Услед незапамћеног интересовања домаће јавности о успеху наше физичарке др Магдалене Ђорђевић, Елементаријум нуди одговоре на најбитнија питања
Текст: Никола Здравковић
Ко је др Магдалена Ђорђевић?
Др Магдалена Ђорђевић је српска физичарка која је у новембру 2016. године постала први икада добитник престижног ERC Consolidator Grant у Србији, и то у области фундаменталних својстава материје. Вредност гранта је 1.4 милиона евра, који ће у наредних пет година финансирати њено истраживање понашања високоенергетских честица у кварк-глуонској плазми.
ERC Consolidator Grant је добила у првој години када је испунила услове да за њега аплицира. Ради као виши научни сарадник у Институту за физику у Београду од 2010. године, када се вратила у Србију после десетогодишње каријере у САД. Ауторка је тридесет и девет радова са SCI листе, који су цитирани преко 2000 пута. Живи у Београду са мужем и двоје деце.
Шта је ERC грант?
Од када је настао 2007. године, ERC, скраћено од European Research Council, односно Европски савет за истраживања, додељује један од најпрестижнијих грантова за научнике у Европи. Као саставни део програма Хоризонт 2020 Европске комисије, ERC грант се додељује појединачним истраживачима и њиховим институцијама у три категорије: Starting, Consolidator и Advanced, које се односе на истраживачко искуство апликаната. Просечна пролазност апликација је само 12 одсто.
За Consolidator Grant, који је добила др Магдалена Ђорђевић, могу аплицирати истраживачи са између 7 и 12 година искуства, и добити до 2 милиона евра. Једини други добитник ERC гранта из Србије била је др Софија Стефановић 2014. године у категорији ERC Starter (за истраживаче са мање од 7 година искуства).
Како ERC наводи у својим водичима, једини критеријум за добијање финансија је изврсност; не постоје тематске, географске или дисциплинске квоте које је потребно испунити приликом одабира добитника.
Какав је био пут др Ђорђевић до ERC гранта?
Дипломирала је на Физичком факултету у Београду, а докторирала на Универзитету Колумбија 2005. године, где је за своју дисертацију 2007. добила награду Америчког физичког друштва за најбољи рад у области нуклеарне физике на простору читавог северноамеричког континента. Након Колумбије, провела је три године на постдокторским студијама на Државном Универзитету у Охају, а од 2008. до 2010. радила је као доцент на Државном Универзитету у Арканзасу.
У јануару 2008. године добила је J. Robert Oppenheimer стипендију коју додељује Национална лабораторија у Лос Аламосу, а у марту 2011. Marie Curie International Reintegration Grant, који се додељује врхунским европским истраживачима који се враћају да раде на Старом континенту. Наредне, 2012. године, добила је награду L’Oréal-UNESCO For women in science award in Serbia која се додељује у сарадњи са Министарством науке, просвете и технолошког развоја Републике Србије.
Шта ERC грант значи за домаћу науку?
Од 1.4 милиона долара колико вреди грант који је добила др Магдалена Ђорђевић, 20 одсто одлази на изградњу потребне инфраструктуре у институцији где ће се истраживање изводити, у овом случају у Институт за физику у Београду. У наредних пет година, Институт ће бити дом за тим истраживача који ће саставити др Ђорђевић.
Њен план је да се у пројекат истраживања кварк-глуонске плазме укључе три старија истраживача, два постдокторанда и два студента докторских студија, као и три спољна консултанта. Поред финансирања нових радних места у науци, присуство ERC гранта значајно доприноси видљивости како матичне институције пројекта, тако и српске науке уопште, посебно с обзиром на то да је у питању истраживање у области фундаменталне физике честица.
Шта је кварк-глуонска плазма?
Први пут експериментално детектована пре десетак година у акцелератору у истраживачком центру Брукхејвен у САД, кварк-глуонска плазма је посебно агрегатно стање које настаје у сударима тешких јона. Услед ослобађања огромне количине енергије, јаке нуклеарне силе слабе и чиниоци новонастале материје – кваркови и глуони, постају слободни.
Трајање кварк-глуонске плазме у акцелератору је јако кратко. Након судара тешких јона, она постоји само 10-22 секунди, и то на запремини пречника само неколико фемтометара (један фемтометар је дужине 10-15 метара), и на температури од око 5 трилиона келвина, што је готово милион пута више од температуре у центру Сунца.
У року од 10-22 секунди, кварк-глуонска плазма се хлади и шири, а слободне честице се хадронизују, односно спајају јаким нуклеарним силама у хадроне. Ово се назива еволуцијом кварк-глуонске плазме.
Шта истражује др Ђорђевић?
Када у акцелератору настане кварк-глуонска плазма, један мали број присутних честица, око 0,1 одсто, поседује значајно већу енергију од остатка плазме. Њихова енергија је толико висока да се оне уопште не термализују заједно са остатком честица, већ само великом брзином пролете кроз кварк-глуонску плазму у тзв. џетовима.
Др Ђорђевић планира да искористи високоенергетске џетове као „сонде“ за истраживање својстава кварк-глуонске плазме, слично као што се X зраци користе за истраживање материјала кроз који пролазе.
У току досадашњег истраживања, др Ђорђевић се бавила опсерваблама (мерљивим физичким величинама) које не зависе од еволуције кварк-глуонске плазме, а ERC грант је добила како би наставила свој рад и проширила свој модел и на оне опсервабле које зависе од еволуције овог агрегатног стања.
Наиме, једном креирана кварк-глуонска плазма ће еволуирати на различите начине, зависно од њених особина, односно од параметара који је описују. У оквиру пројекта, тим др Ђорђевић ће упоредити које еволуције плазме воде ка теоријским предвиђањима која су у складу са експерименталним подацима, и тиме помоћи да се карактеришу особине кварк-глуонске плазме.
Да ли то има везе са раном историјом универзума?
Претпоставка је да је кварк-глуонска плазма била једно од стања материје у првим миленијумима после Великог праска. Иако се истраживање др Ђорђевић односи на кварк-глуонску плазму која данас настаје у експерименталним условима у акцелераторима честица, моделовање њеног понашања данас може нам пружити увид у изразито давни период у историји нашег света.
Ипак, данашње моделовање понашања кварк-глуонске плазме је ограничено количинама енергије коју је могуће створити у Великом сударачу хадрона. Пошто су у раном универзуму температуре биле неколико редова величине веће од оних које се добијају у акцелератору, кварк-глуонска плазма која се данас ствара представља само завршну фазу кварк-глуонске плазме која је владала у раном универзуму.
Прочитајте вест о великом успеху др Магдалене Ђорђевић на Елементаријуму.