открића

Да ли је било револуције у пливању

Ново истраживање побија претпоставку да је број морских животиња које пливају нагло порастао у девону

Фото: Pixnio

 

Текст: Јована Николић

У океанима, пре око 540 милиона година, није било животиња које пливају, већ само оних које су пасивно плутале или живеле на морском дну. Како су се појавили организми пливачи?

Пре осам година тим који је предводио палеонтолог Кристијан Клуг са Универзитета у Цириху изнео је претпоставку да се у девону, који је трајао од пре 419 до пре 359 милиона година, одиграла права револуција у којој је нагло порастао број животиња које пливају.

Клугово истраживање је заинтересовало палеонтологе са Универзитета Јејл, Кристофера Валена и Дерека Бригса, који су овог лета објавили рад у коме на основу фосила морских организама тврде да се оваква револуција никада није догодила и да је број животиња које пливају растао постепено од камбријума.

Истраживачи са Јејла су посматрали скоро 2000 различитих родова фосила из палеозоика који је трајао од пре 540 до пре 252 милиона година и на основу облика и морфологије ових животиња изводили су закључке да ли су оне пливале. Најпре су одредили када су се различити родови појављивали, а затим како су се животиње кретале, односно да ли су се развиле тако да пливају брзо као кошљорибе, да се крећу попут падобрана као медузе, да ли је њихово кретање било сличније лигњама или неким другим животињама.

На пример, посматрајући изумрле мекушце амониде на основу увијености њихове шкољке разврставали су их на оне који су пливали и оне који су плутали и тако дошли до закључка да нису сви њихови родови били пливачи. 

Истраживачи тврде да у прилог тези која побија револуцију иде и постепени пораст нивоа кисеоника који се одигравао од касног девона до краја палеозоика. Најпре су количине раствореног кисеоника у океанима биле мале, а за пливање је потребна велика количина енергије па су пораст његовог нивоа и броја пливача могли да се одвијају паралелно. Међутим, Клугови коментари на најновије истраживање указују да ово није крај дебате и да ће обе стране наставити да траже одговоре и објашњења.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs