otkrića

Civilizacija i budućnost klimatskih promena

Studija slučaja nestalog stanovništva Uskršnjih ostrva mogla bi da pomogne u odgonetanju gde bi klimatske promene mogle da odvedu našu civilizaciju

Foto: Pixabay

 

Tekst: Anđela Mrđa

Dok su ljudi o civilizaciji i njenom razvoju razmišljali nezavisno od prirode i potreba planete na kojoj žive, određene granice pomerene su u nepovrat. Razvoj gradova i industrije odrazio se na čitav ekosistem i prirodu koji su potom odgovorili u vidu brojnih klimatskih promena.

Drastične izmene do kojih je došlo, postale su predmet mnogih stručnih rasprava, nadnacionalne zabrinutosti i nebrojeno upozoravajućih naslova u štampi. U strahu od katastrofe i potpunog istrebljenja, ljudi su se okrenuli razvijanju takozvanog koncepta održivog razvoja, brojnih ekoloških programa, smanjenju zagađenja i tome slično.

No, astrofizičari su postavili novo, šire pitanje od samog spašavanja planete: Da li je održivost uopšte moguća? Mnoge napredne, kroz istoriju nestale civilizacije, svedoci su da nije. Nije prvi put, dakle, da planeta i čitava biosfera evoluiraju do stadijuma u kom su danas.

Studija slučaja nestalog stanovništva Uskršnjih ostrva samo je jedan od primera iz prošlosti. Ovaj slučaj naime, odnosi se na period između 400. i 700. godine kada su ljudi u kolonijama počeli da naseljavaju jedno od najizolovanijih mesta sveta. Između 1200. i 1500. godine njihov broj porastao je na čak 10.000. A onda, u osamnaestom veku, stanovništvo je, istrošivši dobar deo prirodnih resursa, počelo da izumire sve dok u jednom trenutku populacija nije pala na svega 2000 stanovnika.

Ovaj slučaj inspirisao je astrofizičara Adama Frenka sa Univerziteta u Ročesteru da konstruiše matematički model za ”predviđanje” četiri osnovna pravca u kojima je moguć uporedni razvoj tehnološki naprednog društva i prirodnog okruženja.

Pri njegovoj izradi Frenk je neprestano na umu imao nerazdvojivost planete i civilizacije. Čitav problem, kako smatra, i nastao je jer su ljudi o svom razvoju razmišljali jednostrano. Za dalji razvoj, neophodno je civilizaciju sagledati u širem, planetarnom pa čak i kosmičkom kontekstu. Vodeći se time, Frenk je matematički ”predvideo” četiri moguća ishoda nakon klimatskih promena:

  1. Izumiranje
  2. Održivost
  3. Nestanak bez pokušaja spašavanja
  4. Nestanak uz (kasni) pokušaj spašavanja

Prva mogućnost ”izumiranja”, dešava se, kako astrofizičar objašnjava, kada povećanje broja ljudi na Zemlji izazove povećanje temperature, na primer. Kako se temperatura povećava život na planeti postaje sve nepodnošljiviji. Tad na scenu stupa izumiranje odnosno kako Frenk navodi u saopštenju za medije ”desi se da, na primer, sedam od deset ljudi koje poznajete umre u veoma kratkom vremenskom periodu”.

Održivost kao najidealniji oblik kohabitacije moguć je ishod ukoliko ljudi na vreme uvide kuda vodi način na koji su do sada crpeli prirodne resurse pa polako počnu da prelaze sa zagađujućih na manje zagađujuće odnosno ekološki prihvatljivije izvore energije, na primer.

U trećem slučaju nestanka bez pokušaja spašavanja, temperatura i populacija uporedo rastu ubrzano sve dok broj ljudi, usled klimatskih promena, ne prestane da raste. Ne samo što staje, već u tom trenutku ukupna populacija naglo kreće da opada sve do nestanka. U ovom slučaju još jedino nije jasno da li čitava vrsta izumire ili pak neki od predstavnika preživljavaju.

Ono čega se verovatno najveći broj naučnika danas plaši, svakako je četvrti model po kom civilizacija uviđa da greši i dok razne klimatske promene još nisu potpuno uzele maha, poseže za brojnim ekološkim programima spašavanja prirode. Na trenutke se čak čini da se stvar popravlja no, veoma brzo se ispostavlja da je odgovor ipak stigao kasno i da će civilizacija svakako nestati i to pre nego što nastupi bilo kakva promena na bolje.

Prema istraživačima, ovaj model predstavlja tek grubu predstavu budućnosti. Kako bi preciznije predvideli posledice ljudskog ponašanja pa i budućnost čitave planete, Frenk i njegov tim planiraju da razrade detaljnije modele. Do tada, oni šalju samo još jedno u nizu upozorenja i pozivaju na razmišljanje o civilizaciji kao o nerazdvojivom delu planete i prirode, a ne samo kao o naprednom društvu.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs