Научни круг

Ко су добитници Награде МИ САНУ

Представљамо вам младе научнике који су добили Годишњу награду Математичког института САНУ за најбољу докторску дисертацију у 2018. години

 

Фото: Марко Рисовић

Текст: Ђорђе Петровић

Математички институт Српске академије наука и уметности (МИ САНУ) прогласио је овогодишње добитнике Награда и Похвала поводом Конкурса за годишњу награду (похвалу) МИ САНУ у категорији најбоље одбрањене докторске дисертације из области математике и механике и области рачунарства. Додела награда одржаће се 17. маја у 16 часова, у Галерији на Андрићевом венцу, у склопу велике националне манифестанице Мај месец математике (М3), коју заједнички организују Центар за промоцију науке и МИ САНУ.

Овогодишњи добитници Награде за најбољу докторску дисертацију из области математике и механике су Петар Мелентијевић и Ненад О. Весић. Кад је у питању област рачунарства, награду су добили Нина Радојичић, Павле Милошевић и Зоран Бабовић. Укратко ћемо их представити.

Петар Мелентијевић одбранио је докторску дисертацију под називом „Процена градијената функција и норми оператора у теорији хармонијских функција“. Он каже да је, у протеклом периоду, његово истраживање било посвећено оптималним проценама у теорији хармонијских функција. Петар каже да га је математика привукла због специфичног начина апстрактног мишљења, а жеља да постане истраживач развила се током мастер и докторских студија, док се упознавао са све већим бројем нерешених математичких проблема. Да би био у стању да се бави свим оним што планира, мораће да овлада неки новим методама, али и – како додаје – да покуша да развије сопствене. „Визију шта ћу и како да радим имам, но требаће ми доста времена да бар део тога и остварим“, закључује Петар Мелентијевић.

Ненад О. Весић докторирао је са темом „Скоро геодезијска пресликавања генералисаних Риманових простора и уопштења“. Његово истраживање бави се законима трансформација геометријских простора и уопштавањем извесних формула које се могу применити како у математици зарад даљих истраживања тако и у физици при анализи различитих стања. Будући да као мали није био вичан спорту, Ненад каже да је захваљујући учитељици Вукомирки Велимировић пронашао спорт за себе – математику, коју доживљава као игру. „Размишљати, а играти се, то је оно што ме је највише привукло математици“, наводи он. Жеља му је да настави да се игра математике. „Сваки покушај да будем озбиљан у бављењу математиком водио ме је шаблону и већ добијеном“, додаје Ненад. „Бавити се науком по шаблону, барем што се мене тиче, исто је што и препричавати већ речено на хиљаду и један другачији начин.“

Нина Радојичић одбранила је докторску дисертацију из области рачунарства под називом „Примена фази логике за решавање NP-тешких проблема рутирања возила и локације ресурса методама рачунарске интелигенције“. Она се у оквиру свог истраживања бавила решавањем различитих NP-тешких проблема методама рачунарске интелигенције са посебним акцентом на то како побољшати перформансе предложених метода. „Многе проблеме из праксе није било могуће решавати без употребе рачунара и напредних математичких и рачунарских метода“, наводи Нина. „Применом метода развијених у оквиру истраживања која су део моје докторске дисертације могу се ефикасно решавати различити проблеми математичке организације који су од великог значаја у пракси, а сличним проблемима баве се и истраживачи широм света.“

Она каже да су је одувек интересовале природно-математичке науке, а када је уписала Математички факултет, њено интересовање за математику и рачунарство је временом све више расло. Иако је резултате својих истраживања презентовала научној јавности у Европи и Америци, стечена знања и искуства волела би да примени у Србији. „Циљ ми је да дам свој допринос науци у нашој земљи, као и да допринесем побољшању позиције Математичког факултета Универзитета у Београду на светским ранг-листама“, наводи Нина.

Павле Милошевић докторирао је са темом „Интерполативна Булова алгебра у теорији интуиционистичких фази скупова“. „Главне области мог истраживања током докторских академских студија били су теоријски и практични аспекти метода и система рачунарске интелигенције“, наводи он. Суштински разлог што се бави применом математичких метода у рачунарству јесте то „што су проблеми у овој области изузетно актуелни и изазовни, а њихово решавање захтева висок ниво креативности и широк спектар знања“.

Павле планира да испита могућности примене поменутог приступа и у биометрији, као и у финансијској анализи. Такође, желео би да се бави применом и унапређењем и других техника рачунарске интелигенције. „Волео бих да у нешто даљој будућности спојим две своје љубави – рачунарску интелигенцију и кошарку“, наводи Павле. „Коришћење интелигентних метода за напредну аналитику учинка кошаркаша је у последње време изузетно актуелна тема у свету, а посебно са друге стране Атлантика.“

Зоран Бабовић одбранио је докторску дисертацију под називом „Семантичка интеграција сензорских мрежа“. Његово истраживање бави се проблемом интеграције сензорских мрежа, односно архитектуром која треба да омогући корисницима на интернету да у реалном времену на лак начин претражују сензорска мерења, како она најсвежија тако и она из прошлости, а која потичу из разнородних сензорских мрежа и типова сензора.

На питање шта га је навело да се определи за рачунарство, одговара: „Још у времену када су преовлађивали 8-битни персонални рачунари, а ја проводио време играјући рачунарске игре, имао сам жељу да проникнем у дубине рачунарске технологије, што ме је мотивисало да овладам машинским језиком микропроцесора с циљем да напишем брзе и ефикасне програмчиће, сам, без ичије помоћи.“ То знање је касније кроз школски систем само унапређивао.

Зоран сматра да се сваким даном отварају нове перспективе истраживања кроз примену система и техника за обраду огромне количине података, алгоритама машинског учења и специјализованих хардверских система који омогућавају да резултате ових алгоритама добијемо у разумно кратком временском року. Стога ће, закључује он, „акценат мојих активности у будућности бити на примењивости истраживања у разним сферама живота“.

 

 

 

 

 

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs