Куће науке

Опсерваторија на Звездари

Астрономска опсерваторија у Београду ове године обележава 125 година

Најстарији српски научни институт је Астрономска опсерваторија у Београду. Ова институција се налази на брду које је управо по њој пре више од 100 година названо Звездара, а са годинама је тај назив почео да означава цео један крај Београда, као и једну од  највећих београдских општина.

Историја Опсерваторије дуга је пуних 125. година. Мада су прва научна открића на териториjи Србиjе била астрономска, са осамостаљењем од Турске, ова наука се ниjе развиjала брзо попут физике, математике, грађевинарства и медицине. “Морепловство, премер земље и одређивање и одржавање тачног времена, те главне примене ‘краљице наука’ деветнаестог века, нису биле од значаjа за Србиjу тога времена”, написао jе астроном Jован Л. Симовљевић у чланку “Астрономиjа до 1947. године”.

Астрономиjа jе значаjно оживела тек пошто се научник Милан Недељковић (1857–1950), 1884. године вратио из Француске где jе као државни стипендиста био на студиjама. Недељковић убеђуjе тадашње власти и покушава да оснуjе опсерваториjу, да би му то успело 1887. године. Декретом министра просвете Краљевине Србиjе, 25. марта по jулиjанском, то jест 7. априла 1887. године по грегориjанском календару, основана jе Астрономска и метеоролошка опсерваториjа Велике школе. Њен први управник jе Милан Недељковић, коjи на том месту остаjе до 1924. године.

Опсерваториjа jе првобитно била смештена у породичноj кућа Ернеста Гаjзлера на Врачару. Касниjе jе пресељена у зграду у Карађорђевом парку, где jе данас Републички хидрометеоролошки завод. Занимљиво jе да су на Врачару због тога у то доба отворене кафане Велика и Мала астрономиjа.

Међутим, примарни задатак ове установе нису била астрономска истраживања.

Недељковић jе 1899. године био смењен због политичке неподобности, али га jе краљ Александар ипак вратио на то место годину дана касниjе. У том прекиду, опсерваториjом jе управљао други велики астроном тог доба, Ђорђе Станоjевић (1858 –1921), први српски астрофизичар, а касниjе и ректор Универзитета, између осталог заслужан и за електрификациjу Београда..

Током окупациjе у Првом светском рату, директор постаjе Виктор Конрад из Беча. При повлачењу из Београда, Аустриjанци уништаваjу све инструменте у опсерваториjи.

Но, после рата, Недељковић покреће нову инициjативу – да се астрономска опсерваториjа одвоjи као посебна установа, а да се кроз наплату ратних репарациjа набаве научни инструменти коjе Србиjа ниjе могла сама да купи. Дозволу за набавку Недељковић добиjа од Министарства воjске и морнарице у маjу 1922. године и одмах креће у Немачку.

После одласка у пензиjу професора Недељковића, управу над овом опремом и опсерваториjом преузима астроном Воjислав В. Мишковић (1892–1976). Захваљуjући његовом залагању, град Београд даjе опсерваториjи локациjу на коти 253, где 1930. године почиње изградња прва четири павиљона.

Нова опсерваториjа се отвара 1932. године, у њу се доносе инструменти коjе jе набавио Недељковић и тада, под управом Мишковића на њоj почиње интензиван научноистраживачки рад.

Међутим, током Другог светског рата, опсерваториjа jе опет претрпела већа оштећења. После рата су павиљони обновљени, а поред постоjећа четири, изграђена су jош три.

Са доласком деведесетих, астрономиjа jе у потпуности занемарена, ниjе било средстава, инструменти нису обнављани и врло су слабо одржавани, а већина младих астронома jе напустила земљу. Током НАТО бомбардовања, jедна jединица Воjске Jугославиjе била jе смештена у опсерваториjи; срећом, опсерваториjа ниjе бомбардована, али jе у павиљону где су воjници одложили опрему дошло до пожара и страдао jе jедан телескоп коjи никад ниjе обновљен.

 Од 2002. године постигнути су значаjни помаци у стандарду и раду опсерваториjе. Данас Астрономска опсерваторија има 40 истраживача, од чега скоро половину чине млади стручњаци. Има велику и квалитетну научну продукцију, развијену властиту издавачку делатност, а сарађује и са великим бројем научних институција и појединаца у земљи и свету.

Опсерваторија учествује у реализацији више значајних домаћих, али и европских пројеката и иницијатива, а на планини Видојевица, у близини Прокупља, већ је пуштен у рад један мањи телескоп и изграђени су одговарајући смештајни и инфраструктурни капацитети.

У наредне две до три године очекује се да на тој станици буде постављен један од највећих телескопа у југоисточној Европи, пречника огледала од 1,5 метара.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs