Neuronauke

Kako mozak misli?

Neki neuroni u mozgu konstantno generišu akcioni potencijal, frekvencijom od 10 do 100 u sekundi, drugi sve vreme ćute, a onda najednom postanu hiperaktivni.

 Dok čitate ove reči, vaš mozak uzima u razmatranje sve vrste prizora i zvukova, dok samo nekolicinu poništava. On vas podseća na ono što ste do sada naučili o oblicima i slovima, značenjima reči, a podseća vas i na ono što tražite u ovom tekstu. Vaš mozak donosi odluke i kreira nova sećanja. I sve vreme vam pomaže da ostanete oprezni i da stalno dišete. A kako sve to mozgu uspeva?

Ćelije od kojih je sačinjen mozak, poznatije kao neuroni, rade najveći deo posla omogućavajući vam da mislite, osećate i krećete se. Specifični delovi mozga su posvećeni vidu, sluhu, mirisu, ukusu i dodiru. Svi ovi delovi komuniciraju kao članovi orkestra, tako da je vaše iskustvo neisprekidano, bogato i kompletno.

Specijalne ćelije u posebnom delu mozga čuvaju informacije o tome gde se nalazite u prostoru u svakom trenutku. Vaš mozak dobija informacije iz dva različita izvora: čula vas obaveštavaju o tome šta se dešava u spoljašnjem svetu, dok vam emocije govore o tome šta ti spoljašnji događaji i uslovi zapravo znače za vas lično.

Ako postoji jedna stvar koja vas razdvaja od ostalih životinja, to je vaša sposobnost da mislite. Ljudi razmišljaju o prošlosti, zamišljaju šta je moglo biti, ali i planiraju kako da naše misli postanu realnost.

Sinapsa je mozgov komunikacioni centar koji nam omogućava da pamtimo stvari. Neuro naučnici širom sveta pokušavaju da razumeju komunikacione procese između nervnih ćelija i odgovore na pitanje: šta je to što se pokreće kada pamtimo činjenice, vreme, mesta i događaje.
Kao i drugi organi u telu, vaš mozak se menja tokom života.

Mi smo tek počeli da shvatamo unutrašnju priču ovog impozantnog organa. Danas nam napredna biohemija i nove tehnologije (kao što su funkcija slike magnetne rezonance i interaktivni programi) omogućavaju da posmatramo mozak i njegove aktivnosti više nego ikada do sada.

Istražite druga OTVORENA PITANJA SAVREMENE NAUKE.

 

GLASAM ZA NAUKU

Uplovi u svemir nedovoljno istraženih naučnih tema. Učestvuj u razotkrivanju. Zatraži odgovor. Svako od deset otvorenih pitanja savremene nauke, po izboru čuvenog naučnog pisca Filipa Bola, predstavlja jednu od naučnih disciplina koje bi mogle da promene svet koji poznajemo. Koje od njih su tebi najzanimljivije?

GLASAJTE ZA NAUČNU TEMU.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs