Научни круг

Како читати и разумети научни рад: водич за лаике

„Будите скептични. Али када добиjете доказ, прихватите га.“ (Маjкл Спектер)

Илустрација: Бранко Тмушић

Текст: Џенифер Раф

Превод: Ана Марчетић

Пошто сам преплављена захтевима, припремила сам пример водича за свакога ко жели да га преузме и подели. Молим вас, не устручаваjте се да га користите како год желите (мада бих била захвална ако бисте ме навели као аутора).

Прошлонедељни пост „Истина о вакцинсању: Ваш лекар зна више од Гугл универзитета“ подстакао jе изузетно живу дискусиjу, уз коментаре неколицине људи коjи су покушавали да убеде и мене и остале читаоце како jе њихов рад оповргао све што сам рекла. У овом тексту желела бих да се фокусирам на много већи проблем коjи jе ова дебата изнедрила: На чему jе изграђен научни ауторитет?

Ниjе само реч о забавном академском проблему. Погрешно тумачење науке има и те како стварне последице. На пример, када заjедница не вакцинише децу jер се плаши токсина и мисли да jе молитва (или диjета, вежбање и уредан живот) довољна да спречи инфекциjу, долази до епидемиjе.

Шта чини довољан доказ? Очигледно свако има другачиjи одговор на ово питање. Међутим, да бисте формирали истински учено мишљење о научном предмету, морате се упознати са тренутним истрживањима у датоj области. А да бисте то урадили, морате прочитати примарну истраживачку литературу. Можда сте већ покушали да читате научне радове и били обесхрабрени концентрисаним, стилизованим писањем као и непознатим жаргоном. Сећам се овог осећаjа! Читање и разумевање истраживачких радова су вештине коjима су сваки лекар и научник морали да овладаjу током дипломских студиjа. И ви их такође можете развити, али као и било коjа друга вештина и ове захтеваjу стрпљење и вежбу.

Пошто желим да помогнем људима да постану научно писмениjи, написала сам оваj водич коjи лаика упућуjе на то како да приступи читању и разумевању научног рада. Погодан jе за некога ко нема претходног искуства у науци или медицини и заснован jе на претпоставци да он или она то ради у циљу стицања основног разумевања рада и доношења суда о томе да ли jе студиjа поуздана или не.

Вид научног рада коjи у тексту обрађуjем односи се на примарни (изворни) истраживачки чланак. Реч jе о рецензираном извештаjу новог истраживања о одређеном питању (или питањима).

Прегледни чланци се такође рецензираjу, али не нуде нову информациjу, већ сумираjу многоброjне примарне истраживачке чланке како би пружили увид у консензус, дебате и неодговорена питања унутар неке области.

АУТОРИ И ЊИХОВЕ АФИЛИЈАЦИЈЕ

Пре него што кренете са читањем, обратите пажњу на ауторе и њихове афилиjациjе. Неке институциjе (нпр. Универзитет Тексаса) уживаjу углед, док има оних (нпр. Институт Дискавери) коjи могу одавати утисак да jе реч о легитимноj истраживачкоj институциjи, али заправо скриваjу своjу краjњу намеру. Предлажем да изгуглате Институт Дискавери како бисте схватили зашто не желите да се ослањате на њих као научни ауторитет по питању теориjе еволуциjе.

Пре него што почнете: неколико уопштених савета

Читање научног рада у потпуности jе другачиjи процес од читања чланка о науци на блогу или у новинама. Не само што одељке читате различитим редом од изложеног, него сте принуђени и да правите белешке, читате рад више пута и наjвероватниjе потражите друге радове ради разумевања неких детаља. У почетку, читање jедног рада може потраjати веома дуго. Будите стрпљиви сами са собом. Оваj процес ићи ће много брже како будете стицали искуство.

Већина примарних истрживачких радова подељена jе на следеће одељке: сажетак, увод, методе, резултати и закључци/интерпретациjе/дискусиjе. Редослед ће зависити од тога коjи га часопис обjављуjе. Неки часописи имаjу додатне фаjлове (назване „додатне онлаjн информациjе“) коjи садрже важне детаље у вези са истраживањем, али су обjављени онлаjн уместо у самом чланку (постараjте се да их не прескочите).

Пре него што кренете са читањем, обратите пажњу на ауторе и њихове афилиjациjе. Неке институциjе (нпр. Универзитет Тексаса) уживаjу углед, док има оних (нпр. Институт Дискавери) коjи могу одавати утисак да jе реч о легитимноj истраживачкоj институциjи, али заправо скриваjу своjу краjњу намеру. Предлажем да изгуглате Институт Дискавери како бисте схватили зашто не желите да се ослањате на њих као научни ауторитет по питању теориjе еволуциjе.

Такође, обратите пажњу на часопис у коме jе рад обjављен. Pubmed индексира угледне часописе (из области биомедицине). Баците поглед и на Web of Science ради комплетниjег списка научних часописа. Чуваjте се часописа сумњиве репутациjе.

Док читате, запишите сваку реч коjу не разумете. Мораћете све да их потражите у другим изворима. (Да, све до jедне. Знам да jе то права гњаважа, али нећете разумети рад ако не разумете речник. Научни термини имаjу изузетно прецизна значења.)

Илустрација: Бранко Тмушић

 

УПУТСТВА ЗА ЧИТАЊЕ ПРИМАРНОГ ИСТРАЖИВАЧКОГ ЧЛАНКА – КОРАК ПО КОРАК

 

  1. Почните читањем увода, не сажетка

Сажетак jе онаj густо написани први параграф на самом почетку рада. Заправо, то jе често jедини део рада коjи многи лаици прочитаjу када покушаваjу да изграде научни аргумент. (Ово jе ужасна пракса, не подлежите jоj.) Када бирам коjе ћу радове да читам, одлучуjем шта jе релевантно за оно што ме интересуjе на основу комбинациjе наслова и сажетка. Али када треба детаљно да прочитам већи броj радова, увек читам сажетак на краjу. Овако поступам зато што сажетак садржи скраћени резиме целокупног рада, а jа веома водим рачуна да нехотице не подлегнем тумачењу текста коjе су његови аутори дали.

 

  1. Препознаjте главно питање

Не „О чему jе оваj рад?“, већ „Коjи проблем читава ова научна област покушава да реши?“

То ће вам помоћи да се фокусирате на повод за вршење овог истраживања. Пажљиво истражите мотиве коjи стоjе у његовоj позадини.

 

  1. Сумираjте контекст у пет или мање реченица

Ево неколико питања коjа вам могу помоћи:

Шта jе претходно урађено у овом пољу да би се дао одговор на „главно питање“? Коjа су ограничења претходних истраживања? Шта, према суду аутора, треба учинити следеће?

Део „пет реченица“ помало jе произвољан, али вас приморава да будете концизни и да заиста размислите о контексту овог истраживања. Морате умети да обjасните зашто jе истраживање спроведено како бисте могли да га разумете.

 

  1. Препознаjте специфично питање или питања

На коjе питање тачно аутори покушаваjу да одговоре? Можда постоjи више питања, или ипак само jедно. Запишите их. Ако jе реч о истраживању коjе тестира jедну или више нултих хипотеза, пронађите их.

 

  1. Препознаjте приступ

Шта ће аутори урадити како би одговорили на специфично питање, или питања?

 

  1. Сада прочитаjте одељак методе. Нацртаjте диjаграм за сваки експеримент коjи прецизно показуjе шта су аутори урадили

Дословно мислим – нацртаjте га. Укључите онолико детаља колико вам jе потребно да бисте га у потпуности разумели. На пример, ево шта сам jа нацртала како бих разjаснила методе за рад коjи сам прочитала данас (Батаља и сарадници, 2013: Првобитно насељавање Jужне Америке: Нови докази Y хромозома хаплогрупе Q*). Ово jе много мање детаља него што ће вам вероватно бити потребно, с обзиром на то да jе ово рад из моjе области и да jа све време користим ове методе. Али ако бисте читали оваj чланак а да коjим случаjем не знате шта значи „обрадити податке методом редуковане медиjане уз коришћење мреже“, морали бисте да потражте додатна обjашњења из других извора.

Не морате разумети методе толико детаљно да бисте могли да поновите експеримент – ово jе нешто што рецензенти мораjу да раде – али нећете бити спремни да наставите даље са тумачењем резултата ако не можете некоме другоме обjаснити основе метода.

Фото: Џенифер Раф

 

  1. Прочитаjте одељак о резултатима. Напишите jедан или више параграфа да сумирате резултате за сваки експеримент, сваку броjку и сваку табелу. Немоjте jош да покушавате да схватите шта резултати значе, само запишите какви су.

Открићете, посебно у квалитетним часописима, да jе већина резултата сумирана у броjкама и табелама. Обратите посебну пажњу на њих! Можда ћете морати да погледате „додатне онлаjн информациjе“ како бисте пронашли неке од резултата.

При овом кораку могу настати потешкоће уколико су статистичке методе коришћене у датом раду, а ви нисте довољно квалификовани да бисте их разумели. Не могу вас научити статистици у овом тексту, али на интернету се могу пронаћи неки од основних ресурса коjи вам могу помоћи. Скрећем вам нарочиту пажњу да се упознате са њима.

Ствари на коjе треба обратити пажњу у одељку о резултатима:

– Сваки пут кад су речи „значаjно“ и „безначаjно“ коришћене, оне имаjу прецизна статистичка значења.

– Уколико постоjе графикони, да ли су приказани ступци статистичке грешке на њима? За одређени тип истраживња, недостатак интервала поузданости представља велики знак упозорења.

– Величина узорка. Да ли jе истраживање спроведено на узорку од 10 или 10.000 људи? (За одређене сврхе истраживања, узорак од 10 људи jе довољан, али за већину истраживања важи – што више, то боље).

 

  1. Да ли резултати пружају одговор на специфично питање или питања? Шта мислите да значе?

Немоjте ићи даље док нисте размислили о овоме. У реду jе да промените мишљење под утицаjем интерпретациjе аутора – заправо, вероватно и хоћете, ако сте jош почетник у овоj врсти анализе – али веома jе добра навика да почнете да формирате своjе интерпретациjе пре него што прочитате интерпретациjе других.

 

  1. Прочитаjте одељак закључка/дискусиjе/интерпретациjе.

Шта према мишљењу аутора говоре резултати његовог истраживања? Да ли се слажете са њима? Да ли можете да осмислите неки алтернативни начин њихове интерпретациjе? Да ли аутори препознаjу неке слабости у сопственом истраживању? Да ли примећуjете неке коjе су промакле ауторима? (Немоjте претпостављати да су непогрешиви!) Шта они предлажу као следећи корак? Да ли се слажете са тиме?

 

  1. Сада, вратите се на почетак и прочитаjте сажетак.

Да ли се поклапа са оним што су аутори рекли у раду? Да ли се уклапа у вашу интерпретациjу рада?

 

  1. Последњи корак: (Немоjте га прескакати) Шта други истраживачи кажу о овом раду?

Ко су (угледни или самопрокламовани) експерти у овоj области? Да ли они овом истраживању упућуjу критике коjих се ви нисте сетили или га генерално подржаваjу?

Ово jе корак при ком препоручуjем да користите Гугл! Али урадите то на краjу, како бисте били боље припремљени да критички судите о ономе шта су други људи рекли.

 

    (12. Оваj корак може бити опцион за вас, у зависности од тога зашто читате неки научни рад. Али за мене он jе пресудан! Прођем кроз одељак „цитирана литература“ како бих видела коjа друга дела су аутори цитирали. То ми омогућава да прецизниjе препознам важне радове у одређеноj области, да проверим да ли су аутори цитирали моjе радове (шалим се!… углавном) и да пронађем изворе корисних идеjа или техника.)

Срдачно се захваљуjем професорима Хосеу Бонеру и Билу Сакстону што су ме научили како да критички читам и анализирам научне радове користећи оваj метод. Почаствована сам што сам у прилици да проследим даље оно чему су ме научили.

Да ли бисте додали нешто овом водичу? Потпуно другачиjи приступ за коjи сматрате да jе бољи? Додатна питања? Друге изворе?

 

__________

Џенифер Раф предаје на Универзитету Канзас. Објавила је велики број научних чланака из области популационе генетике, праисторије америчких урођеника, а тренутно је фокусирана на истраживања из антрополошке генетике. На свом изузетно читаном блогу violentmetaphors.com редовно објављује чланке о научној писмености, као и коментаре о контроверзним псеудонаучним темама.

 

__________

Извор: violentmetaphors.com

 

__________

Превод чланка изворно је објављен у 13. броју часописа Елементи

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs