открића

Десет минута вежбања дневно побољшава памћење

Истраживачи су показали да се мождана способност складиштења сећања побољшава након краткотрајног рада физичких вежби

Фото: Wikimedia

Текст: Ђорђе Петровић 

Само десет минута благе физичке активности довољно је да појача повезаност међу можданим регијама и помогне мозгу да направи разлику између сличних сећања, наводи се у најновијој студији из ове области.

Научници са Универзитета у Калифорнији, који проучавају мождану активност, открили су да се повезаност између делова мозга одговорних за формирање и складиштење меморије повећала након кратког интервала лаганих вежби – као што су десетоминутна шетња, јога или таи-чи.

Ови налази могу да укажу на једноставна и делотворна средства за успоравање или отклањање губитка сећања и слабљења когнитивних функција код људи који су старији или имају смањене физичке способности.

Научници су затражили од 36 здравих добровољаца у раним двадесетим годинама, да ураде десетоминутне лагане вежбе, пре него што су проценили њихову способност памћења. Поменути добровољци затим су поново урадили тест памћења, али овај пут без физичког вежбања.

Исти експеримент поновљен је на 16 добровољаца, од којих су неки предузели исту врсту вежбања док су остали одмарали, а истраживачи су им скенирали мозак да би пратили његову активност. У мозговима оних који су вежбали, научници су открили повећану комуникацију између хипокампуса – регије важне за складиштење меморије – и кортикалних можданих регија, задужених за јасно присећање детаља.

„Овај задатак с памћењем заиста је био врло изазован“, каже Мајкл Јаса, неуронаучник са Универзитета у Калифорнији и један од лидера пројекта. Учесницима су прво показане слике објеката из свакодневног живота – у распону од броколија до корпи за пикник – и касније су тестирани на то колико су добро упамтили ове слике. „Врло смо лукаво користили сличне предмете да бисмо видели хоће ли учесници запамтити да ли је то била баш ова корпа за пикник наспрам оне корпе за пикник“, каже Јаса.

Он наводи да и вечерња шетња може бити од велике користи по наш процес памћења, додајући да ће учесталост и тачна количина вежбања зависити од старосног доба особе, њеног нивоа мобилности, могућег инвалидитета и других фактора повезаних са начином живота.

Мишел Вос, неуронаучница са Универзитета у Ајови, описала је налазе као „интригантне“. „Мождане регије које су овде укључене такође су регије за које се мисли да играју велику улогу у погоршавању памћења током старења. […] Било би врло узбудљиво видети ову врсту експеримента на старијим особама“, каже она.

Како се наводи у раду, његови аутори планирају да наставе истраживање и искористе исти метод да би видели какве ће последице лагано физичко вежбање имати на когнитивне способности старијих људи током дужег временског периода.

Охрабрени овим резултатима, Јаса и његов тим променили су сопствене навике у лабораторији. „Трудим се да, с времена на време, одржавам ходајуће састанке и трудимо се да на сваких неколико сати устанемо и одемо у фину десетоминутну шетњу. Судећи по мом искуству, не само да је група продуктивнија, већ смо и срећнији“, закључује Јаса.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs