Naučni krug

Ko su dobitnici Nagrade MI SANU

Predstavljamo vam mlade naučnike koji su dobili Godišnju nagradu Matematičkog instituta SANU za najbolju doktorsku disertaciju u 2018. godini

 

Foto: Marko Risović

Tekst: Đorđe Petrović

Matematički institut Srpske akademije nauka i umetnosti (MI SANU) proglasio je ovogodišnje dobitnike Nagrada i Pohvala povodom Konkursa za godišnju nagradu (pohvalu) MI SANU u kategoriji najbolje odbranjene doktorske disertacije iz oblasti matematike i mehanike i oblasti računarstva. Dodela nagrada održaće se 17. maja u 16 časova, u Galeriji na Andrićevom vencu, u sklopu velike nacionalne manifestanice Maj mesec matematike (M3), koju zajednički organizuju Centar za promociju nauke i MI SANU.

Ovogodišnji dobitnici Nagrade za najbolju doktorsku disertaciju iz oblasti matematike i mehanike su Petar Melentijević i Nenad O. Vesić. Kad je u pitanju oblast računarstva, nagradu su dobili Nina Radojičić, Pavle Milošević i Zoran Babović. Ukratko ćemo ih predstaviti.

Petar Melentijević odbranio je doktorsku disertaciju pod nazivom „Procena gradijenata funkcija i normi operatora u teoriji harmonijskih funkcija“. On kaže da je, u proteklom periodu, njegovo istraživanje bilo posvećeno optimalnim procenama u teoriji harmonijskih funkcija. Petar kaže da ga je matematika privukla zbog specifičnog načina apstraktnog mišljenja, a želja da postane istraživač razvila se tokom master i doktorskih studija, dok se upoznavao sa sve većim brojem nerešenih matematičkih problema. Da bi bio u stanju da se bavi svim onim što planira, moraće da ovlada neki novim metodama, ali i – kako dodaje – da pokuša da razvije sopstvene. „Viziju šta ću i kako da radim imam, no trebaće mi dosta vremena da bar deo toga i ostvarim“, zaključuje Petar Melentijević.

Nenad O. Vesić doktorirao je sa temom „Skoro geodezijska preslikavanja generalisanih Rimanovih prostora i uopštenja“. Njegovo istraživanje bavi se zakonima transformacija geometrijskih prostora i uopštavanjem izvesnih formula koje se mogu primeniti kako u matematici zarad daljih istraživanja tako i u fizici pri analizi različitih stanja. Budući da kao mali nije bio vičan sportu, Nenad kaže da je zahvaljujući učiteljici Vukomirki Velimirović pronašao sport za sebe – matematiku, koju doživljava kao igru. „Razmišljati, a igrati se, to je ono što me je najviše privuklo matematici“, navodi on. Želja mu je da nastavi da se igra matematike. „Svaki pokušaj da budem ozbiljan u bavljenju matematikom vodio me je šablonu i već dobijenom“, dodaje Nenad. „Baviti se naukom po šablonu, barem što se mene tiče, isto je što i prepričavati već rečeno na hiljadu i jedan drugačiji način.“

Nina Radojičić odbranila je doktorsku disertaciju iz oblasti računarstva pod nazivom „Primena fazi logike za rešavanje NP-teških problema rutiranja vozila i lokacije resursa metodama računarske inteligencije“. Ona se u okviru svog istraživanja bavila rešavanjem različitih NP-teških problema metodama računarske inteligencije sa posebnim akcentom na to kako poboljšati performanse predloženih metoda. „Mnoge probleme iz prakse nije bilo moguće rešavati bez upotrebe računara i naprednih matematičkih i računarskih metoda“, navodi Nina. „Primenom metoda razvijenih u okviru istraživanja koja su deo moje doktorske disertacije mogu se efikasno rešavati različiti problemi matematičke organizacije koji su od velikog značaja u praksi, a sličnim problemima bave se i istraživači širom sveta.“

Ona kaže da su je oduvek interesovale prirodno-matematičke nauke, a kada je upisala Matematički fakultet, njeno interesovanje za matematiku i računarstvo je vremenom sve više raslo. Iako je rezultate svojih istraživanja prezentovala naučnoj javnosti u Evropi i Americi, stečena znanja i iskustva volela bi da primeni u Srbiji. „Cilj mi je da dam svoj doprinos nauci u našoj zemlji, kao i da doprinesem poboljšanju pozicije Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu na svetskim rang-listama“, navodi Nina.

Pavle Milošević doktorirao je sa temom „Interpolativna Bulova algebra u teoriji intuicionističkih fazi skupova“. „Glavne oblasti mog istraživanja tokom doktorskih akademskih studija bili su teorijski i praktični aspekti metoda i sistema računarske inteligencije“, navodi on. Suštinski razlog što se bavi primenom matematičkih metoda u računarstvu jeste to „što su problemi u ovoj oblasti izuzetno aktuelni i izazovni, a njihovo rešavanje zahteva visok nivo kreativnosti i širok spektar znanja“.

Pavle planira da ispita mogućnosti primene pomenutog pristupa i u biometriji, kao i u finansijskoj analizi. Takođe, želeo bi da se bavi primenom i unapređenjem i drugih tehnika računarske inteligencije. „Voleo bih da u nešto daljoj budućnosti spojim dve svoje ljubavi – računarsku inteligenciju i košarku“, navodi Pavle. „Korišćenje inteligentnih metoda za naprednu analitiku učinka košarkaša je u poslednje vreme izuzetno aktuelna tema u svetu, a posebno sa druge strane Atlantika.“

Zoran Babović odbranio je doktorsku disertaciju pod nazivom „Semantička integracija senzorskih mreža“. Njegovo istraživanje bavi se problemom integracije senzorskih mreža, odnosno arhitekturom koja treba da omogući korisnicima na internetu da u realnom vremenu na lak način pretražuju senzorska merenja, kako ona najsvežija tako i ona iz prošlosti, a koja potiču iz raznorodnih senzorskih mreža i tipova senzora.

Na pitanje šta ga je navelo da se opredeli za računarstvo, odgovara: „Još u vremenu kada su preovlađivali 8-bitni personalni računari, a ja provodio vreme igrajući računarske igre, imao sam želju da proniknem u dubine računarske tehnologije, što me je motivisalo da ovladam mašinskim jezikom mikroprocesora s ciljem da napišem brze i efikasne programčiće, sam, bez ičije pomoći.“ To znanje je kasnije kroz školski sistem samo unapređivao.

Zoran smatra da se svakim danom otvaraju nove perspektive istraživanja kroz primenu sistema i tehnika za obradu ogromne količine podataka, algoritama mašinskog učenja i specijalizovanih hardverskih sistema koji omogućavaju da rezultate ovih algoritama dobijemo u razumno kratkom vremenskom roku. Stoga će, zaključuje on, „akcenat mojih aktivnosti u budućnosti biti na primenjivosti istraživanja u raznim sferama života“.

 

 

 

 

 

 

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs