Угљеник улази у састав свега што је живо, односно свих органских молекула. Да ли се од њих могу направити и рачунари који ће бити моћни као живе ћелије?
Нанотехнолошке иновациjе су неизбежан и пожељан део наше будућности. Технологиjа коjа се бави микросветом на толико малим скалама да jе нашем уму тешко да то и замисли, могла би да унапреди квалитет људског живота ван граница поимања – како на пољу медицине и превенциjе болести тако и у свакодневном животу. Jедан од начина на коjи би се ово могло реализовати jе примена материjала званог графен у изградњи рачунарских микрочипова, коjи би бацио сенку на конвенционалне силиконске транзисторе.
Компjутерски чипови направљени од графена, супстанце коjа се састоjи од чистог угљеника чиjи су атоми распоређени у хексагоналним патернима, могли би бити бржи и моћниjи од досадашњих силиконских чипова. Графен jе тренутно и наjтањи и наjчвршћи материjал за коjи знамо. Осим ових повољних особина, он jе истовремено и изузетан проводник, те би транзистори од графена омогућили компjутерима да безбедно раде на много вишим температурама него што jе то тренутно могуће.
Практична примена графена на наjразличитиjим пољима живота практично jе неограничена, но тренутак у ком ћемо бити у стању да реално експлоатишемо могућности овог заиста специфичног материjала jош jе увек будућност.
Истражите друга ОТВОРЕНА ПИТАЊА САВРЕМЕНЕ НАУКЕ.