reportaže

Dnevnik iz Kine 4/4

Poslednja stanica našeg boravka i nastupa u Kini vodila nas je u regiju Unutrašnja Mongolija i u njenu prestonicu – Hohot. ”Gradić” za koji je verovatno retko ko u Srbiji čuo broji tek oko tri miliona stanovnika

Sajamski deo konferencije u Hohotu, foto: Ron Reng


Tekst: Dobrivoje Lale Erić

Poslednja stanica našeg boravka i nastupa u Kini vodila nas je u regiju Unutrašnja Mongolija i u njenu prestonicu – Hohot. ”Gradić” za koji je verovatno retko ko u Srbiji čuo broji tek oko tri miliona stanovnika, sa gradskim jezgrom koji deluje poput londonskog Sitija ili finansijskog distrikta kakvog bogatog evropskog grada.

Sastanci, prateća konferencija i neka vrsta jednodnevnog biznis-ka-nauci foruma održani su u zaista velelepnom i stilski autentičnom hotelu ”Unutrašnja Mongolija” čijim holom dominira elegantna statua Džingis-kana, najvećeg od najvećih vladara kakvim ga ovde smatraju. Ne možemo sa pouzdanošću zaključiti u kojoj meri je Hohot zaista relevantan za mongolsku i kinesku srednjevekovnu istoriju i tradiciju, no mnoge tačke u ovome gradu u nesumnjivoj ekspanziji navode na takvu pomisao.

Sva gradska obeležja i svi znaci su dati i na mandarinskom kineskom i na mongolskom. Međutim, kako je Kina zemlja neverovatnih raznolikosti i različitosti, lokalni dijalekt i dominantni mandarinski kineski nisu sasvim kompatibilni, te se može desiti, pogotovo kada su starije generacije u pitanju, da se Kinezi iz Pekinga i Hohota, međusobno udaljeni manje od 500 kilometara, teško ili čak uopšte ne sporazumevaju.

Konferencija u Hohotu, foto: Ron Reng

Mongolsko nasleđe, iako je etnički broj stanovnika mongolskog porekla ispod 10 procenata, svuda je istaknuto i dominantno. Grandiozni Muzej Unutrašnje Mongolije objedinjuje u sebi mnogostruko i bogato nasleđe ove regije, rasprostrte na više od 1,2 miliona kvadratnih kilometara! Jednim od skorije uređenih gradskih trgova dominira ogromna konjanička statua Džingis-kana, okružena nizom ništa manjih, simboličnih zlatnih rogova.

No Hohot je istovremeno po strani glavnih tokova Kine. Naša delegacija, kao nigde drugde, očigledno privlači pažnju – i na ulici i u prodavnicama i među praktično svim ljudima i generacijama. Samo zbog onoga kako nas vide, lokalni stanovnici nam prilaze sa osmehom uz upit za zajedničkom slikom. Sa druge strane, i mi, u predasima između poslovnih obaveza, pokušavamo da otkrijemo lokalnu kulturu, običaje, vrednosti… Posebno smo inspirisani fantastičnim voćem neobičnih formi i ukusa, od kojih su nam neka poznata i bliska, ili ih barem možemo povezati sa nečim poznatim, dok su većinom izrazito egzotična i apsolutno nepredvidljiva. Primećujemo i da Kinezi intenzivno puše, posebno muškarci. Hotel u kome boravimo ima tek jedan sprat za nepušače i zabranu pušenja u samo nekoliko javnih prostora; sve drugo je kao da smo u nekim davnim vremenima.

A opet raspoloživost naprednih tehnologija, masovno korišćenje i načini primene nas iskreno zadivljuju! Otvaraju nam polja za razmišljanje i ideje kakve u našem okruženju jednostavno ne postoje. Pokatkad se iskreno i zapitamo zašto je ovoj moćnoj državi, snažnom sistemu i poletnoj nauci bitna Srbija i ono što se kod nas radi i razvija, no tokom poslovnih događaja ovakve misli se u potpunosti razvejavaju. Kinezi su iskreno oduševljeni i inspirisani našim istraživačima i postignutim rezultatima, i otvaraju se nebrojene mogućnosti za saradnju i primenu; zaista je na našim kolegama da ih iskoriste, unaprede, razviju.

Centralni deo Hohota, foto: Dobrivoje Lale Erić

Potencijali koji postoje u ovome društvu, a pogotovo u prostorno ogromnoj rubnoj regiji Unutrašnja Mongolija su nemerljivi, a na njih svakako može da odgovori naš istraživački, kreativni duh. Projekti koje predstavljamo i zastupamo – bilo da se bave bio-otpadom, neuronaukama ili digitalnom poljoprivredom – nailaze na isreno divljenje i interesovanje, uz nebrojene predloge za saradnju. Da li srpska nauka, i da li naši naučno-istraživački resursi mogu da odgovore na pruženu ruku? Odgovori će biti očigledniji u vremenu koje dolazi, mada uviđamo da je još nekoliko delegacija iz Srbije u paralelnoj poseti Kini. Već postoje nekoliki bilateralni projekti i zajedničke akcije, uz otvaranje kancelarija i predstavništava, uključujući i onu naših partnera sa Univerziteta u Beogradu.

Iako intenzivna, izrazito dinamična i relativno kratka, prva poseta Centra za promociju nauke Kini i ostvarena saradnja sa Pekinškom akademijom nauke i tehnologije širom otvaraju vrata budućim inicijativama i aktivnostima. Kao u retko kom domenu, srpska nauka i – u širem smislu – naučna kultura Srbije imaju iskrenog partnera voljnog i otvorenog za obostrano korisni razvoj i zajednički rad. U aktuelnom digitalnom veku, Kina je zaista nadomak Srbije. Možda idejno, kulturološki i konceptualno naša društva predstavljaju opozite, no zar kreativni spojevi različitosti ne dovode često do genijalnih, superiornih dostignuća?

 

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs