Мада су неке од њих проглашаване за најбоље у својим областима, научницама у Србији недостаје финансијска подршка
Текст: Љ. Илић
У Србији данас ради око 6.500 хиљада научница. Иако смо по броју истраживача женског пола на 4. месту у Европи, позиција научница код нас има још много простора за побољшање.
Овом темом бавила се продукцијска кућа ”Мрежа”, која је направила емисију ”Српске научнице” у пројекту који је ЦПН финансирао 2013. године као један од укупно 82 финансирана пројекта промоције и популаризације науке.
У првом делу емисије представљене су прве српске научнице попут Милеве Марић Ајнштајн и Ксеније Атанасијевић. Иако не постоје докази да је Милева Марић радила са својим супругом на пројектима који су му касније донели Нобелову награду, уврежено је мишљење да је управо Милева дала значајан допринос Ајнштајновим открићима, како тврди и Драгана Поповић, ауторка књиге ”Жене у науци”.
Од краја 19. века до Другог светског рата, у Србији је било 139 дипломираних хемичарки. Пола од тог броја напустило је каријеру због породичних разлога, мада су неке од њих, попут Ксеније Атанасијевић, упорно наставиле своју научну каријеру.
Ксенија Атанасијевић је објавила 400 дела из разних научних области, а нека од њих су “Бруново учење о најмањем”, “Југословенски мислиоци”, као и два тома “Филозофских фрагмената”, а једина је наша научница цитирана у Енциклопедији Британика. Бавила се и преводилачким радом, и то неких од најважнијих филозофских дела и радова из области психологије, са грчког и немачког језика.
Ниједна од првих српских научница, и поред вредног рада и очигледних научних резултата, никада није добила ниједно државно признање. Ксенија Атанасијевић никада није постала професорка, а мушке колеге су је чак назвале плагијаторком.
Научнице нашег доба, у односу на пионирске подухвате својих претходница, имају далеко већу подршку и могућности, иако ни данас ситуација није блистава.
Санда Љубичић, постдокторанткиња са Харварда, каже за ”Мрежу” да је врло жалосна што код нас не може да има услове за рад и истраживање какве има у иностранству.
Иако нису довољно видљиве, Србија је један од светских лидера по броју жена у науци. Зато је неопходно промовисати њихов рад и приближавати ову тему најширој публици, што је један од задатака Центра за промоцију науке.
“Код нас су у добу социјализма ствари биле другачије постављене, па су жене радиле, и то је била идеологија које смо се држали, али оно где жена нема довољно, то су руководеће позиције”, каже Александра Дрецун, директорка Центра за промоцију науке.
“Пре свега нам је потребна подршка државе, а затим и финансијска подршка, уколико заиста мислимо нешто да урадимо, да не остане само писана реч, него да се заиста некад нешто и промени “, закључује Ксенија Буњак, архитекткиња, коју је немачка влада прогласила за једну од 25 најбољих светских научница у 2013. години за пројекат енергетски ефикасних зграда.