Спектар аудио интервјуа

Вода на Месецу

(ТОНСКИ ЗАПИС 04) Разговор са др Аном Чернок о стeнама и минералима са Месеца, као и o пореку воде у најстаријим стенама нашег природног сателита

Фото: Facebook/ Dragan Aćimović

 

Разговарао: Душан Павловић

Аполо мисије, као и неке Луна мисије, донеле су са Месеца узорке стена и прашине коју и дан данас геолози широм света истражују уз помоћ нових технологија и методама , и у њима проналазе одговоре на мноштво питања о настанку Месеца, настанку стена на Месецу, као и уопште о проблемима планетарне геологије.

Посебно је битно недавно сазнање да на Месецу има воде, најчешће у форми леда, у деловима кратера који су у сталној тами. Она доспева на површину Месеца импактима астероида, комета и метеорита, али и процесом имплантације водоника, односно бомбардовањем минерала реголита протонима из Сунчевог ветра. 

Наша саговорница, др Ана Чернок, са Опен универзитета у Милнтон Кинсу у Енглеској, као и стипендиста Марија Кири програма води пројекат који се бави управо заступљеношћу воде у минералима са Месеца. 

“Људе често занима да ли на Месецу постоји неки хемијски елемент којег нема на Земљи. Заправо, одговор је – не. Састав Месеца, па и осталих планета и метеорита, не разликује се од Земље у хемијским елементима. Стеновити становници Сунчевог Система, попут Земље, Месеца, Марса и метеорита и астероида сачињени су од готово читавог периодног система. Међутим, елементи су организовани тако да формирају минерале”, рекла је др Ана Чернок и додала да су пропорције минерала оно што разликује Месец од Земље или остала стеновита тела у Сунчевом систему.

Још једна од битних разлика између Месеца и Земље је што су на Земљи минерали који садрже воду везани за кристалну решетку у веома великим пропорцијама. Таквих минерала на Месецу уопште нема, јер нема течне воде. Међутим, 2008. године група истраживача окупљена око професора Алберта Саала са Браун универзитета применила је методе испитивања воде у базалтним стенама са Земље на базалтне стене које су астронаути Аполо мисије донели са Месеца и дошла до веома занимљивог открића.

„Софистицирана масена спектрометрија открила нам је да неки базалти са Месеца имају исту количину воде као и базалти са Земље“, рекла је др Чернок и додала да се тако нешто није знало седамдесетих и оссамдесетих година прошлог века јер технологије тада нису било довољно софистициране да би могле да детектују воду у тако малим количинама.

„Базалти настају стапањем стена из унутрашњости Месеца. Ако базалт на површини садржи воду у одређеној мери, то значи да стена у унутрашњости такође садржи воду. Колико те воде има у унутрашњости, то заправо не знамо и то је и даље предмет интензивних истраживања“, истиче др Чернок.

Поједини минерали из најстаријих стена са Месеца, које су настале директним хлађењем великог океана магме у раној фази формирања Месеца, такође садрже воду, али пошто су тако стари, претрпели су велики број импаката разних метеорита. Један од њих – апатит – посебан је.

„Сем што садржи воду, овај минерал у траговима садржи и уранијум и олово, што нама омогућава да да уз веома софистициране масене спектрометре одредимо веома прецизну старост овог минерала. Тиме покушавамо да одгонетнемо да ли је вода у овим минералима стара колико и сам Месец, или је касније допремљена разноразним импактним процесима“, рекла је др Чернок. 

Др Ана Чернок је стипендиста Марија Кири програма на Опен универзитету у Милтон Кинсу у Великој Британији. Докторирала је у Бајројту у Немачкој и бави се планетарном геологијом Месеца. Њен пројекат под називом “Reconstructing the History of Lunar Volatiles“ финансиран је од стране Европске комисије у оквиру Хоризонт 2020 програма.

 

Play

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs