Дан енергетске ефикасности

На Светски дан енергетске ефикасности, 5. март, питали смо неколико стручњака о ситуацији у Србији када је реч о ефикаснијим технологијама и употреби обновљивих извора енергије

 

Светски дан енергетске ефикасности, 5. март, у времену убрзаних климатских промена на нашој планети подсећа на једну од најважнијих тема данашњице. Овај датум се обележава широм планете као сећање на први састанак на коме су светски стручњаци разговарали о енергетској ефикасности, 5. марта 1998. године, у Велсу, у Аустрији.

Шта је енергетска ефикасност, и у чему је разлика између уштеде енергије и енергетске ефикасности? Уштеда подразумева једноставне кораке, који могу да се усвоје као начин понашања, од гашења светла након изласка из просторије до рециклирања пластичне или алуминијумске амбалаже. Енергетска ефикасност је појам који се односи на употребу технологије за чији рад је потребно мање енергије.

Последњих година у Србији је у порасту свест јавности за промоцију и коришћење чистијих и енергетски ефикаснијих технологија, као и обновљивих извора енергије (ОИЕ), што свакако иде у прилог активнијој адаптацији на климатске промене и мерама митигације које такође представља једну од кључних компоненти ублажавања климатских промена. У европској бази података могуће је истражити како се кретала вредност у уделу обновљиве енергије у бруто финалној потрошњи енергије за Србију и друге европске земље, на следећем линку.

„У контексту климатских промена још увек смо  као друштво на нивоу упознавања и почетног сагледавања везе која постоји између штедње енергије и енергетске ефикасности, па и употребе обновљивих извора енергије са једне стране и климатских промена са друге стране, а заправо су те две стране тесно повезане. Свака уштеда енергије и сваки киловат произведен из обновљивих извора је значајан у борби против климатских промена. Активирање много малих уштеда и малих произвођача, кроз подстицајне мере, пре свега финансијске природе, може дати значајне резултате. Кредити са знатно повољнијим каматама, уколико се средства наменски утроше за изолацију зграда, или унапређење енергетске ефикасности, или употребу енергије из ОИЕ, су фантастичан инструмент, једноставан, лако разумљив и примамљив чак и еколошки неосвешћеним потрошачима, а резултати су апсолутно на страни очувања животне средине“, истиче Наташа Ђокић, дипломиранa инжењерка геологије и стучњак за заштиту животне средине.

Наташа даље наводи: „Београд има много потенцијала у геотермалним ресурсима. Занимљив податак је да је у Сурчину из бунара једног приватног инвеститора добијена вода температуре 50 0С и логично је што приватни сектор брзо реагује и у томе види развојну шансу, а шанси је безброј са тако топлом водом, од гајења поврћа у топлим лејама до спа центара за рекреацију и, наравно, грејања.“

Енергетску ефикасност пратимо преко простора у коме живимо и радимо, преко тога коју енергију и колико енергије трошимо да тај простор буде здрав и комфоран за наше потребе, а да притом нема негативан утицај на животну средину,“ наводи Драгана Корица, извршни директор Serbia, Green Building Council, члан WorldGB. „Можда је овај дан прави тренутак да се подсетимо да и поред Правилника о енергетској ефикасности и енергетских пасоша који су обавезујући, још увек имамо огроман грађевински фонд који захтева озбиљан ниво реновације у том делу. Ово се односи, пре свега, на велики број постојећих зграда које немају термоизолацију или нису довољно термоизоловане, односно нису енергетски ефикасне, јер се троши више енергије за њихово загревање. Овакво расипање статистика прати кроз податак да 300.000 домаћинстава нема термоизолацију и тиме троши четири до пет пута више енергије него што троши просечно домаћинство у Европској унији. У оквиру Закона о обновљивим изворима енергије најављено је формирање Управе за енергетску ефикасност, која ће за почетак имати фонд од 15 милиона евра. Иако финансијски подстицај већ постоји кроз неке пројекте и финансијске институције, ово ће бити по први пут подстицај индивидуалним потрошачима и од стране државе“, истиче Корица.

Како даље наводи, рад на новом Енергетском правилнику који ће се, за разлику од старог, бавити не само питањем грејања, већ и хлађењем, осветљењем и топлом водом, такође ће допринети унапређењу енергетске ефикасности на нивоу државе. Ни у ЕУ нису задовољни постигнутим у обнови енергетске ефикасности, али оно што нас још више диференцира је чињеница да су извори енергије у нашем случају из фосилних горива. Нови Закон о обновљивим изворима енергије ће донети промене по овом питању  и надамо се да ће његово спровођење бити подстицајно за све како би он почео да се користи у пракси и донео резултате.

Веома је важна чињеница, како истиче Корица, да ће он моћи да се спроводи на индивидуалном нивоу и да ће у том контексту наша градња постати зеленија, што је управо оно што Савет зелене градње промовише. Зеленом и одрживом градњом се могу постићи много већи позитивни ефекти не само када је енергија у питању, већ и из угла утицаја на климатске промене, оптимизације природних ресурса, отпада… Грађевинарство је једна од наших најјачих привредних грана, зато његова трансформација у том правцу може донети и највећи допринос, и то не само еколошки, већ и економски.

Професор др Александар Јововић, редовни професор Машинског факултета Универзитета у Београду, о питању будућности обновљивих извора енергије у Србији истакао је следеће: „Потенцијално, будућност им није лоша. Постоје подстицајне мере које користи један део произвођача електричне енергије. Сада ће започети нови програм таквих мера, тј. постојеће feed-in тарифе биће замењене другим механизмом за који се сматра да је ефикаснији и доводи до повећања продора обновљивих извора енергије (ОИЕ) у енергетски систем. ЕУ Зелени договор ће такође допринети овоме, с обзиром на то да ће индустријски сектор, који је извозник у ЕУ, а не користи ОИЕ и струју из ОИЕ, постати обвезник нове таксе на границама Уније и тиме неконкурентан, па ће на тржишту тражити нове изворе енергије. Осим тога, преговори о приступању ЕУ довешће до примене или увођења такси на угљен-диоксид или улагања тих средстава у ОИЕ. Наравно, ако нам је искрена жеља да будемо део ЕУ, не због ЕУ, већ због нас, тј. нашег знатно уређенијег и здравијег живота.“

Центар за промоцију науке се кроз пројекат TeRRIFFICA бави укључивањем грађана у климатску акцију, а самим тим и подизањем свести о значају енергетске ефикасности.   Повезивањем стручњака, представника медија, грађана и доносиоца одлука, апелује се на свест најшире јавности о неопходности коришћења обновљивих извора енергије.

Уколико још увек нисте, дајте свој допринос мапирању климатских промена на сајту:

http://belgrade.terrifica.eu/map.php

 

 

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs