Научни круг

Подршка истраживању генетичке разноврсности медоносних пчела

У јулу ове године започео је пројекат под називом Honey bees of Serbia, wild vs. managed colonies through the eyes of population geneticists (SERBHIWE). Пројекат ће трајати две године, а финансира га Фонд за науку Републике Србије у оквиру Програма за изврсне пројекте младих истраживача (PROMIS)

Фото: Верољуб Умељић

Текст: Богдан Ђорђевић

Циљ пројекта је анализа генетичке варијабилности медоносне пчеле на територији Србије. Да би се истраживање адекватно спровело, потребна су пчелиња друштва која живе самостално у природи (дивља и ферална), као и друштва која узгајају пчелари.

„По питању дивљих и фералних друштава која живе самостално свака информација нам је важна и добродошла. Потребно је да утврдимо где се та друштва тачно налазе како бисмо могли да извршимо узорковање неколико пчела радилица ради генетичких анализа“, наводи се у саопштењу руководиоца пројекта др Слободана Давидовића.

Осим др Давидовића, који је и научни сарадник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, учесници пројекта SERBHIWE су и др Александра Патенковић, др Марија Танасковић, Катарина Ерић, Павле Ерић, као и проф. др Љубиша Станисављевић са Биолошког факултета Универзитета у Београду.

„Што се тиче узгајаних друштава, треба нам директна помоћ пчелара. За наша истраживања потребна су нам локална друштва, односно дужи временски период стационирана на једном локалитету – и у која нису доношене стране матице. Размена матица између пчелара на локалу, односно у истом региону, не представља проблем за наша истраживања, али би било добро да знамо и те информације (у случају да је такве размене било). У изузетним случајевима, узорковали бисмо и друштва која воде порекло од матица које су донесене из удаљених региона, под условом да пчелари знају одакле тачно потичу те изворне матице“, истиче др Давидовић.

Западна медоносна пчела (Apis mellifera) незамењива је када је реч о опрашивању више од половине светских засада опрашиваних помоћу животиња. Процењена тржишна вредност пољопривредних производа зависних од овог типа опрашивања се 2015. године кретала између 235 и 577 милијарди америчких долара, а приноси 75 % свих светских засада зависе управо од овог начина опрашивања. Пад бројности узгајаних пчелињих заједница за последицу има губитак генетичке разноврсности, што је неопходан фактор који омогућава врстама да еволуирају и преживе у промењивим условима животне средине. Први пут ће подаци о генетичкој разноврсности дивљих популација медоносне пчеле бити сакупљени у региону у којем је ова врста аутохтона, чиме ће се обезбедити основа за обнављање ове економски и еколошки непроцењиве врсте.

„У периоду од 10. до 20. августа бићемо на терену у околини Лесковца и Пирота. Ради лакше организације теренског рада, хтели бисмо да ступимо у директан контакт са пчеларима који су вољни да нам дозволе да из њихових кошница узмемо неколико пчела радилица, али и трутова које бисмо користили у нашим истраживањима“, наглашава руководилац пројекта.

Више информација о пројекту можете прочитати на сајту Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ или на друштвеним мрежама Фејсбук, Инстаграм и Твитер насловљеним SERBHIWE.

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs