаку… Не тако давно, о њима су рачуна водили људи. Оваj посао jе тежак, одговоран и зависи од много фактора. На неке од њих фармери не могу да утичу, а потреба за храном постаjе све већа.
Прорачуни кажу да ће човечанству до 2050. године бити потребно двоструко више хране него данас. Стога научници последњих година раде пуном паром како би агрокултура постала што ефикасниjа, а терет се са леђа фармера померио на машине. Фарме будућности ће бити високо аутоматизоване. Замислите поља, као из књига Исака Асимова, са великим броjем робота, малих и великих, неких коjима управљаjу стручњаци, други потпуно аутономни, стално активни. Нема корова, нема увенулих или болесних биљака. Овакве фарме нису у далекој будућности.
Кључ повећања ефикасности у агрокултури jе прецизност. Како бисмо избегли заливање и нађубривање целокупних поља, у лабораториjама за роботику се развиjаjу машине коjе своjим „оштрим оком“ дозираjу количину нутриjената и воде по jединци и тако jе хране. Овакво решење пре свега штеди неопходне и скупе ресурсе, али и простор. Огромна поља у САД и Европи данас се простиру и на неколико хиљада хектара, што захтева велику потрошњу енергиjе и материjала. Уместо тога, суперпрецизни роботи фармери – агриботи могу да обрађуjу исти броj биљака на врло малом простору, са тачно онолико материjала колико jе потребно. Они мораjу да препознаjу биљку, одреде њене потребе и делуjу према томе, али и да се ефикасно крећу.
Питање кретања робота се може решити на различите начине. Данас већ увелико раде трактори коjи се наводе преко ГПС система и електронски комуницираjу са своjим алатима за обраду земљишта. Овакав систем може бити врло ефикасан и прецизан. Jедан од робота коjи корити ГПС систем за навођење jе БониРоб, агрибот развиjен на институту Оснабург у Немачкоj. Оваj ровер на четири точка сателитски мапира цео простор коjи обрађуjе и у сваком тренутку га „има у глави”.
Давид Дорхот са Универзитета у Аjови jе, пак, дизаjнирао Проспера – агрибота коjи ради у тиму заjедно са великим броjем своjих близанаца и служи, барем за сада, само за сетву. Просперо роботи се крећу у роjу, користећи такозвани game theory систем сналажења у простору и међусобно комуницираjу радио-таласима. Они не само да са своjих шест ногу личе на мраве већ користе и jедан од фундаменталних принципа ових вредних радника. Наиме, као што мрав своjим феромонима обележава место где jе пронашао храну, тако и Просперо белом боjом обележава место где jе посеjао семенку. Ако неки од робота наиђе на бели маркер, зна да може да настави даље jер jе на том месту семе већ посађено. Дорхот са своjим колегама планира да осим сетве, опреми Проспера и алатима за уклањање корова и одржавање усева, што би га у ствари чинило комплетним земљорадником у металном оклопу.
Како би агрибот могао да врши комплетне радове на пољу, потребно га jе опремити алатима за заливање, ђубрење, уништавање корова и убирање плодова. Технологиjа коjа се користи у инкџет штампачима може донети изузетне резултате у прецизном заливању и ђубрењу биљке. Поред тога, агриботи су лагани, не оштећуjу тло као што jе случаj са тракторима и великим машинама, па се потреба за орањем значаjно смањуjе. Овако штедимо енергиjу утрошену на оваj аспект обраде земљишта и до 80%. Међутим, наjвећа уштеда се добиjа константним праћењем нивоа хранљивих материjа при самим биљкама.
Инкџет технологиjа се користи и за прскање микроколичина хербицида на коров, чиме га уништавамо без тровања самих усева. Коров смањуjе приносе на пољу и до 50%. Такође, за уништавање корова користи се пламен, али и ласерски снопови коjи се могу применити и код убирања плодова. Оно што jе битно jесте препознати сам коров, а jедан од метода jе посматрање његовог листа. Тако дански ХортиБот специjалним камерама снима лист биљке и препознаjе коров у своjоj бази података. Све ово, наравно, значи и много мању емисиjу полутаната свих врста, па се загађење земљишта и ваздуха у значаjноj мери елиминише.
А шта jе са простором? Где ћемо сместити све те фарме? Последњих неколико година у високо развиjеним земљама се jавља тренд урбане пољопривреде. Jедан од значаjних аспеката оваког типа земљорадње jе такозвани vertical farming, коjи чине зграде усред великих светских метропола, градски стакленици. Те вишеспратнице не само да штеде простор, већ смањуjу трошкове одржавања од 30 до 50 %, тиме што саме производе неопходне ресурсе као што су ђубриво, биогас и слично, а поред тога елиминишу се трошкови транспорта производа и доводе се фабрике кисеоника у градове. Наjвећи проjекат овог типа тренутно jе у Линкопингу у Шведскоj, где расте дванаестоспратна пирамида чиjа ће висина бити преко 50 м.
Нема сумње да ће фарме будућности бити значаjно другачиjе него данас. Прецизност агрибота отвара врата малим пољима са великим количинама производа, прилагођеним роботима, вишеспратним шумама и воћњацима, на коjима ради роj лаганих машина. Колика jе ту улога човека? Свакако да ће смањење броjа физичких послова умањити потребу за људском снагом на фарми, али човек jе потребан како би управљао читавим системом. Сви ови аспекти ће кориговати не само цене, него и to коjи производи ће се наћи на полицама. Jедно jе сигурно – пеjзаж фарми као у научнофантастичним филмовима jе jако близу.