Научни круг

Светска недеља вода: „Коју воду мораш пити немој је мутити“

Супротно неким уверењима да смо врло богати водом, ми у Србији у овом тренутку имамо довољно ресурса, али уколико не будемо пажљиво планирали њихово рационално коришћење и позабавили се питањем подземних вода и њиховe доступности, у времену климатских изазова можемо веома лако остати без њих

 

Текст: Наташа Ђокић

Светска недеља воде је широка платформа која окупља различите професије и учеснике из читавог света са заједничким именитељем вода. Сврха и циљ догађаја су сарадња и повезивање у области вода, као и у проналажењу најразличитијих нових решења. Досад је догађај окупио више од 4.000 учесника из више од 1000 организација из преко 130 земаља. Избијање пандемије корона вируса и брига за здравље заједнице присилили су организаторе да први пут откажу Светску недељу вода, која је требало да се јубиларни 30. пут одржи у Стокхолму, од 23. до 28. августа. Попут многих глобалних догађаја, и овај изузетно утицајан и респектабилан скуп, значајан за глобалну заједницу, научнике, привреду и све оне који утичу на светску политику, отказан је и пресељен на виртуелни ниво, тако да ћемо овог августа бити у прилици да пратимо неке сесије од наших кућа.

Овогодишња тема „Вода и климатске промене – убрзавање акције“, фокус ставља на иновације, науку и активности које се предузимају за адекватан одговор на климатске промене у будућности. Позив за деловање у примени мера адаптације у области вода сугерише на хитност и намеће потребу да учимо из онога што већ спроводимо у пракси, позивајући нас да се запитамо шта делује, а шта не, али и да истражујемо како можемо кренути напред и на који начин да делујемо у будућности. Tема нас наводи на тражење нових решења за сектор вода јер оне не могу да чекају. Светска недеља воде 2020. нуди сарадњу која нам је свима потребна и омогућава нам дељење знања које је неопходно.

Добитник Стокхолмске награде за воду 2020. године, хидрогеолог др Џон Чери

Др Џон Чери (John Cherry) је добитник Стокхолмске награде за воду 2020. године за истраживање које је подигло свест о порасту угрожености подземних вода у свету. Овај познати хидрогеолог успоставио је нову област истраживања која је довела до бољег разумевања загађења подземних вода као и ефикаснијих метода за решавање проблема загађења. Кретање различитих загађивача кроз системе циркулације подземних вода је изузетно сложен процес који зависи од много фактора: од врсте загађујуће материје која доспе у подземље, од специфичних карактеристика средине кроз коју се креће, затим од комбинације стенских маса и хидрауличких веза које постоје испод земље. Др Чери је почео пионирски да проучава потпуно нову грану теоријске и практичне науке која се односила на разумевање начина на који се загађивачи подземних вода јављају и крећу у природном окружењу. „Његов допринос је усмерен на научно разумевање рањивости подземних вода“, како је рекао Торгни Холмгрен (Тorgny Holmgren), извршни директор Међународног водног института у Стокхолму, представљајући победника и додао: “Др Чери је свој професионални живот посветио једном од најважнијих, али и најневидљивијих стања воде, подземним водама.”

Велики је заговорник демократизације науке и дељења знања, један од актера великог пројекта подземних вода у оквиру кога је омогућена бесплатна употреба уџбеника и стручних текстова за свакога.

У изјави, поводом награде коју је добио др Џон Чери је рекао: „Веома ми је драго што сам примио награду за воду у Стокхолму и добио прилику да говорим о важности заштите подземних вода…. У наредним годинама, када ће наша планета имати додатне две или три милијарде становника, већина њих ће се ослонити на подземне воде “

Подземне воде – заборављено благо

Од укупних вода на планети 97,5% чине слане воде светског мора, слатководне свеже воде чине свега 2,5 %, посматрајући даље од тог малог дела 68,7% воде се налази заробљено у глечерима и вечитом снегу, 30% чине подземне воде, а све остало (реке, језера, мочваре и друго) представљено је са преосталих 1,3 %. Имајући у виду такву расподелу светских вода, оправдана је тврдња да су подземне воде заиста запостављено и заборављено благо. Супротно лаичким тумачењима да су заштићене јер су сакривене испод земље и да су њихове количине неограничене, те да сe искључиво посматрају као обновљиви ресурс, оне су веома су осетљиве на загађење, а доступне количине и обновљивост су веома флексибилне категорије.

Циклус кружења воде код лежишта подземних вода која имају директну везу са површином и које се налазе у плићим изданима је бржи те се и кретање у циклусу кружења може пратити и једноставно рачунати. Код дубоких издани –  лежишта подземних вода, доступност и обновљивост постају сложенији и дуготрајнији циклуси. У неким ситуацијама бушењем бунара и бушотина ми на површини добијемо воду која је стара и неколико хиљада година, што веома поједностављено значи да је једна кап воде која нам дође са велике дубине била на површини као кап кише пре више десетина хиљада година, да је дуго путовала подземним системима и поново се вратила на површину, тако што смо је ми исцрпели кроз једну бушотину. Старост подземне воде може варирати од неколико дана до неколико хиљада година.

Често се превиди и чињеница, коју истиче овогодишњи лаурелат из Стокхолма, али и подаци из глобалних статистика: „Данас готово половина глобалног становништва пије подземне воде“. Потреба за експлоатацијом подземних вода у свету расте са потребама за водом која се, наравно, повећава са порастом броја становника, док се са друге стране, усложњава са све већом претњом од климатских промена. Пораст глобалне температуре као директна манифестација климатских промена директно утиче на процес дистрибуције воде у природи али и друге компоненте водопривредних система, те су воде као ресурс најизложеније климатским променама. У том смислу Србија није изузетак, напротив морали би знатно детаљније да анализирамо утицај климатских промена на наше воде, како површинске тако и подземне.

Супротно неким уверењима да смо врло богати водом, ми у Србији у овом тренутку имамо довољно ресурса, али уколико не будемо пажљиво планирали њихово рационално коришћење и позабавили се питањем подземних вода и њиховe доступности, у времену климатских изазова можемо веома лако остати без њих. Опсервација утицаја климатских промена на подземне воде Србије готово да и не постоји, мониторинг је парцијално организован и свакако недовољан за озбиљнија предвиђања утицаја климатских промена у будућности, и све то уз чињеницу да више од 70% становништва Србије у системима за јавно водоснабдевање користи изворишта подземних вода.

Београдске подземне воде

Београдски простор карактерише спољашња лепота, положај на ушћу две реке, са специфичном топографијом равнице на простору Новог Београда и брдовитим делом јужно од Саве и Дунава, обликован током бурне геолошке историје. Испод Београда судара се неколико типских геолошких средина, Панонски басен са севера са Српско македонском масом са југа, уплетене су ту и вулканске активности околине Авале…

О геологији Београда могу се испричати разне занимљиве приче, а оно што је извесно, разноврсна геологија је основ за различите типове подземних вода који се налазе испод београдских улица и тргова. Неке од карактеристичних су издани у панчевачкиом риту (пространа алувијална раван између Дунава и Тамиша); унутар земунског лесног платоа (терен северно од алувијалне равни Саве до села  Јакова, Сурчина, Бежаније, па до Дунава), или шумадијска мезозојска греда која се пружа правцем север-југ, од Космаја на југу до Дунава на северу, односно до Калемегдана. Све те различите геолошке средине су резервоари за различите типове београдских подземних вода.

За становнике Београда најзначајнијa je Макишка издан која обухвата алувијалне равни леве обале Саве и издан на Ади Циганлији, које су хидраулички директно повезане са водама реке Саве. Ta издан се користи за организовано водоснабдевање становништва града Београда. Београдски водовод се са око 50% ослања на подземне воде из алувиона које се црпе из 98 рени бунара са хоризонталним дреновима и 45 вертикалних бунара чија издашност варира од 30 до 100 l/s. Воде реке Саве и подземне воде Макишке издани су једина београдска изворишта.

Поједини каптирани извори, имали су великог значаја у историји и култури нашег града, а данас су у систему мониторинга квалитета као воде са јавних чесама (26 појава, неке од њих су Хајдучка чесма, чесма Света Петка Калемегдан, извор Сакинац на  Авали, Топчидерске чесма, чесма код Милошевог конака или извор Радмиловац, и многе друге), данас су готово заборављени и запуштени.

Минералне и термоминералне воде

Минералне и термоминералне воде су, у току вишедеценијског коришћења, показале своју потенцијалну вишеструку употребну вредност не само са здравственог-балнеотерапеутског аспекта, већ и са становишта афирмације локалитета где се налазе, кроз развој туризма и рекреације као што је Обреновац, Младеновац, Лазаревац, Овча и друге . Неке од њих, које досад нису афирмисане у довољној мери, због свог хемизма и капацитета заслужују већу пажњу, као што су: потез Лештане – Врчин-Болеч (већи број минералних и термоминералних вода), Грочица и Сланачки кључ, минералне воде Вишњичке бање, Кумодрашки поток-термоминерална вода, термоминерална вода у Сурчину, минералне и термоминералне воде Рудоваца и Чибутковице.

Укупо је забележена 21 појава минералних и термоминералних вода које свакако представљају велики, и чињеница је, неискоришћени потенцијал града. Занимљив податак је да је у Сурчину из бунара једног приватног инвеститора добијена вода температуре 33 0С и логично је што приватни сектор брзо реагује, видевши развојну шансу, а шанси је безброј са тако топлом водом од гајења поврћа у топлим лејама до центара за рекреацију и наравно употребе топлотне енергије за грејање. На дубинама од 750 m могу се очекивати температуре око 500С. Позитивни примери су пионирски, парцијални и недовољно афирмисани, широј јавности готово непознати.

Пре неколико година реализован је један значајан пројекат у Секретаријату за заштиту животне средине“ Иновирани катастра водних појава и објеката на територији града Београда“ и донео је податке о ресурсима подземних вода: наиме, на 17 београдских општина дошло се до бројке од 1.086 извора и 1.605 бунара, што је укупно 2.691 појава, а то јесте број локација на којима се ми срећемо са нашим подземним водама.

Утицај климатских промена на подземне воде

Климатске промене донеће додатни притисак на иначе осетљиве ресурсе подземних вода, јер повећане температуре проузрокују повећане потребе за водом за сав живи свет, а доступност воде се смањује. Максимално поједностављено, биће је најмање у периодима када нам највише буде требала. Неравномерна дистрибуција падавина током године, одразиће се на природне циклусе кружења, што ће се одразити и на прихрањивање издани подземних вода, те ће се нивои подземних вода спуштати, а опасност од прецрпљивања расти.

Последице на квалитет и са 10% смањења годишњег интензитета обнављања биће драматичне и опипљиве у јавном водоснабдевању. Исте количине загађујућих материја у смањеној количини изазиваће веће претње по квалитет.

Климатске промене погађају све секторе и сегменте нашег окружења али су интеракције са сектором вода најсложеније. Вода нам је потребна за водоснабдевање, обилато је користимо у енергетици, у пољопривреди за наводњавање, биодиверзитет је, као и човек потпуно завистан од воде, јавно здравље неизоставно укључује приступ квалитетној води као један од предуслова доброг здравља. Погађајући воде, климатске промене погађају све сегменте наших живота. Можда ће нас управо надолазеће претње које са собом носе климатске промене, манифестоване кроз несташицу воде приморати да преиспитамо могућности вишенаменског коришћења подземних вода Београда.

Пословица из наслова овог текста, настала је из вишевековног искуства народа: „Коју воду мораш пити немој је мутити“. Послужимо се њоме као универзалном поруком за све који пију воду из подземних резервоара, јер је од кључне важности да не загађујемо своје подземне воде обзиром да  ће нам још дуго гасити жеђ и зависићемо од расположиве подземне воде у многим секторима.

Допирнос грађана – грађани научни истраживачи

Исто тако, важно је да будемо спремни да дамо свој допринос, а управо мали пример може да буде иновативан и занимљив приступ кроз пројекат TeRRIFFICA (http://belgrade.terrifica.eu/), у оквиру кога као грађани научни истраживачи сви могу да дају свој допринос и позвани су да на интерактивној мапи означе изазове настале услед климатских промена, у које с вакако спадају и воде угрожене климатским променама.

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs