Уређај који је омогућио „музику за понети“ настао је не као последица јурњаве за зарадом, већ из пуке досаде

 

Текст: Марија Видић

Пре двадесет и кусур година, све мале касетофоне који су радили на батерије и имали слушалице звали смо вокмен. У то време вокмен је био много важна ствар – и уједно статусни симбол – и то у много већој мери него што је то данас било који паметни телефон или таблет. Настао је не баш сасвим из жеље за зарадом и некаквом идејом да се покрене музичка револуција што се убрзо заиста и догодило, већ пре, могло би се рећи – из досаде.

Наиме, како би скратио време током досадних пословних путовања и авионских летова преко Пацифика, копредседник компаније Сони Акио Морита затражио је 1978. године од инжењера Нобутошија Кихара са одељења аудио-технике да осмисли и направи уређај захваљујући ком би могао да слуша опере на било ком месту.

Портабл касетофони у то време већ су постојали, али нису били ни мали ни практични, а нису имали ни слушалице, већ би оперу заједно са Моритом морали да слушају баш сви путници на лету Токио–Њујорк.

Инжењери у Сонију су посао обавили прилично брзо и испоставило се – веома успешно. Већ следеће године вокмен се нашао у продаји, прво у Јапану, а онда и у Америци и Европи, и моментално је проглашен за неопходну справу сваке младе особе у тренду и технолошко чудо. У Сонију се наредних година и деценија појавило много уређаја који су „варијација на тему“ – пресмен, дискмен, токмен, вочмен… али само је вокмен заиста ушао у легенду.

Од 1979. до данас продато је око 220 милиона вокмена. Из данашње перспективе били су ужасно непрактични – трошили су много батерија, звук је често био дрндав, понекад су жвакали касете… Како било, вокмен се свакако сматрао и помало луксузном робом. Почетком осамдесетих година коштао је око 300 марака, а сада се може купити и за двадесетак евра.
У то време овај уређај довео је до огромне револуције у свакодневном животу малих људи јер музика више није била само за клубове и дневне собе, већ и „за понети“. Постала је и нешто интимно јер су уз сваки вокмен стизале слушалице које су захваљујући вокмену доживеле огромну популарност и достигле невиђену производњу.

Пре три године Сони је обуставио производњу вокмена у Јапану, али продаја ће престати кад последњи примерци нестану из радњи. Разлог за престанак производње има везе са касетама – нико их више не користи. Компанија покушава да бренд одржи у животу тако што под истим називом промовише mp3 плејере.

 

подели
повезано
Пи-си вирус
Суперхлађење