Научни круг

Нобелова награда за медицину научницима који су открили вирус хепатитиса Ц

Нобелова награда за медицину ове године припала је Харвију Алтеру, Мајклу Хоутону и Чарлсу Рајсу за откриће вируса хепатитис Ц, објавио је Нобелов комитет Шведске краљевске академије наука

Фото: Florian Pircher/Pixabay

Текст: Богдан Ђорђевић

Тројица научника који су идентификовали и окарактерисали вирус одговоран за бројне случајеве хепатитиса и болести јетре – хепатитис Ц – добитници су Нобелове награде за физиологију или медицину за 2020. годину.

Овогодишњи лауреати су Харви Алтер из америчког Националног института за здравље у Бетесди, у држави Мериленд, Мајкл Хоутон, сада на Универзитету Алберта у Канади, и Чарлс Рајс, запослен на Универзитету Рокфелер у Њјујорку. Откриће вируса хепатитиса Ц помогло је да се установи узрок преосталих случајева хроничног хепатитиса и омогућило високо осетљиве тестове крви, као и нове лекове који су спасили милионе живота.

„Први пут у историји болест сада може да се излечи, што буди наду о искорењивању хепатитиса Ц у свету“, наводе из Комитета Нобелове награде.

Светска здравствена организација (СЗО) процењује да је 71 милион људи широм света хронично заражен хепатитисом Ц и да то годишње узрокује скоро 400.000 смртних случајева, углавном од цирозе и рака јетре. Циљ који је СЗО поставио пред себе је искорењивање вируса хепатитис Ц до 2030. године, а професорка хепатологије и експерименталне медицине са Оксфорда Ели Барнс сматра да је то достижно, али да ће за остварење циља можда бити потребна вакцина.

Напредак у развоју вакцине је спор, делимично због недовољног улагања, делом и због непредвидиве природе самог вируса. Генетика сваког соја вируса хепатитиса Ц драстично се разликује. Професорка Барнс процењује да је хепатитис Ц 10 пута разноврснији од ХИВ-а, и „бескрајно“ пута разноврснији од коронавируса SARSCoV-2, који узрокује ковид-19. Такође, веома је тешко спровести клиничка испитивања у популацијама које су најрањивије на вирус хепатитиса Ц.

„Вирус је откривен пре 30 година и ми још немамо вакцину“, наглашава Барнс и додаје: „ И даље имамо заражене и преминуле од хепатитиса Ц. Са те тачке гледишта, ова прича није готова.“ Ипак, она истиче и то да ниједан од ових проблема није непремостив.

Виролог и хепатолог са Универзитета у Стразбуру Тома Бумер додаје да је доступност бољих и ефикаснијих третмана довела до заблуде да је проблем хепатитиса Ц превазиђен, а чини се и да су финансијери и релевантни часописи мање заинтересовани за „тиху епидемију“ ове болести него раније. Нобелова награда могла би бити прилика да се свет подсети да проблем хепатитиса Ц и даље није решен: „То ће га вратити у жижу и пребацити фокус на вакцину“, каже научник из Француске.

Нобелова награда за физиологију или медицину досад је додељена 111 пута, а тројица добитника ће поделити и награду од 10 милиона круна (око 1,1 милион америчких долара). Ово престижно признање укупно је добило 222 научника, од тога свега 12 жена. Најмлађи лауреат имао је 32, а најстарији 87 година. У уторак, 6. октобра, биће саопштено име добитника Нобелове награде за физику, у среду за хемију, у четвртак за књижевност, а у петак за мир. Коме ће припасти Нобелова награда за економију за 2020. годину знаће се наредног понедељка.

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs