Бестијаријум

Апсолутни слухиста међу животињама

Велики восков мољац поседује најбољи слух у читавом животињском царству

Текст: Иван Умељић

Велики восков мољац нежно лепрша кроз таму у потрази за партнером, када наједном зачује писак високе фреквенције. Тај звук далеко је изнад домашаја људског слуха, али мољцу није никакав проблем да га опази. Он га наводи тако да, померањем за пар центиметара, избегне чељусти предаторског слепог миша.

Велики восков мољац има слух као ниједна до сада позната животиња. Он може да чује звуке који имају толико високу фреквенцију да чак ниједан познати слепи миш не може да их произведе. У еволуционој трци за опстанком, овај мољац има добар почетак.

Одрасле јединке восковог мољца напуштају кошницу само да би се спариле. Мужјаци се окупљају близу дрвећа и, убрзо по сумраку, почињу да дозивају женке, на фреквенцијама изнад прага људског слуха.Ипак, дозиви њихових предатора, слепих мишева, налазе се на вишој фреквенцији. Док мужјак восковог мољца испушта звук на фреквенцији између 90-95 kHz, слепи мишеви се дозивају звуцима који достижу и 110 kHz.

Ослушкивање

Еволуција је погурала мољце да крену даље, па иако не могу да произведу звуке у истом опсегу као и слепи мишеви, они могу да их чују. Хана Моир и њене колеге са Универзитета Стратклајд у Глазгову, тестирали су слух 20 одраслих мољаца пуштајући им звуке широког опсега и мерећи како вибрацију њихових „бубних опни“ тако и пут сигнала ка њиховим слушним нервима.

Код свих мољаца тимпаналне мембране снажно су вибрирале при звуцима на фреквенцији од 300 kHz, а код њих 15 од 20 примећени су изражени нервни сигнали. Из овога следи невероватан закључак да восков мољац може да чује звук који не производи ниједна позната животиња.

Моир каже да постоје два могућа објашњења. „Могуће је да слепи мишеви производе више фреквенције од оних које уопште могу бити снимљене. Микрофони тешко региструју звуке на фреквенцији вишој од 150 kHz, а оглашавање слепих мишева је нарочито тешко забележити.“ Могуће је и да је осетљивост мољаца на звуке високих фреквенција ствар еволуције.

Мољац мора брзо да детектује оглашавање слепих мишева како би могао да побегне. Према томе, из његове осетљивости на широк опсег фреквенција капитална корист је способност да се брже умакне предатору – слепом мишу – и да се увек буде пар корака испред њега.

Упркос његовим несвакидашњим способностима, изгледа да не постоји ништа посебно у вези слушних органа већег восковог мољца. Моир каже да су његове тимпаналне мембране сасвим сличне онима код других инсеката, с тим што је једина разлика та да су необично танке – што их чини осетљивијим на звуке високих фреквенција.

Штеточина

Међутим, он је и велика штеточина. Његове ларве настањују кошнице, где опстају на исхрани која се не састоји углавном од воска. Нарочито истаначан укус има за оно саће у коме су живеле пчелиње ларве и може веома брзо да уништи гнездо.

Ларве восковог мољца хране се, осим саћем, одбаченим кошуљицама пчелињих ларви, поленом, а помало и медом. Ларва восковог мољца преферира тамније саће у коме је било одгајано легло и оно трпи највећу штету. Начин исхране ларве може да претвори кошницу у гомилу крхотина, прашине и паучине.

Ларва већег восковог мољца може да изазове велика оштећења на дрвеним деловима кошнице, укључујући рамове и наставке. Када ларве заврше са узимањем хране траже место где ће прилепити коконе. Неке ларве ће сажвакати дрво како би створиле простор за полагање кокона. Сажвакана зона може се састојати из мањих или већих рупа. Овакво оштећење, које је једна од видљивих карактеристика присуства восковог мољца у кошници, може да ослаби чврстину дрвених делова кошнице.

БЕСТИЈАРИЈУМ

Животиње око нас. Животиње које су ишчезле. Животиње које никада нису постојале. Животиње које не видимо.

Истражите текстове из рубрике БЕСТИЈАРИЈУМ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs