spektar audio intervjua

Teleskopi budućnosti

(TONSKI ZAPIS 05) Razgovor sa Darkom Donevskim o posmatračkoj kosmologiji, teleskopima koji nas očekuju u budućnosti i odgovorima koje nam donose

Razgovarao: Dušan Pavlović

Do nedavno smo informacije o astronomskim pojavama dobijali samo posmatranjem elektromagnetnog zračenja. Onda su razvijeni detektori neutrina kako bismo tražili najbrže čestice u svemiru, a najskorije su napravljeni i detektori gravitacionih talasa kako bi se izmerilo koliko se svemir zaista širi i skuplja. Pred nama je novo doba posmatračke astronomije. Uz različite nosioice informacija u budućnosti ćemo imati kompletniju i detaljniju sliku o pojavama u svemiru.

O tome šta u narednom periodu možemo da očekujemo od novih teleskopa u domenu posmatračke kosmologije i istraživanja svemira daleko van naše galaksije razgovarali smo sa doktorandom-istraživačem Darkom Donevskim koji se bavi posmatračkom kosmologijom.

„Novi teleskopi, koji su u planu da se postave, u skorijoj budućnosti će nam dati jedan potpuno novi uvid u te daleke svetove”, kaže Donevski i dodaje da je 2017. godina, godina zatišja pred buru jer nas već naredne godine očekuju lansiranja i postavljanja nekih od teleskopa novije generacije.

„Danas znamo da daleke galaksije ne možemo videti samo optičkim teleskopima. Njih zaklanja prašina potekla od mladih zvezda. Nove generacije teleskopa će zato imati dvojak zadatak – da snime optički deo spektra, ali da koriste i kamere koje snimaju u bliskom infracrvenom domenu. To znači da će galaksije koje ne budemo mogli da vidimo biti uočene njihovim toplotnim zračenjem”, rekao je Donevski i istakao da će teleskopi najnovije tehnologije James Web svemirski teleskop, LSST teleskop, Ekstremno veliki evropski teleskop (E-ELT) i američki Magelanov teleskop (GMT) omogućiti komplementarna posmatranja. Pomoću njih će se ispitivati formiranje i evolucija galaksija.

Pored optičkih, tu su i teleskopi koji će posmatrati druge delove elektromagnetnog spektra. Donevski ističe da su radio-teleskopi jako važni za posmatračku kosmologiju. Za razliku od optičkog ili infracrvenog, radio-zračenje prati eksplozivne procese poput supernovih, ali i hladni gas u galaksijama. Kada su u pitanju radio-teleskopi Donevski kaže da se očekuje da se za dve do tri godine pojavi najmoderniji SKA – Square Kilometer Array čija je revolucionarna karakteristika ta što će biti na dva kontinenta – u Africi i Australiji. Radiće kao ogroman interferometar, odnosno mnoštvo umreženih radio-antena.

„Sa takvom preciznošću i snagom radio-teleskopi će direktno snimiti zračenje iz najdaljih galaksija koje ćemo istovremeno pokušati da nađemo istim onim optičkim opservatorijama koje smo pomenuli”, kaže Donevski i dodaje da će SKA od 2020. godine biti potpuno kompletirana. Neki njeni pojedinačni delovi u Južnoj Africi i Australiji su već u naučnoj upotrebi. Pored teleskopa koji sakupljaju elektromagnetno zračenje (fotone), postoje i detektori neutrina i detektori gravitacionih talasa. Oni su otvorili nov „prozor” za otkrivanje univerzuma.

„Do 2029. godine očekuje se da evropski projekat slanja gravitacionog teleskopa u svemir bude završen. On će se zvati e-LISA”, kaže Donevski i dodaje da će nam ovaj detektor omogućiti da pored otkrivanja procesaa koji najviše zakrivljuju prostor-vreme (na primer, sudari masivnih crnih rupa), ujedno i ograničimo masu gravitona, prenosioca gravitacionog zračenja, za čije postojanje danas znamo samo iz teorijskih modela, ali ne i iz prakse.

„Sa aktuelnom teorijom kakvu danas imamo u astronomiji ne možemo da objasnimo sve ono što vidimo posmatranjima. To je najveći problem moderne nauke i ujedno i njena najlepša stvar. Mi ne znamo šta sve možemo da očekujemo tako da stalno postavljamo nova pitanja i čekamo nove odgovore. Teleskopi koje smo pomenuli u budućnosti će nam pomoći da do nekih odgovora i dođemo”, zaključuje Donevski.

Darko Donevski je doktorand-istraživač u Laboratoriji za astrofiziku Univerziteta u Marseju u Francuskoj i na Lajdenskoj opservatoriji u Holandiji. U okviru svojih dokotrskih istraživanja se kao stipendista Francuske agencije za evoluciju kosmosa (OCEVU) i Evropske svemirske agencije (ESA) bavi posmatračkom kosmologijom, odnosno istraživanjem metoda detekcije i modeliranjem najstarijih galaksija u svemiru.

 

Play

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs