otkrića

Deset minuta vežbanja dnevno poboljšava pamćenje

Istraživači su pokazali da se moždana sposobnost skladištenja sećanja poboljšava nakon kratkotrajnog rada fizičkih vežbi

Foto: Wikimedia

Tekst: Đorđe Petrović 

Samo deset minuta blage fizičke aktivnosti dovoljno je da pojača povezanost među moždanim regijama i pomogne mozgu da napravi razliku između sličnih sećanja, navodi se u najnovijoj studiji iz ove oblasti.

Naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji, koji proučavaju moždanu aktivnost, otkrili su da se povezanost između delova mozga odgovornih za formiranje i skladištenje memorije povećala nakon kratkog intervala laganih vežbi – kao što su desetominutna šetnja, joga ili tai-či.

Ovi nalazi mogu da ukažu na jednostavna i delotvorna sredstva za usporavanje ili otklanjanje gubitka sećanja i slabljenja kognitivnih funkcija kod ljudi koji su stariji ili imaju smanjene fizičke sposobnosti.

Naučnici su zatražili od 36 zdravih dobrovoljaca u ranim dvadesetim godinama, da urade desetominutne lagane vežbe, pre nego što su procenili njihovu sposobnost pamćenja. Pomenuti dobrovoljci zatim su ponovo uradili test pamćenja, ali ovaj put bez fizičkog vežbanja.

Isti eksperiment ponovljen je na 16 dobrovoljaca, od kojih su neki preduzeli istu vrstu vežbanja dok su ostali odmarali, a istraživači su im skenirali mozak da bi pratili njegovu aktivnost. U mozgovima onih koji su vežbali, naučnici su otkrili povećanu komunikaciju između hipokampusa – regije važne za skladištenje memorije – i kortikalnih moždanih regija, zaduženih za jasno prisećanje detalja.

„Ovaj zadatak s pamćenjem zaista je bio vrlo izazovan“, kaže Majkl Jasa, neuronaučnik sa Univerziteta u Kaliforniji i jedan od lidera projekta. Učesnicima su prvo pokazane slike objekata iz svakodnevnog života – u rasponu od brokolija do korpi za piknik – i kasnije su testirani na to koliko su dobro upamtili ove slike. „Vrlo smo lukavo koristili slične predmete da bismo videli hoće li učesnici zapamtiti da li je to bila baš ova korpa za piknik naspram one korpe za piknik“, kaže Jasa.

On navodi da i večernja šetnja može biti od velike koristi po naš proces pamćenja, dodajući da će učestalost i tačna količina vežbanja zavisiti od starosnog doba osobe, njenog nivoa mobilnosti, mogućeg invaliditeta i drugih faktora povezanih sa načinom života.

Mišel Vos, neuronaučnica sa Univerziteta u Ajovi, opisala je nalaze kao „intrigantne“. „Moždane regije koje su ovde uključene takođe su regije za koje se misli da igraju veliku ulogu u pogoršavanju pamćenja tokom starenja. […] Bilo bi vrlo uzbudljivo videti ovu vrstu eksperimenta na starijim osobama“, kaže ona.

Kako se navodi u radu, njegovi autori planiraju da nastave istraživanje i iskoriste isti metod da bi videli kakve će posledice lagano fizičko vežbanje imati na kognitivne sposobnosti starijih ljudi tokom dužeg vremenskog perioda.

Ohrabreni ovim rezultatima, Jasa i njegov tim promenili su sopstvene navike u laboratoriji. „Trudim se da, s vremena na vreme, održavam hodajuće sastanke i trudimo se da na svakih nekoliko sati ustanemo i odemo u finu desetominutnu šetnju. Sudeći po mom iskustvu, ne samo da je grupa produktivnija, već smo i srećniji“, zaključuje Jasa.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs