Od prve Kelenove ideje za pravljenje leda do ulaska frižidera u masovnu upotrebu prošlo je 170 godina
Tekst: M. Vidić
I pre nego što je izmišljen frižider, ljudi su vrlo dobro znali da će se trajnost hrane produžiti ako je drže na hladnom mestu: u blizini vode ili zakopanu pod snegom kad ga ima, ili pod zemljom, na tamnim mestima…
Prvi sistem hlađenja osmislio je Vilijam Kalen, ugledni škotski profesor, lekar i hemičar. On je u javnoj demonstraciji 1756. godine na Univerzitetu u Glazgovu pokazao kako veštačko hlađenje funkcioniše: upotrebio je pumpu kojom je stvorio delimičan vakuum nad kontejnerom sa etrom koji se onda grejao, apsorbujući toplotu iz okruženja. Procesom je dobijena mala količina leda.
No, ova demonstracija nije izazvala pomamu industrije niti nekakvu komercijalnu primenu – frižideri još nisu bili smišljeni. Zapravo, ušli su u masovnu proizvodnju tek 170 godina kasnije.
Nešto mnogo sličnije frižideru je 1805. napravio Oliver Evans, američki pronalazač i „otac hlađenja“, kako su ga zvali. On je upotrebio kompresor za mašinu kod koje se hemikalija pretvarala u paru, a zatim vraćala nazad u tečno stanje. U termodinamičkom ciklusu proces se iznova ponavljao i hladio unutrašnjost. Ipak, Evans na osnovu ovog otkrića nije napravio nijedan frižider.
Njegovu ideju je gotovo tri decenije kasnije malo modifikovao i iskoristio Amerikanac Džejkob Perkins, koji je napravio frižider i svoj izum patentirao u Velikoj Britaniji. Međutim, ni Perkins se od svoje ideje nije obogatio. Tek su dvadesetih godina 20. veka i obični građani počeli da koriste frižidere, koji su izazvali veliku revoluciju kada je reč o navikama u vezi sa ishranom.
IDEJE
Koliko daleko stiže jedna dobra ideja? Ko je do nje prvi došao? Zašto i kako je postala tako rasprostranjena u svakodnevici? Saznajte više o malim stvarima koje su promenile svet.
Istražite tekstove iz rubrike IDEJE.