култура науке

Да ли је Ајнштајн говорио о пчелама?

Како се прочуло за цитат „Нестану ли пчеле са Земљине површине, човечанству не би преостало више од четири године“

Фото: Wikimedia

 

Текст: Иван Умељић

Када се говори о важности пчела често се наводи цитат који се приписује Алберту Ајнштајну: ”Нестану ли пчеле са Земљине површине, човечанству не би преостало више од четири године”. Међутим, поузданих доказа, ни писаних ни усмених, да је Ајнштајн икада изјавио нешто слично нема. Овај псеудо-цитат се појављује половином прве деценије 21. века, у време које се поклапа са још увек мистериозним нестанком пчела у Сједињеним Америчким Државама.Ову, наводно Ајнштајнову, изјаву пренели су многи угледни светски медији, између осталих и  Der Süddeutsche Zeitung, најтиражнији немачки дневник који се штампа у тиражу од 600.000 примерака, затим Independent, Telegraph, International Herald Tribune, као и мноштво мањих листова и интернет блогова.

Међутим, још 21. априла 2007. на сајту snopes.com, посвећеном раскринкавању гласина које круже интернетом објављено је да се барем један Ајнштајнов биограф, а реч је о Волтеру Ајзаксону, никада није сусрео са овим цитатом. Према овом сајту, спорни цитат нигде се није појављивао пре 1994. године, дакле, готово пола века после Ајнштајнове смрти. Наводно, објављен је први пут у једном памфлету кога је Француски пчеларски савез публиковао како би указао на незавидан положај у коме су се нашли европски пчелари због неконтролисаног увоза јефтиног кинеског меда. Упозоравајући надлежне на могуће последице колапса националне пчеларске индустрије, француски пчелари позвали су се на Ајнштајнову „изјаву“ у предвиђању „да би обарање цена од стране Кине могло да доведе до уништења људске цивилизације на Земљи“.

Фото: Wikipedia

На страну то што је Ајнштајн био физичар, а не ентомолог (који је позванији да говори о значају пчела), као и то да је тешко замислити ситуацију у којој би генијални научник изговорио нешто слично овом апокрифном цитату, и даље остаје питање, да ли је тачна тврдња да судбина човечанства зависи од опрашивања које обављају пчеле. Да ли би Хомо сапиенс могао заиста да преживи уколико не би било пчела? Између осталог, највећи део калорија који се свакодневно широм света уноси у људски организам потиче углавном од пшенице, кукуруза или пиринча, а реч је о биљкама којима уопше нису потребни опрашивачи. Иако пчеле опрашују главнину воћа и поврћа, на срећу по будућност човечанства, многе врсте зависе од других опрашивача. Какао (без кога не би било чоколаде) и црни лук, рецимо, опрашују мушице, смокву опрашују осе, а неколико врста тропског воћа слепи мишеви. Дакле, човечанство би по свој прилици опстало, мада наш јеловник не би баш био толико разноврстан.

Да ли је Ајнштајн ипак говорио о пчелама? Да, и то само једном,  у једном свом есеју о социјализму из 1949. године, каже: „…читав животни процес пчела и мрава фиксиран је до најситнијих детаља ригидним, наследним интинктима“.  

 

КУЛТУРА НАУКЕ

Свакодневица од пре 1000, 400 или 100 година није била иста као данас. Како и зашто се променила? Колико је томе допринела наука? Колико су креативне идеје, упорност и храброст истраживача променили свет?

Истражите текстове из рубрике КУЛТУРА НАУКЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs