Metahronika

5+x=8

“Maj mesec matematike” nam ove godine, u obilju programa, na primer, donosi i neka – sasvim nova rešenja

Tekst: Slobodan Bubnjević

Na sreću, hemija nije bauk. S tim smo barem načisto dok traje naša, četvrta po redu, manifestacija “Maj mesec matematike”.

Iz nekog neobjašnjivog razloga, novinarka Radio televizije Srbije uz opasku o hemiji sa jedne od 12 lokacija u okviru “Maja meseca matematike”, i to one u galeriji RTS koja je posvećena geometriji, odlučuje da izvesti tako što će ničim izazvano rešiti linearnu jednačinu sa jednom nepoznatom. Nije poznat razlog, možda je u prisustvu radova holandskog umetnika Rinusa Rulofsa najednom osetila potrebu da nešto izračuna ili pak bila inspirisana da nadoknadi propušteno školsko gradivo.

Kako god, ona se usred Jutarnjeg programa uživo suočava sa surovo teškim zadatkom da reši jednačinu 5+x=8. I to joj ne polazi za rukom.

Nije, naravno, nimalo plemenito likovati nad glupošću. Smešno jeste.

Našim prijateljima i kolegama sa Radio televizije Srbije, na primer, izrazito je neprijatno. Ne samo zato što neki od njih znaju da reše i jednačine sa dve nepoznate, već zbog velikog i njihovog truda da se i ovog proleća ideja matematike predstavi publici na popularan način, koja se završila jednom sramotom za njihovu kuću.

Popularnost je bez sumnje dostignuta. Ali je stigla i opaka opomena gde smo i sa čim imamo posla čak i kad govorimo o matematici.

Svi se slažu u oceni da je, posle takvog gafa, najteže ovoj nesrećnoj ženi. Osramotila se pred milionskom publikom. I nastavlja da to čini u danima potom, zahvaljujući društvenim mrežama. Nije mogla pred većim skupom pokazati kako je nezasluženo imala trojku iz matematike. Ili hm, peticu? Nešto je imala, a da je na kraju to bilo veće od jedan, inače ne bi završila kao novinar na javnom radiodifuznom servisu.

Zamislite, recimo, državu u kojoj potpuno nepismene osobe rade kao novinari. Policajci. Pekari. Državni funkcioneri. To bi, khm, bilo sasvim nemoguće. Na stranu bolećivost, pred tako zastrašujućim neznanjem ne treba uzmicati. Ne treba ga tolerisati.

Da sam joj kakvim uvrnutim slučajem urednik, koleginica sa RTS-a nikad više ne bi radila direktna uključenja. Čak i ako ima sve druge kvalitete da obavlja posao televizijskog novinara, morala bi da dokaže kako zna da reši barem onoliko računa koliko ga zna svršeni osnovac.  Dotle, mogla bi da radi nešto drugo na Javnom servisu, nešto manje odgovorno.

Hm, a šta bi uopšte mogao da radi neko ko ne zna da reši linearnu jednačinu sa jednom nepoznatom?

Tu nije naročito primenjiv izgovor da onaj ko radi, odnosno izveštava, taj i greši. Mada je oznaku x u matematički račun uveo Rene Dekart tek 1637. godine, ljudi znaju da reše ovakve jednačine već 4000 godina. Kinezi su na primer još 200 godina pre nove ere umeli da reše sistem sa dve nepoznate. U XXI veku, logično, na svakom koraku rešavamo daleko složenije zadatke. Mi i naše mašine. Nije stoga nužno da ih svako i razume, ali razumevanje osnovnih matematičkih apstrakcija, onih koje shvataju prvaci, preduslov je da razumete bilo šta u savremenom svetu. Preduslov da biste o svetu uopšte govorili.

Srećom, nisam joj urednik.

U saradnji sa Matematičkim institutom SANU, ove godine smo iz Naučnog kluba izveli “Maj mesec matematike” u grad, na 12 lokacija. Nešto smo zahvaljujući tome i sami naučili. Nasmejali se, naravno. Ali, otvorilo se i jedno zastrašujuće pitanje – koliko zapravo ljudi u Srbiji ne zna da reši linearnu jednačinu sa jednom nepoznatom?

Misija Centra za promociju nauke je da širi naučnu pismenost ako ništa drugo zato što je ona nužna osnova za razvoj inovativnosti i preduzetništva, čiji je manjak presudan razlog nedovoljne razvijenosti privrede i ekonomije u Republici Srbiji. Bez toga, nema budućnosti.

Naučnoj pismenosti ipak prethodi ona prostija. Elementarna. Bez nje nema ni razgovora o budućnosti. “Maj mesec matematike” nam je zato potrebniji nego ikad.

U međuvremenu, rešenje jednačine je x=3.

Stavovi izneti u tekstu su isključive opservacije autora i ne predstavljaju obavezno institucionalni stav Centra za promociju nauke.

Istražite više o “Maju mesecu matematike

METAHRONIKE

Svakodnevne teme rastu iz korena čije je razumevanje ponekad skriveno pod istorijskim, društvenim, tehnološkim naslagama. Kroz Metahronike, Slobodan Bubnjević pokušava da otkrije šta se, nekad, negde, skrilo iza?

Istražite METAHRONIKE.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs