Народна библиотека

Након Косанчићевог венца

Шта је 6. априла 1941. нацистичка авијација уништила рушењем старе зграде Народне библиотеке

Текст: Сташа Бајац

У недељу 6. априла 1941, у рану зору, нацистичка авијација бомбардовала је Београд, започевши инвазију на тадашњу Краљевину Југославију. Тајни назив операције био је „Страшни суд“ или Strafgericht, а по сведочењу фелдмаршала Фон Клајста, бомбардовање  је било ствар „Хитлерове сујете, његова лична освета“. Авиони који су 6, 7, а онда и 11. и 12. полетели из Беча, Граца и Арада испустили су око 440 тона запаљивих бомби, од којих је погинуло преко две хиљаде људи, порушено око 620 зграда, a оштећено десет пута више, међу њима и стари Двор.

Првог дана бомбардовања, у четири по  подне, погоћена је и Народна библиотека – зграда на Косанчићевом венцу је потпуно сравњена, а књижевни фонд је изгубио 500.000 свезака, међу којима су били рукописи, непроучени материјали, текстови на пергаменту из 12, 13 и 14. века, драгоцени примерци штампани у периоду од 15. до 17. века, целокупне библиотеке културних великана попут Вука Караџића, Лукијана Мушицког и Ђуре Даничића, али и слике, новине, гравуре… Ово је заправо био други пут да се књижевни фонд Србије нашао под бомбама, будући да је у Првом светском рату део већ страдао, после чега су очуване књиге расељене по Београду, Нишу, Косовској Митровици и Софији.

Већ 1942, вршилац дужности директора Ђорђе Сп. Родојичић започиње обнову Библиотеке, која је на крају рата бројала 5000 књига, захваљујући преузимању, и данас највећег, легата Тихомира Р. Ђорђевића и додељивањем Дворскe библиотекe, Библиотекe Сената, дела Библиотеке Народне скупштине и дела Библиотеке Друштва „Свети Сава“. Народна библиотека 1947. добија нови уређени каталог – Предметни, a годину дана касније и Ауторски, када се усељава у зграду хотела Круна. 

ОСНИВАЊЕ

За дан оснивања библиотеке узима се 15. фебруар по старом, тј. 28. фебруар по новом календару године 1832, када је кнез Милош наложио да се по један примерак сваког издања, такозвани „обавезан примерак“ шаље Народној библиотеци, установивши статус и функцију Државне националне библиотеке, најстарије српске установе културе. Инцијатива за ово потекла је од Димитрија Давидовића, аутора чувеног Сретењског устава и покретача прве штампарије. Како наводе у Народној библиотеци: „Године 1845. Библиотека је имала 1421 наслов у 2283 свеске и Ауторски каталог, који је израдио др Милован Спасић. Кнежевим указом из 1853. године уведено је звање државног библиотекара у рангу професора Велике школе. Назив ‘Народна библиотека’ озваничио је Ђура Даничић, који је дефинисао националну концепцију набавне политике и започео израду текуће националне библиографије.“

ДУГ ПУТ ДО НОВЕ ЗГРАДЕ

Занимљив је податак да у оквру историје саме Библиотеке, зграда у Карађорђевом парку, где се библиотека и данас налази, има своју мини историју. Наиме, од тренутка када је извршно веће Србије 1954. донело одлуку о подизању нове зграде до свечаног отварања прошло чак осамнаест година. Године 1957, за културу у Србији значајне и по првом одржаном Сајму књига у Београду, формиран је жири чија је улога била установљивање програма за подизање зграде. Осам година касније, Скупштина Србије доноси одлуку о изградњу. Архитекта Иво Куртовић обилази чувене европске библиотеке и на основу виђених решења мења своје да би га у потпуности прилагодио потребама једне од најважнијих културних институција земље. Сама изградња трајала је знатно мање од процеса доношења одлука да се са њом уопште почне, па је од постављања камена темељца, 20. октобра 1966, до пресељења фонда 1971. прошло само пет година. Наредне године, нова зграда проглашена је најбољим архитектонским решењем за 1972, а онда, симболично, на дан када је тридесет година раније срушена, свечано је отворена 6. априла 1973.

МОДЕРНИЗАЦИЈА

Током седамдесетих је формиран Централни каталог Србије и Центар за научне информације, коју годину касније усвојен је међународни стандард за библиографски опис ISBD, који се и данас користи. Крајем осамдесетих формира се изузетно значајан Електронски каталог Народне библиотеке Србије. Почетак нове епохе Народна библиотека означила је 1996, када је омогућен приступ интернету и израђена прва веб-презентација. У новом миленијуму, Центар за научне информације иницира омогућавање приступа великим електронским базама часописа са преко 6000 наслова, а оснива се и Центар Виртуелне библиотеке Србије, који повезује електронске каталоге библиотека у Србији у јединствен узајамни електронски каталог.

Поражавајућ је податак да је уочи бомбардовања, 01. априла 1941. године, Библиотека спакована у 150 сандука и спремна чекала премештање свог садржаја непроцењиве вредности на неко безбедније место, а да је тадашње министарство просвете забранило евакуацију просветно-културних установа Београда, па и Народне библиотеке и наредило да се све драгоцености склоне у подрум. Ипак, чињеница да данас од куће можемо претраживати фонд од два и по милиона наслова, прочитати 1,5 милиона примерака дигитализованe грађе, или 35.000 иностраних електронских научних часописа и 20.000 електронских књига, а да нам је одласком у библиотеку доступно пет милиона примерака библиотечког материјала, ипак доказује да се овај импресивни споменик културе заиста уздигао из пепела, и, што је још важније, са 20.000 виртуалних и око 1000 посетиоца у читаоници месечно није само споменик.

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs