Научни круг

COVID-19 – подаци и истраживања

Пандемија Ковида-19 представља јединствен глобални изазов за јавно здравље. Да би организације, појединци и владе на њега могли ефикасно да одговоре, од виталног је значаја да имају несметан приступ поузданим, јасним подацима и да добро разумеју шта може, а шта не може да се каже на основу доступних података

Илустрација: Жељко Лончар

 

Приредили и превели: Ђорђе Петровић, Богдан Ђорђевић, Ивана Николић, Петар Пањковић, Иван Умељић

Извор: Max Roser, Hannah Ritchie and Esteban Ortiz-Ospina (2020) – Coronavirus Disease (COVID-19) – Statistics and Research. Published online at OurWorldInData.org. https://ourworldindata.org/coronavirus
CC BY

Мисија онлајн платформе Our World in Data јесте да најбоља истраживања о највећим светским проблемима учини доступним и разумљивим. Ова онлајн научна публикација усредсређена је на велике проблеме са којима се човечанство већ дуже време суочава, као што су смртност деце, природне катастрофе, сиромаштво и још готово стотину других глобалних проблема (видети овде). Чланак који је пред вама осветљава нови, глобални проблем у настајању: текућу пандемију Ковида-19.

На једном месту представљене су информације о броју умрлих и оболелих; о томе зашто се треба фокусирати на то колико брзо се ови бројеви удвостручују, а не на саме бројеве; о распрострањености тестирања, и зашто је то важно за разумевање болести; као и о томе колико је заиста смртоносан Ковид-19. Објашњено је такође одакле потичу ови подаци, а чланак садржи и више од 40 визуелних приказа који илуструју развој ситуације у реалном времену.

У наставку текста и у многобројним графиконима саопштени су и визуелно представљени подаци Европског центра за превенцију и контролу болести [European Center for Disease Prevention and Control (у наставку текста ECDC)]. ECDC објављује дневну статистику о пандемији Ковидa-19. Не само за Европу, већ и за читав свет.

Све информације ECDC-а су доступне за преузимање у виду свакодневно ажурираног фајла, који одражава податке прикупљене до 06:00 и до 10:00 по средњоевропском времену. Ови подаци објављују се у 13:00 по средњоевропском времену и користе се за израду странице под називом Situation Update Worldwide која се свакодневно ажурира.

Анимација: Жељко Лончар

 

Смртни случајеви узроковани Ковидом-19

Оно што знамо је укупан број досад потврђених смртних случајева од Ковида-19. Због ограниченог броја тестирања и проблема приликом утврђивања узрока смрти број потврђених смртних случајева можда не представља тачан извештај о правом броју умрлих од Ковида-19.

Током трајања епидемије, коначни исходи – смрт или опоравак – још нису познати за све случајеве. Време од појаве симптома до смрти, кад је Ковид-19 у питању, креће се у распону од две до осам недеља. То значи да ће неки људи који су тренутно заражени Ковидом-19 можда умрети касније. Као што ће бити објашњено у наставку, ово треба имати на уму када се пореди тренутни број смртних исхода са тренутним бројем заражених.

  • Шта нам подаци о смртним исходима и потврђеним случајевима заражености говоре о ризику смртности (mortality risk), односно леталитету Ковида-19?

Да бисмо разумели опасности и адекватно одговорили на њих, такође бисмо желели да знамо леталитет Ковида-19 – вероватноћу да неко ко је инфициран од те болести и умре, другим речима, однос броја умрлих и броја заражених.

Ово питање захтева од нас да знамо – или да проценимо – укупан број заражених случајева и коначан број смртних случајева за дату заражену популацију. Будући да нам ови бројеви нису познати, касније ће бити речи о томе шта тренутни подаци могу, а шта не могу да нам кажу о ризику смртности.

  • Стопа раста броја смртних случајева узрокованих Ковидом-19

Колико је времена потребно да се број потврђених смртних случајева удвостручи?

Приликом избијања заразне болести важно је не само проучити број смртних случајева, већ и стопу раста (growth rate) броја умрлих.

То је неопходно јер услед брзе стопе раста може доћи до наглог повећања броја умрлих, иако је тренутни број смртних случајева мали у поређењу са другим болестима.

Примера ради, ако је пре три дана било укупно 500 потврђених смртних исхода, а данас 1000, онда су за удвостручење била неопходна три дана.

Време потребно за удвостручење смртних случајева је променљиво, а мењаће се и у будућности и због тога не би требало наивно екстраполирати тренутно време удвостручавања па на основу њега закључити колико ће људи умрети.

Ако се смртност повећа за фиксни број током фиксног периода – рецимо, за 500 на свака два дана – у питању је „линеарни“ раст. Али ако настави да се дуплира у фиксном временском периоду – рецимо, свака три дана – онда то називамо „експоненцијалним“ растом.

Истраживања показују да су људи углавном склони да размишљају у терминима линеарног раста и да је многима тешко да разумеју експоненцијални раст.

  • Разумевање експоненцијалног раста

Да бисте боље разликовали линеарни од експоненцијалног раста, погледајте овај визуелни приказ. Ови бројеви не представљају реалне податке: реч је само о илустрацији.

Обе линије почињу са вредношћу 10 у тренутку 0. Линеарни тренд (плаве боје) расте за 10 са сваким временским прираштајем (10, 20, 30, 40, 50, 60).

Линија која означава експоненцијални раст (црвене боје) удвостручује се у сваком прираштају (10, 20, 40, 80, 160, 320).

На почетку кривуље раста апсолутна разлика остаје мала, али експоненцијални раст временом доводи до веома великог броја – да бисте ово видели, повуците полако надесно плави клизач за време (time slider) испод графикона.

Уколико током епидемије време потребно за удвостручење броја смртних исхода остане константно, онда се болест шири експоненцијално.

Услед експоненцијалног раста, 500 смртних случајева прераста у више од милион умрлих након што се прираштај удвостручи 11 пута. А пошто се удвостручи још 10 пута, смртних случајева биће око милијарду.

То не значи да би требало очекивати да ћемо такве бројеве видети у пандемији Ковида-19, али то је подсетник да експоненцијални раст врло брзо води до огромних бројки, чак и када почиње од мале основе.

Психолози су открили да људи схватају процес раста на линеаран начин (1, 2, 3, 4), чак и када то не описује адекватно стварност пред њиховим очима, а ова склоност назива се пристрасност експоненцијалног раста.

  • Раст броја смртних случајева узрокованих Ковидом-19, по државама

Подаци се анализирају по државама јер су неке земље – попут Кине и Кореје – спровеле веома оштре противмере, тако да је број новорегистрованих смртних случајева на дневном нивоу опао (видети графикон).

Многе друге земље нису предузеле сличне мере, па бројеви вртоглаво расту. Ако гледамо искључиво светски просек, нећемо видети ове разлике.

Податке је објавио Европски центар за превенцију и контролу болести (ECDC). Овде се налази документација о овим подацима и опција да се сви подаци преузму.

  • Потврђени смртни случајеви узоковани Ковидом-19, по државама

Подаци о броју нових смртних случајева и њиховом укупном броју досад.

Ови графикони су интерактивни. Приказани подаци односе се на читав свет, али их можете истражити за сваку државу кликом на Change Country у (у доњем левом углу првог графикона) или Add Country (у горњем десном углу другог графикона).

 

Приказане податке објавио је ECDC, а овде се налазе подаци уз опцију преузимања докумената. Бројке не приказују нужно број људи који су умрли до одређеног датума, већ колико је смртних случајева било пријављено до тог датума. На пример, подаци приказани за 25. март представљају последње бројке унесене тог датума до 10 часова по средњоевропском времену. На наредна два графикона приказан је број потврђених смртних случајева у свету по данима. Подаци се могу истражити за сваку државу кликом на Add Country (у горњем десном углу).

 

  • Потврђени смртни случајеви узоковани Ковидом-19, у односу на број становника

У неким случајевима корисно је знати не само колико је људи умрло у одређеној земљи, већ и колико их је умрло у поређењу са тим колико људи заправо тамо живи. На пример, када би на Исланду умрло 1000 од око 340.000 становника, то би имало далеко значајнији утицај него да је хиљаду људи умрло у САД, које имају 331 милиона становника.

То је разлог зашто наредне две мапе приказују број смртних случајева на милион људи у популацији сваке земље.

 

Онлајн платформа Our World in Data израчунала је смртност на милион људи тако што су бројеви смртних случајева које објављује ECDC подељени са бројем становника објављеним у Извештају о светској популацији (World Population Prospects) Уједињених нација.

Кликом на било коју од држава на мапи можете пратити промену у реалном времену.

 

  • Да ли број смртних случајева расте различитом стопом у различитим државама?

Да ли број умрлих брже расте у Кини, Италији, Шпанији, Јужној Кореји или у САД?

Графикони изнад нису нарочито корисни ако вас занима одговор на оваква питања, јер епидемија Ковида-19 није избила истог дана нити је ескалирала истом брзином у свим земљама.

Графикон приказан овде дизајниран је тако да пружа могућност оваквог поређења.

Овај графикон омогућава поређење путање потврђених случајева између земаља. Полазна тачка за сваку земљу је дан када је достигла укупно пет потврђених смртних случајева од Ковида-19.

 

На оси х видимо дане од петог потврђеног смртног случаја, а на оси y укупан број потврђених смртних исхода.

Сиве линије приказују путање удвостручења броја умрлих за 2 дана, 3 дана, 5 дана и 10 дана. У земљама које су доживеле оштрији раст, још брже је дошло до дуплирања овог броја.

Приказана је и путања броја потврђених смртних случајева спрам величине популације. Овде је представљена као број умрлих на милион људи од дана када је нека земља достигла 0,1 смртних случајева на милион људи.

 

Релативно у односу на величину популације: Овај графикон приказује трајекторије смртних случајева на милион људи.

  • Савијање криве

На претходним графиконима приказан је укупни број потврђених смртних случајева, на наредном је представљен број потврђених случајева по данима. Како би окончале пандемију, државе морају да „савију криву“. На овом графикону можете видети ко је успео у томе.

 

Тестирање на Ковид-19

Један од најважнијих поступака који државе спроводе у циљу разумевања и заустављања ширења Ковида-19 јесте тестирање. Овде је објашњено зашто је тестирање важно, шта оно укључује, као и подаци, на основу доступних званичних извора, о томе колико тестова државе спроводе.

Важно је запамтити да су ови бројеви привремени и непоуздани и да се веома брзо мењају. Међутим, подаци о тестирању су изузетно важни и у овом тренутку не постоји централна база за њихово прикупљање, па је ово покушај да се на једном месту прикаже све са чиме тренутно располажемо.

  • Зашто је тестирање важно?

Тестирање омогућава зараженим људима да знају да су заражени. То им може помоћи да добију негу која им је потребна. Такође, то им може помоћи и да предузму мере у циљу смањења вероватноће заражавања других. Људи који не знају да су заражени, можда неће остати код куће и тиме се ствара ризик да заразе и друге.

Тестирање је такође неопходно да би се адекватно одговорило на пандемију. Омогућава нам да разумемо ширење болести и да предузмемо мере засноване на доказима како би се успорило ширење заразе.

Да бисмо разумели утицај Ковида-19, морамо знати колико се лако шири и колико је опасан за људе који га имају. То значи да морамо знати колико је људи заражено. Али то није лако утврдити, јер ова болест може веома личити на друге болести, попут грипа, док код неких људи симптоми могу бити врло благи и тешко уочљиви.

Да бисмо разумели колико је ова болест заразна и опасна, морамо тестирати људе да видимо да ли је имају. На пример, ако знате да је од неке болести умрло 100 људи, није исто ако се то односи на узорак од 1000 или на 100.000 оболелих. Најбољи начин да се бори против болести која се шири врло лако, али не убија већину заражених, веома се разликује од најбољег начина за борбу против болести која се шири спорије, али је смртоноснија.

Такође, тестирање омогућава зараженим људима да добију негу која им је потребна и да предузму мере предострожности. Ако не знају да су заражени, можда неће остати код куће и довешће друге људе у опасност.

Можда и најважније, тестирање омогућава здравственим радницима да идентификују људе заражене овом болешћу и помогну да се они изолују, као и људи са којима су били у контакту.

Нажалост, многе земље још немају довољан капацитет за тестирање на Ковид-19. То је један од главних разлога зашто засад у потпуности не разумемо како се ова болест шири.

На наредна два графикона приказано је колико је тестирања извршено досад. На првом је приказан укупан број, а на другом број тестирања на милион становника.

 

  • Како се врши тестирање на Ковид-19?

Тестови за Ковид-19 најчешће укључују узимање бриса из носа и грла пацијената и проверу да ли у њима има генетског материјала (рибонуклеинских киселина) специфичног за овај вирус. Називају се PCR тестовима. Први PCR тестови на Ковид-19 развијени су веома брзо – у року од две недеље од открића болести – и они су сада део препорученог протокола Светске здравствене организације (СЗО) за поступање са овом болешћу.

Овде можете пронаћи видео који објашњава како функционишу тестови за детекцију коронавируса.

На наредна два графикона приказано је колико се тестирања обави дневно у различитим државама, укупан број и број тестирања на милион становника.

 

  • Тестови нису савршени: понекад ће људима, који имају болест, погрешно рећи да је немају

Неким људима потребно је више од једног теста због лажно-негативних резултата.

Број спроведених тестова на Ковид-19 биће сличан броју испитаних људи, али неће бити сасвим исти, јер ће можда бити неопходно да се неки људи више пута тестирају. Разлог за то је што постоје такозвани лажно-негативни резултати.

Лажно-негативан резултат јавља се у ситуацији када се приликом тестирања за неког утврди да нема болест, али се онда при поновном тестирању установи се да је ипак оболео. Међу смерницама Светске здравствене организације за лабораторијско тестирање на Ковид-19 наводи се и да негативни резултати „не искључују могућност заразе вирусом Ковид-19“.

То значи да чак и у земљама које су урадиле много тестова, прави број случајева оболелих од Ковида-19 још није поуздан, иако, свакако, више тестирања подразумева и већу поузданост.

Није било много студија о томе колико су чести лажно-негативни резултати, па је тешко знати колико велики утицај имају на наше разумевање – али истраживање се наставља и у будућности ћемо свакако знати више о томе.

  • Због чега могу да подбаце тестови за Ковид-19?

Постоји неколико разлога због којих неко ко је заражен Ковидом-19 може бити лажно-негативан приликом тестирања:

– У раној фази болести може се десити да је број вирусних партикула (копија вируса) у организму пацијента исувише мали да би се могао детектовати.

– Може се догодити да пацијент нема већих респираторних симптома, али би у његовом грлу и носу могло бити вируса који се тешко детектују.

– Могу се јавити проблеми приликом прикупљања узорака, што значи да је било врло мало узорка за тестирање.

– Може доћи до пропуста приликом руковања и слања узорака и материјала за тестирање.

– Може доћи до техничких проблема својствених тестирању, као што је мутација вируса.

СЗО предлаже да се ова питања узму у обзир и да би над неким људима тестове требало обавити неколико пута.

 

Број случајева оболелих од Ковида-19

Оно што желимо да знамо је укупан број случајева, али тај број није познат. Да бисмо разумели размере пандемије Ковида-19 и реаговали на одговарајући начин, оно што на првом месту желимо да знамо јесте колико је људи заражено Ковидом-19. Желели бисмо да сазнамо укупан број случајева. Међутим, укупан број случајева инфицираних Ковидом-19 није познат. Када медији извештавају о „броју заражених“, они нису довољно прецизни и изостављају да нагласе да је реч о броју потврђених случајева. Ниједна владина институција, невладина организација или организација која се бави истраживањима нема податак о тачном броју заражених.

  • Оно што знамо је број потврђених случајева

Оно што знамо јесте број случајева заразе који су потврђени. Потврђеним случајем сматра се „особа са лабораторијском потврдом о инфекцији Ковидом-19“, како то објашњава Светска здравствена организација. Иако постоје разлике у спецификацијама протокола међу земљама, ЕCDC прикупља податке о потврђеним случајевима према дефиницијама случаја у различитим земљама. Оно што је овде важно јесте чињеница да број потврђених случајева засигурно није исти као и број укупних случајева. Потврђени случајеви, стога, представљају само подскуп укупног броја случајева. То су само они пацијенти који званично имају Ковид-19 и који су потврду о болести добили из лабораторије. Због тога је већ наглашена важност тестирања. Осим тога, укупан број потврђених случајева, наравно, није укупан број постојећих случајева, пошто се за неке болест већ окончала – било опоравком, било смртним исходом.

  • Зашто је број потврђених случајева мањи од укупног броја случајева?

Једноставно, број потврђених случајева је мањи од укупног броја случајева јер нису сви тестирани. Немају сви „лабораторијску потврду“ и то је оно што чини разлику између броја потврђених и укупног броја случајева.

Све земље покушавају да тестирају што више људи и открију што више случајева, али тестирању нису подвргнути сви они који би и требало да буду тестирани.

Пошто је разумевање тестирања на Ковид-19 од кључног значаја за интерпретацију броја потврђених случајева, онлајн платформа Our World in Data је датаљније истраживала тестирање на Ковид-19. Више о томе можете прочитати у наставку текста.

  • Раст броја случајева: Колико је времена потребно да се број потврђених случајева удвостручи?

Када се говори о броју преминулих, није довољно да се само представи број таквих случајева, већ и то како се он временом повећавао. Треба посматрати стопу раста.

Зато је потребно усредсредити се на наредно питање: Колико је времена било потребно да се број потврђених случајева удвостручи?

У овом одељку биће приказан број потврђених случајева у различитим земљама. Баш као и код броја преминулих од последица ове болести, не треба се фокусирати само на апсолутне бројеве, већ и на то колико брзо они расту. Иако у некој држави тренутно има мало случајева, њихов број може веома брзо да се увећа експоненцијалним растом.

Као и код броја умрлих, и овде се поставља питање: Колико је времена требало да прође да би се удвостручио број потврђених случајева? На пример, ако је пре три дана у Великој Британији било потврђено 5000 случајева, а данас их има укупно 10.000, рекло би се да је време дуплирања три дана.

Да би се представила стопа промене, фокус је на питању: Колико времена је било потребно да се удвостручи број потврђених случајева?

  • Раст броја случајева Ковида-19, по земљама

У табели је приказано колико је времена протекло док се број случајева није удвостручио у свакој од земаља за коју постоје подаци. Табела такође показује колики је укупан број потврђених случајева, колико потврђених случајева има на дневном нивоу, као и то како су се ти бројеви мењали у последњих 14 дана.

Табелу је могуће сортирати по колонама, кликом на заглавље сваке од колона.

Подаци су распоређени по државама, па је за неке земље – попут Кине и Јужне Кореје – у којима су на снази строге контрамере, број новозаражених на дневном нивоу све мањи. У многим другим земљама нема таквих мера и код њих бројеви нагло расту. Ако бисмо посматрали само глобални пресек, не бисмо могли да уочимо ове разлике.

Подаци: Податке који су овде приказани објавио је Европски центар за превенцију и контролу болести (ECDC).

  • Потврђени случајеви Ковида-19, по земљама

Уз помоћ приказаних визуелизација могуће је истражити укупан број потврђених случајева и број потврђених случајева на дневном нивоу за све земље у којима се појавио вирус. Све је представљено у апсолутним бројевима. Прилагођено је величини популације, и приказује укупан број случајева као и број новорегистрованих случајева на милион људи.

Табеле су интерактивне, подаци су представљени на нивоу читавог света, али се могу истраживати и по државама – кликом на Add Country или Change Country унутар графикона.

Подаци: Податке који су овде приказани објавио је Европски центар за превенцију и контролу болести (ECDC). Овде се налазе подаци и документација која се може преузети.

Датум који је приказан односи се на датум извештаја, не одражава нужно број потврђених случајева тог дана. Примера ради, подаци за 25. март односе се на пресек забележен 25. марта, у 10 часова пре подне.

Укупан број потврђених случајева Ковида-19

Укупан и дневни број новорегистрованих случајева Ковида-19 у свету

Број нових потврђених случајева Ковида-19 на дневном нивоу

Број нових потврђених случајева Ковида-19 на дневном нивоу (тродневни просек)

 

  • Потврђени случајеви Ковида-19 у односу на величину популације

Некада је корисно знати, не само колико је случајева откривено у одређеној земљи, већ и колико их је детектовано у односу на то колико људи заправо живи тамо.

На пример, ако би на Исланду било откривено 1000 случајева, на популацији од 360.000, то би имало далеко већи утицај него што има исти број случајева у Сједињеним Америчким Државама, чија се популација процењује на око 327 милиона становника.

Број случајева на милион људи који је приказан на платформи Our World in Data добијен је тако што је број становника из Извештаја о светској популацији (World Population Prospects) Уједињених Нација подељен са бројем смрти који је објавио Европски центар за превенцију и контролу болести (ECDC).

Укупан број потврђених случајева Ковида-19 на милион људи

Број нових потврђених случајева Ковида-19 на дневном нивоу на милион људи

 

  • Да ли број случајева расте различитом стопом у различитим земљама?

Ковид-19 се у различито време појавио у различитим земљама, па су сада те земље у различитим стадијумима. На пример, у Италији је 25. марта било пријављено 74.386 потврђених случајева, док их је у Великој Британији било само 8077.

Али било би корисно када бисмо знали да ли је раст у Великој Британији сада бржи, спорији или исти као што је био у Италији када је имала сличан број случајева.

Овај графикон, осмишљен како би се олакшало поређење, приказује којом брзином је растао број заражених у свакој од земаља након 100. потврђеног случаја. Дакле, свака линија на графикону (назива се „трајекторија“) полази од исте стартне позиције. Кина је имала изразито брз раст. Само 10 дана након што је потврђен 100. случај, у земљи је регистрован и 10.000. случај. У другим државама раст је био много спорији. Брзина којом је број потврђених случајева растао у Сингапуру и у Јапану била је много мања него у осталим земљама.

Равне сиве линије су трајекторије које приказују време потребно за дуплирање у року од 2, 3, 5 или 10 дана. Ако је линија једне државе на графикону на вишој позицији од тих путања, онда се број случајева удвостручује брже од тога.

Трајекторије Кине и Јужне Кореје показују да брзина којом се број случајева повећава није нужно константна. Обе земље имале су брз почетни раст, али су онда увеле строге контрамере, па је трајекторија постала равна, што значи да се ширење вируса успорило.

Приказана је такође и трајекторија потврђених случајева у односу на величину популације – у овом случају, представљен је број потврђених случајева на милион становника. Овај податак рачуна се од дана када је нека земља достигла један потврђени случај на милион људи.

Графикон приказује трајекторије броја случајева на милион становника.

Укупан број потврђених случајева Ковида-19

 

Да ли државе савију криву потврђених случајева? На претходном графикону приказан је укупан број случајева, док овај приказује дневни број случајева, односно то да ли су државе успеле да усмере криву нових случајева на доле. Треба имати на уму да је овде реч о потврђеним случајевима а не о њиховом укупном броју, и да веродостојност извештаја зависи од обима тестирања.

 

Раније је фокус био на потврђеним случајевима заражености и на потврђеним смртним случајевима. Уз помоћ наредна два графикона може се извршити поређење случајева заразе и смртних случајева за било коју земљу. На првом су представљене укупне бројке, а на другом на дневном нивоу.

 

Пандемија Ковида-19

Болести и вируси или бактерије које их изазивају често имају различита имена. На пример, „вирус хумане имунодефицијенције“ или HIV, изазива „синдром стечене имунодефицијенције“, односно AIDS.

Вирус који изазива тренутну пандемију је тешки акутни респираторни синдром коронавирус 2, скраћено SARS-CoV-2. Назив болести је коронавирусна болест (coronavirus disease) или скраћено COVID-19. Ова имена одредили су Светска здравствена организација и Међународни комитет за таксономију вируса.

СЗО такође наводи и да је то „вирус који је одговоран за Ковид-19“ или „Ковид-19 вирус“, када комуницира са јавношћу. Овде ће те конвенције бити испоштоване.

  • Како је епидемија почела?

Избијање је први пут забележено у Вухану, у Кини. Вухан је главни град провинције Хубеи и има око 11 милиона становника. Крајем прошле године, тачније 29. децембра 2019, надлежни у Кини идентификовали су мноштво сличних случајева упале плућа у том граду. Убрзо је утврђено да су ови случајеви проузроковани новим коронавирусом, касније названим SARS-CoV-2.

Први случајеви изван Кине идентификовани су 13. јануара на Тајланду и 16. јануара у Јапану.

Кинеска влада је 23. јануара затворила град Вухан и остале градове у региону.

Отад се Ковид-19 проширио у много земаља – случајеви су пријављени у свим деловима света. До марта се то претворило у глобалну пандемију, коју је напослетку прогласила и Светска здравствена организација.

  • Шта је коронавирус?

Иако људи често наводе вирус који узрокује Ковид-19 као „коронавирус“, постоји много различитих коронавируса.

Термин се односи на групу вируса који су уобичајени код људи: коронавируси су узрок за око 30 одсто обичних прехлада. Корона је латински назив за „круну“, а ова група вируса добила је овакво име због чињенице да њена површина под електронским микроскопом изгледа као круна.

Две велике епидемије у скорашњој историји такође су биле последица ширења коронавируса – епидемија SARS-а 2003, која је резултирала са око 1000 мртвих и епидемија MERS-а 2012. године, са 862 смртна исхода.

 

Стратегије за одговор на Ковид-19

Намера је да се пандемија рано обузда. Смањење врхунца епидемије може да омогући здравственом систему да пружи негу већем броју људи. Можда звучи чудно, али чак и болест која је блага може у много случајева убити велики број људи, уколико зарази довољно велики део популације. Ковид-19 може бити благ – код многих људи се симптоми не морају ни појавити – али у мањем броју случајева, нарочито код старих и већ оболелих од других болести, може имати озбиљне последице. Многи од ових пацијената захтевају лечење у јединицама интензивне неге. СЗО наводи да „отприлике сваки четврти озбиљан и критичан случај захтева механичку вентилацију“.

  • „Исправљање криве“

Ово је разлог због чега је битно да владе и друга надлежна тела брзо реагују. Циљ је смањити стопу инфекције, тако што ће се епидемија „продужити“, па да када буде на врхунцу потражња за услугама здравственог система буде мања.

Мере затварања имају за циљ да избегну путању епидемије у којој би велики број људи истовремено оболео. То се види и на графиконима.

То значи, да ако се укупно и разболи исти број болесника, здравствени систем ће бити у стању да лечи више њих, јер они нису болесни истовремено.

У супротном, број истовремених третмана лечења може бити толико велики да здравствени системи постају преоптерећени и самим тим неспособни да пруже адекватну негу неким пацијентима.

 

Шта знамо о ризику од смрти услед Ковида-19?

Постоји једно конкретно питање на које би већина људи желела да добије одговор. Ако је неко зараженом Ковидом-19, колика је вероватноћа да ће та особа умрети?

Питање је једноставно, али је изненађујуће тешко одговорити на њега. Постоји неколико бројки које нас могу довести до одговора – нпр. статистика, попут оне о укупном броју потврђених случајева или о броју смртних случајева досад – али нам ови бројеви не говоре баш све што би требало да знамо.

Овде је објашњено само оно у шта можемо бити сигурни. Дискутоваће се о „стопи смртности случаја“ (case fatality rate), „стопи смртности“ (crude mortality rate) и „стопи смртности од инфекције“ (infection fatality rate), као и о томе по чему се ови термини и бројеви разликују.

Термин који се најчешће користи да би се објаснио ризик од смрти јесте стопа смртности случаја, али он не даје праве одговоре из два разлога. Први, ослања се искључиво на број потврђених случајева, а многи нису потврђени; и други, подразумева укупан број преминулих, а међу зараженима Ковидом-19 неки људи који су болесни и који ће умрети ускоро – још нису преминули. Ове две чињенице говоре нам да је изузетно тешко дати тачне процене реалног ризика од смрти.

  • Стопа смртности случаја (case fatality rate – CFR)

У медијима се ризик од смрти услед Ковида-19 најчешће представља као „стопа смртности случаја“, а некада се назива и „ризик смртности случаја“ (case fatality risk) или размера смртности случаја (case fatality ratio).

Али то није исто што и ризик од смрти за неку заражену особу иако, нажалост, новинари сугеришу да јесте. Ово јесте релевантан и важан податак, али далеко од тога да нам даје целокупну слику.

Размеру смртности случаја (case fatality ratio) је лако израчунати. Потребно је узети број умрлих људи и поделити га са укупним бројем људи којима је дијагностикована болест. Тако да, ако је 10 особа преминуло, а 100 људи званично заражено, CFR је 10/100 или 10 одсто.

Али важно је напоменути да је то однос између потврђених смртних случајева од болести и само оних случајева који су потврђени, а не свих постојећих случајева. То значи да немамо тачан податак колики је ризик за инфицирану особу, будући да се околности у вези са Ковидом-19 брзо мењању.

Још једно важно мерило, а које се умногоме разликује од размере смртности случаја (case fatality ratio) јесте стопа смртности (crude mortality rate) или морталитет.

  • Стопа смртности (морталитет)

Стопа смртности је још једно једноставно мерило, које нам пружа неку врсту одговора на постављено питање: ако је неко заражен, колика је вероватноћа да ће умрети?

Стопа смртности – која се назива још и стопа морталитета или морталитет – представља вероватноћу да ће било који појединац у популацији умрети од ове болести; дакле, не обухвата само оне који су инфицирани или је потврђено да су инфицирани. Рачуна се тако што се број преминулих од болести подели са укупном популацијом. На пример, ако је било 10 смртних случајева у популацији од 1000 људи, стопа смртности би била 10/1000 или 1 одсто, чак и у случају да је само 100 људи званично заражено овом болешћу.

Постоји битна разлика: нажалост, људи често мешају стопу смртности случаја и стопу смртности. Често се као пример наводи пандемија шпанске грознице из 1918. По једној процени, коју су дали Џонсон и Милер (2002), та пандемија однела је 50 милиона живота. То је тада чинило 2,7 одсто светске популације. Толико је износила и стопа смртности.

Али 2,7 одсто се често наводи као стопа смртности случаја (леталитет) – што је погрешно, јер нису сви на свету били заражени шпанском грозницом. Да је морталитет заиста износио 2,7 одсто, онда би стопа смртности случаја била много виша јер она представља проценат оних који су преминули након што им је дијагностикована ова болест.

Али пре него што размотримо шта нам стопа смртности случаја говори о ризику од смрти, корисно је да видимо шта је то што нам не говори.

  • Оно што желимо да сазнамо није стопа смртности потврђених случајева, већ стопа смртности свих оних који су заражени.

Подсетимо се питања с почетка: ако је неко заражен Ковидом-19, колика је вероватноћа да ће умрети? Одговор на ово питање можемо добити израчунавањем „стопе смртности заражених“ (infection fatality rate). Ова стопа добија се када се број случајева који су преминули од последица заражености вирусом подели са укупним бројем случајева. Ако 10 особа умре од болести, а 500 људи има ту болест, стопа смртности заражених је 10/500 или 2 одсто. Дакле, да бисмо израчунали стопу смртности заражених, потребна су нам два податка: укупан број случајева и укупан број смртних случајева.

Међутим, укупан број случајева углавном нам није познат. То је делом и због тога што нису сви заражени Ковидом-19 били тестирани.

Ми ћемо можда моћи да проценимо колики је укупан број случајева и да га искористимо за израчунавање стопе смртности заражених – и управо то је оно што истраживачи и раде. Ипак, остаје чињеница да је укупан број случајева непознат, тако да се тачан степен смртности заражених не може са сигурношћу израчунати.

И упркос томе што медији изједначавају стопу смртности случаја и стопу смртности заражених – ова два броја се разликују, и вероватно нису ни слични. У наставку ће бити објашњено зашто је то тако.

  • Тумачење стопе смртности случаја

Да бисмо разумели шта нам стопа смртности случаја говори, а шта не, о епидемији болести као што је Ковид-19 важно је разумети зашто је тешко измерити и интерпретирати све те бројеве.

  • Стопа смртности случаја није константна: она се мења у зависности од контекста

Медији имају тенденцију да приказују стопу смртности случаја као да је то један број који се не мења, као да је то непромењива чињеница о болести. Али то дефинитивно није биолошка константа: уместо тога, она одражава озбиљност болести у одређеном контексту, у одређено време и у одређеној популацији.

Вероватноћа да неко умре од неке болести не зависи искључиво од саме болести, већ и од третмана којем је пацијент подвргнут и од пацијентове способности да се опорави од болести.

То значи да се стопа смртности случаја смањује и повећава током времена, као и то да може да варира у зависности од локације и карактеристика заражених, попут старости или пола. На пример, у случају Ковида-19, очекивало би се да за старију популацију важи већа стопа смртности случаја (CFR) него за млађу.

  • Стопа смртности случаја код Ковида-19 разликује се од локације до локације и мењала се на почетку ширења епидемије.

Као што се види на графикону, стопа смртности случаја код Ковида-19 није константна. Овај графикон је објављен у фебруару 2020. у извештају Заједничке мисије Светске здравствене организације у Кини.

Приказане су вредности стопе смртности случаја Ковида-19 у раним фазама епидемије, од почетка јануара до 20. фебруара 2020, на неколико локација у Кини.

Може се уочити да је стопа смртности случаја у најранијим фазама епидемије имала много више вредности: 17,3 одсто у читавој Кини (жуто) и више од 20 одсто у самом центру епидемије у Вухану (плаво).

У недељама које су уследиле стопа је опадала. СЗО је саопштио да је „стандард неге узнапредовао током епидемије“. Стопа смртности случаја пала је на 0,7 одсто међу пацијентима код којих су се симптоми појавили након 1. фебруара.

Јасно је уочљиво да се стопа разликовала од места до места. До 1. фебруара стопа смртности случаја у Вухану била је 5,8 одсто, док је у остатку Кине износила 0,7 одсто.

То говори у прилог ономе што је наведено о стопи смртности случаја – да се она с времена на време мења и да није иста у свим местима – тако је и у случају Ковида-19. Када говоримо о стопи смртности случаја неке болести, морамо узети у обзир и време и место. Дакле, конкретно – важно је нагласити да ли говоримо о 23. фебруару у Вухану или 4. марту у Италији – то није непромењива вредност.

Размера смртности случаја (леталитет) Ковида-19 у Кини према времену и локацији, до фебруара 2020. (СЗО, 2020))

 

  • Постоје два разлога због којих стопа смртности случаја (леталитет) не одражава ризик од смрти

Ако нам стопа смртности случаја не говори о ризику од смрти некога ко је заражен вирусом, шта нам онда говори? И како се стопа смртности случаја пореди са стварном (а непознатом) вероватноћом?

Постоје два разлога због којих стопа смртности не приказује стваран ризик од смрти. У једном случају, стопа смртности случаја потцењује праву вредност, а у другом је прецењује.

Када имамо људе који су болесни, али им та болест није дијагностикована, стопа смртности случаја (CFR) прецениће стварни ризик од смрти. И даље се сматра да има много неоткривених људи који су заражени Ковидом-19.

Као што сте већ прочитали у дискусији о разлици између укупног броја и броја потврђених случајева, ми заправо не знамо укупан број заражених случајева. Нису тестирани сви људи на Ковид-19 и број заражених је сигурно много већи од званичног броја који нам је у овом тренутку познат.

Кад год постоје случајеви који се не убрајају у званичну статистику, вероватноћа да ће неко умрети од болести мања је од процењене стопе смртности случаја. Сетите се замишљеног сценарија са 10 преминулих и 100 потврђених случајева. Стопа смртности случаја у том примеру износи 10 одсто, али ако у стварности постоји 500 случајева, тада је реални ризик само 2 одсто.

Укратко, ако је број укупних случајева већи од званичног броја потврђених случајева, тада је размера између броја преминулих и укупног броја случајева мања него количник који се добије када се подели број преминулих са бројем оних потврђених случајева заразе.

Одатле следи да је за израчунавање стопе смртности заражених веома важно колико је пацијената тестирано, јер се случај заразе са сигурношћу може потврдити само тестирањем. Дакле, када упоредимо стопу смртности случаја између различитих земаља, те разлике не одражавају само стопу морталитета, већ и разлике у обиму спроведених тестирања у тим земљама.

Када су неки људи заражени и постоји шанса да ће умрети од болести, али нису још умрли, стопа смртности случаја ће потценити истински ризик од смрти. Када је реч о Ковиду-19, многи од оних који су болесни и умиру још нису преминули. Другим речима, они могу умрети од ове болести, а да буду на списку оних који су преминули услед нечег другог.

Током актуелне пандемије, неки од људи који су заражени временом ће изгубити битку са болешћу. Они се тренутно рачунају као потврђени случајеви, али ће се на крају убрајати међу смртне случајеве. То значи да је стопа смртности случаја мања од реалног ризика.

Када се неко зарази Ковидом-19, могуће је да од првих симптома до смрти прође између две и осам недеља, показали су подаци из најранијих истраживања.

То заправо значи да неки људи који се сада рачунају као потврђени случајеви и који ће тек умрети, још нису укључени у број преминулих. То даље имплицира да стопа смртности случаја у овом конкретном тренутку потцењује будући развој онога што ће се догађати ако вирус настави да се шири досадашњим током.

Ово неће представљати проблем једном када се епидемија оконча. Тада ћемо знати укупан број смртних случајева и онда ћемо моћи да израчунамо стопу смртности случаја. Али током саме епидемије морамо бити опрезни код тумачења стопе смртности случаја јер је исход (опоравак или смрт) великог броја случајева и даље непознат.

Најчешће је то разлог због којег се стопа смртности случаја (CFR) погрешно интерпретира у раним фазама епидемије.

Ово је догодило 2003. током пандемије SARS-а; у раним фазама ширења заразе стопа смртности случаја била је 3-5 одсто, али је до краја нарасла до 10 одсто.

Тако су се у проблему нашли не само статистичари, већ и здравствени радници и научници. Мала вредност која је пријављена на почетку утицала је на то да се потцени озбиљност ситуације. Чак је и пораст стопе смртности случаја током пандемије дао погрешну слику да је SARS временом постао смртоноснији. Све те грешке отежале су пут до одговора на важна питања.

  • Тренутна стопа смртности случаја Ковида-19

Важно је још једном нагласити да не постоји једна, јединствена стопа смртности случаја за било коју појединачну болест. Она варира од места до места, и обично се временом мења.

Као што рад који је објављен у медицинском часопису The Lancet показује, потребни су бољи подаци да бисмо разумели разлике у стопи смртности случаја (CFR) и доносили правилне одлуке.

У раду је приказано да вредност стопе смртности случаја варира од земље до земље, од само 0,2 % у Немачкој до 7,7 % у Италији. Али додаје се да нам то не говори о тачном ризику од смрти заражених особа у свакој од земаља. Ми не знамо колико има асимптоматских случајева, а колико њих показује симптоме, као и да ли се примењују исти критеријуми у вези са тестирањем. Без стандардизованих испитивања и евидентирања смртних случајева права стопа смртности остаје непознаница.

Али, ако довољно пажљиво приступимо овој вредности и ако смо свесни њених ограничења, стопа смртности случаја може нам помоћи да боље разумемо колико је болест озбиљна и на који начин треба да се поставимо према њој.

На графикону се види поређење стопе смртности случаја у раним фазама. Приказан је укупан број потврђених случајева Ковида-19 (на оси х) спрам укупног броја смртних случајева (на оси y). Будући да стопа смртности случаја представља однос између укупног броја умрлих и укупног броја потврђених случајева, можемо употребити ово поређење да бисмо видели где се која земља налазила према овом параметру.

КОВИД-19: Укупан број потврђених случајева заразе спрам укупног броја потврђених смртних случајева (28. март 2020)

Сиве линије показују распон вредности стопе смртности случаја (CFR) – и то од 0,25 одсто до 10 одсто. Ако једна земља „лежи“ дуж линије од 2 одсто, тренутно доступне бројке заражених и преминулих у њој показују да стопа смртности случаја (CFR) износи 2 одсто.

Имајући ово у виду, други графикон показује стопе смртности случаја (CFR) за земље у којима је званично потврђено да имају више од 100 инфицираних. На тај начин искључене су земље које и даље имају релативно мали број потврђених случајева – због тога што је, ако је узорак премали, овакав вид мерења прилично лош за разумевање ризика од смртности.

Стопа смртности случаја од актуелне пандемије Ковида-19

 

То се јасно види ако посматрамо трајекторију потврђених случајева и смртних случајева у Ирану: 24. фебруара тамо су била потврђена два случаја и две смрти, па је стопа смртности случаја била 100 одсто. Временом, та стопа опада како се број потврђених случајева повећава, али тек након што је више стотина људи оболело, тај проценат се спустио испод 20.

  • Стопа смртности случаја од Ковид-19 према старости

Тренутни подаци по земљама указују на то да су старији људи највише изложени ризику.

Укупна процена стопe смртности случаја на нивоу популације корисна је за разумевање просечне тежине епидемије, али нам не говори ко је у популацији највише изложен ризику. То је кључно код избијања епидемије. Оно што нам омогућава да се фокусирамо на најугроженије јесте разумевање релативног ризика за различите делове популације. То нам помаже и да побољшамо расподелу здравствених ресурса онима којима је најпотребнија.

Кинески центар за контролу и превенцију болести објавио је анализу забележених случајева оболевања и смрти у Кини за период до 11. фебруара 2020. године. Анализа пружа приказ свих познатих случајева заражености, смртних исхода и стопе смртности случаја по специфичним демографским категоријама (старост, пол, претходно затечено стање итд.)

На графикону је приказана стопа смртности случаја (леталитет) по старосним групама у различитим земљама за које су доступни демографски подаци о потврђеним случајевима заразе и смртним исходима. Графикон показује огромне разлике у стопи смртности потврђених случајева међу различитим старосним групама.

Подаци су базирани на основу извештаја националних агенција о броју потврђених случајева и потврђених смртних исхода у свакој старосној групи. Подаци потичу од Кинеског центра за контролу и превенцију болести (од 17. фебруара); шпанског Министарства здравља (од 24. марта); Корејских центара за контролу и превенцију болести (KCDC) (од 24. марта); и Италијанског националног института за здравље, како је представљено у раду Ондера и сарадника (2020) (од 17. марта).

Неопходно је поново напоменути да стопа смртности случаја једноставно представља однос између броја потврђених случајева и броја преминулих. Ова стопа наставља временом да се мења, а поређења између земаља не одражавају нужно разлике у вероватноћи умирања услед Ковида-19; уместо тога могу да одражавају разлике у опсегу тестирања или разлике које се тичу тога у којој фази се нека земља налази у борби са епидемијом.

Када је о реч о многим заразним болестима, деца су највише изложена ризику. Ово је случај код маларије: већину умрлих (57 одсто на глобалном нивоу) представљају деца млађа од 5 година. Исто важи и за највећу досад забележену пандемију: током шпанске грознице 1918. године првенствено су деца и млађи одрасли људи умирали (о томе можете више прочитати у овом чланку). Што се Ковида-19 тиче, ситуација је сасвим супротна. Старији су у најризичнијој групи од умирања уколико се заразе вирусом.

Као што је приказано на наредном графикону, стопа смртности случаја је већа код особа које имају здравствених проблема него код оних који их немају. Један од могућих разлога зашто су старији људи највише изложени ризику је то што они такође спадају у групу оних са већом вероватноћом за оболевање од кардиоваскуларних болести, респираторних болести или дијабетеса.

 

  • Стопа смртности потврђених случајева од Ковида-19 у односу на њихово претходно затечено здравствено стање

Рани подаци из Кине сугеришу да су они који већ имају неку болест у већој опасности.

Графикон приказује стопу смртности случаја код становништва Кине на основу њиховог здравственог стања, укључујући и оне који већ имају неко обољење.

Базиран је на истим подацима о броју оболелих, броју умрлих и стопи смртности случаја међу демографским групацијама у популацији, које је објавио Центар за контролу и превенцију болести. Ова анализа заснована је на забележеним смртним случајевима и укупном броју потврђених случајева заражених у Кини, у периоду до 11. фебруара 2020. године.

Истраживачи су открили да је стопа смртности случаја (CFR) много већа код оних који већ имају неко обољење.

Више од 10 одсто оних код којих је дијагностикован Ковид-19, а који већ имају неко кардиоваскуларно обољење, преминули су од овог вируса. Дијабетес, хроничне респираторне болести, хипертензија и рак су такође фактори ризика, што се може видети на наредном графикону.

За оне који нису боловали од неке друге болести, стопа смртности случаја (CFR) износила је 0,9 одсто.

Старији су у већој опасности од умирања услед Ковида-19 и то би се делимично могло објаснити чињеницом да су они у групи код које постоји велика вероватноћа присуства других обољења као што су кардиоваскуларне болести, респираторне болести и дијабетес. Ова здравствена стања отежавају опоравак од Ковида-19.

 

  • Стопа смртности случаја од Ковида-19 у поређењу са другим болестима

Да ли се стопа смртности случаја од Ковида-19 може упоредити са другим епидемијама вируса и болестима?

Поређења ради, табела приказује стопе смртности случаја код епидемија других болести. Стопе смртности случаја за SARS-CoV и MERS-CoV су високе и износе 10 % и 34 %.

Стопа смртности случаја сезонског грипа у Америци износи отприлике 0,1 одсто – што је знатно ниже од тренутне стопе смртности случаја за Ковид-19.


Извори података приказаних у табели:

SARS-CoV: Venkatesh, S. & Memish, Z.A. (‎2004)‎. SARS: the new challenge to international health and travel medicine. EMHJ – Eastern Mediterranean Health Journal, 10 (‎4-5)‎, 655-662, 2004.
SARS-CoV и MERS-CoV: Munster, V. J., Koopmans, M., van Doremalen, N., van Riel, D., & de Wit, E. (2020). A novel coronavirus emerging in China—key questions for impact assessment. New England Journal of Medicine, 382(8), 692-694.
Сезонски грип: US Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Influenza Burden, 2018-19.
Ебола: Shultz, J. M., Espinel, Z., Espinola, M., & Rechkemmer, A. (2016). Distinguishing epidemiological features of the 2013–2016 West Africa Ebola virus disease outbreak. Disaster Health, 3(3), 78-88.; World Health Organization (2020). Ebola virus disease: Factsheet.

  • Који је однос стопа смртности случаја код Ковида-19 и код сезонског грипа?

Одговор на ово питање даје графикон који пореди стопу смртности случаја током избијања епидемије Ковида-19 у Кини са стопом смртности случаја током сезонског грипа у Америци 2018-2019.

Стопа смртности случаја од сезонског грипа у САД износи између 0,1 одсто до 0,2 одсто, док је, према наведеној студији, стопа смртности оболелих од Ковида-19 била 2,3 одсто.

Дакле, овде су представљена оба податка о сезонском грипу у САД: стопа смртности случаја (CFR) која се заснива на cимптоматским случајевима, и подаци базирани на посетама лекару (приказано у угластим заградама). Вероватно је да се најверодостојније поређење са Kовидом-19 налази негде између ове две вредности.

Податке o симптоматским случајевима, посетама лекару и смртним исходима које су објавили Амерички центри за контролу и превенцију болести (CDC) можете пронаћи овде. CDC бележи 35.520.883 симптоматска случаја грипа у САД и 34.157 смртних исхода проузрокованих грипом. Да бисмо израчунали стопу смртности случаја на основу симптоматских случајева обољевања, број смртних исхода треба да поделимо са бројем случајева и тада ћемо добити стопу смртности случаја од 0,1 одсто.

Стопа смртности случаја за Ковид-19 заснива се на бројкама о којима је известио Кинески центар за контролу и превенцију болести, а које се односе на смртне случајеве и потврђене случајеве заразе евидентиране у Кини до 11. фебруара 2020. године.

Као што је истакнуто, глобална вредност стопе смртности случаја за Ковид-19 наставља да се мења током времена и може знатно одступати од једне до друге локације.

Иако је вредност стопе смртности случаја за Ковид-19 много већа од вредности за сезонски грип, две болести су сличне када је реч о старосном профилу стопе смртности: у оба случаја стопа смртности већа је међу старијом популацијом.

Међутим, вредност стопе смртности случаја за Ковид-19 много је већа за све старосне групе, укључујући и младе. На врху сваке траке која означава одређену старосну групу назначено је колико пута је већа стопа смртности случаја за Ковид-19.

 

Капацитет система здравствене неге

Како би се адекватно одговорило на епидемију, капацитет здравственог система је од велике важности. Ове две интерактивне мапе показују број лекара и болничких кревета у односу на број становника сваке земље.

Број лекара на 1000 људи, 2016.

Број болничких кревета на 1000 људи, 2014.

 

Старосна структура

Претходно наведени подаци о смртности карактеристичној за старосну доб показују да тренутни докази говоре да је старија популација изложена већем ризику од Ковида-19. Мапа приказује удео становништва који има 70 и више година. Више детаља о старосној структури можете прочитати овде.

Удео становништва старијег од 70 година.

О подацима који су овде представљени

Сврха овог текста је да се обједине постојећа истраживања и релевантни подаци који ће читаоцима омогућити да боље разумеју објављене податке и научне резултате о пандемији коронавируса.

О већини других глобалних проблема могу да се консултују објављена истраживања и подаци. Ковид-19 је другачији. Сви подаци и истраживања о коронавирусу су прелиминарног карактера, а истраживачи брзо уче и свакодневно долазе до нових чињеница о овом новом проблему. Нема сумње и да ће истраживања која су овде представљена бити ревидирана у будућности.

  • Извори коришћених података

Научна онлајн платформа Our World in Data ослања се на податке Европског центра за превенцију и контролу болести (ECDC).

У овом документу и у придруженим графиконима саопштени су и визуелизовани подаци ECDC-а, који је отворен 2005. и налази се у Стокхолму. Реч је о агенцији Европске уније, чији је циљ да ојача европску борбу против заразних болести.

ECDC објављује статистике о пандемији Ковида-19 на дневном нивоу, и то не само за Европу, већ за читав свет.

ЕCDC прикупља и обједињује податке из земаља широм света. Стога су најновије информације за сваку одређену земљу обично доступне раније путем националних здравствених агенција.
Тај заостатак између доступних података на националном нивоу и података ЕCDC-а није дуг – износи неколико сати. Подаци се објављују свакодневно.

Научна онлајн платформа Our World in Data ослања се на ECDC јер ова агенција прикупља и хармонизује податке из целог света, пружајући тако глобалну перспективу на развој пандемије.
Сви подаци ECDC-а свакодневно су доступни кроз ажурирану датотеку спремну за преузимање. Она се ажурира на дневном нивоу, одражавајући податке прикупљене до 06:00 и 10:00 по средњоевропском времену. Подаци су јавно доступни путем датотеке за преузимање података и могу се објавити у 13:00 по средњоевропском времену, а користе се за израду странице која се свакодневно ажурира под називом Situation Update Worldwide.

  • Подаци из других извора

Светска здравствена организација (СЗО), истраживачи са Универзитета „Џонс Хопкинс“ и из других институција брину о скуповима података о броју оболелих, преминулих и оних који су се излечили. Подаци су представљени на већем броју корисних веб-сајтова.

  • Подаци Универзитета „Џонс Хопкинс“ о Ковиду-19

Истраживачи из Центра за системску науку и инжењерство Универзитета „Џонс Хопкинс“ објављују и одржавају посебну страницу која приказује број и локацију потврђених случајева Ковида-19, број умрлих и опорављених из свих погођених земаља.
Истраживачи намеравају да „наставе да прикупљају податке и управљају овим алатом током читаве епидемије Ковида-19“.

Ова интернет страница описана је у чланку An interactive web-based dashboard to track COVID-19 in real time, који је објављен у часопису The Lancet Infectious Disease. Овај рад такође обухвата и поређење ових података са подацима које износе СЗО и Кинески центар за контролу и превенцију болести .

Сви прикупљени подаци са Универзитета „Џонс Хопкинс“ бесплатно су доступни кроз this GitHub repository.

Путем овог линка можете приступити мапи, а овде можете наћи верзију за мобилни телефон.

  • Подаци СЗО о Ковиду-19

Светска здравствена организација мапу са подацима сличну оној коју објављује Универзитет „Џонс Хопкинс“ и она се налази овде.
СЗО објављује и дневне извештаје на које се платформа Our World in Data ослања приликом публиковања података о бројевима оболелих и преминулих.

Извор: WHO, Coronavirus disease 2019 (COVID-19) situation reports.
https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019/situation-reports

 

  • nCoV-2019 Data Working Group

nCoV-2019 Data Working Group укључује истраживаче са Универзитета Оксфорд и објављује епидемиолошке податке овде. Могуће је преузети податке попут демографских и епидемиолошких карактеристика са дуге листе индивидуалних случајева.

Њихови подаци са листе случајева укључују индивидуалну историју путовања и кључне датуме за сваког пацијента – датум почетка симптома, датум хоспитализације и датум лабораторијске потврде о томе да ли је особа заражена вирусом Ковид-19 или не.

Циљ ових података јесте да помогну у процени кључних статистичких података о болести: периоду инкубације, ризику према старосној доби, ризику од увоза.

Током претходних епидемија овако глобални појединачни подаци нису били јавно доступни.

Извор: https://healthmap.org/covid-19/

  • Подаци Кинеског центра за контролу и превенцију болести

Кинески центар за контролу и превенцију болести објављује податке путем веб-сајта Tracking the epidemic.

Извор:Chinese Center for Disease Control and Prevention

Tracking the epidemic
http://weekly.chinacdc.cn/news/TrackingtheEpidemic.htm

  • База Our World In Data

Max Roser, Hannah Ritchie and Esteban Ortiz-Ospina (2020) – “Coronavirus Disease (COVID-19) – Statistics and Research”. Published online at OurWorldInData.org.

Извор: https://ourworldindata.org/coronavirus

 

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs