Незаустављива ланчана реакција топљења глечера Западног Антарктика је почела, а завршиће се глобалним подизањем нивоа мора до 4 метра
Текст: Невена Грубач
Топљење глечера више није проблем будућности; оно се дешава сада и све указује на то да је вероватно већ касно да зауставимо процес. Овог маја, у истом дану, објављена су два потпуно независна научна рада која су дошла до овог закључка користећи различите методе.
Обе групе научника забележиле су доказ да су глечери западног Антарктика ушли у фазу нестабилности које су се стручњаци прибојавали деценијама. Западни Антарктик се топи; ту више нема никакве дилеме, нема спекулација, докази су јасни, и у наредним деценијама можемо очекивати да ће се ниво мора широм планете подићи до 4 метра.
Антарктик је најјужнији континент на Земљи, на ком се налази и Земљин географски јужни пол. Антарктик је најхладније место на планети. На њему нема сталних људских насеобина, али је дом броју истраживачких станица које настањују научници и остало особље, а којима управљају различите државе. У последњих неколико година, антарктички туризам је постао веома популаран.
Глечери Западног Антарктика чине око десетину укупне масе антарктичког леда, и протежу се на 2,2 милиона кубних километара. Њихова иницијална нестабилност, која је резултовала домино ефектом топљења, везана је за саму геоморфологију глечера.
Наиме, глечер се протеже од копна, у које је усађен, до океанске воде, по којој плутају његове спољне ивице. Он је облика чиније, чије се база налази испод нивоа мора. Топла вода из океана већ годинама греје и топи ивице чиније, што за последицу има све веће продирање топле воде до базе глечера; тачније, до места где глечер напушта копно.
Што се база глечера више топи, то више топла вода подрива базу. Веће излагање океанској води чини га нестабилним, убрзава топљење леда и сам процес чини практично незаустављивим.
Анимацију која појашњава домино ефекат топљења, можете видети на овом линку.
Тачка без повратка
Колико год драстично променили климу, какве год корените промене направили у свом понашању и својим навикама, не можемо обрнути процес, кажу научници.
Стручњацима из ове области одавно је јасно да постоји велики ризик од неповратног процеса дезинтеграције глечера Западног Антарктика. Међутим, до сада, у питању је био само ризик. Данас знамо да се окидач за топљење читавог глечерског масива већ десио и да је процес иреверзибилан.
Прва група научника, са Универзитета у Вашингтону, користила је детаљне топографске мапе и компјутерске симулације, како би показала да је колапс западно антарктичког леда већ почео. Један од глечера овог леденог масива, Thwaites Glacier, у потпуности ће нестати у наредне две стотине године. Ова промена ће бити окидач и за топљење преосталих глечера, што ће резултовати подизањем нивоа мора до чак 4 метара. Студија је објављена у научном журналу Science.
Друга студија, која је објављена истовремено у научном часопису Geophysical Research Letters, инкорпорирала је 40 година посматрања у рад који доказује да су глечери Западног Антарктика прешли тачку без повратка. Истраживање су спровели тимови научника са Универзитета у Калифорнији и Jet Propulsion лабораторије из НАСА.
Тим је користио сателитске радарске снимке из периода од 1992. до 2011. године, и методом радарске интерферометрије изузетно прецизно измерио промене у кретању Земљине површине. Хоризонтално кретање глечера све више тањи њихове ивице. Они губе на маси, постају лакши и њихова база се подиже навише, излажући све већу површину глечера топлој океанској води.
Сада знамо да је стопа топљења порасла за 77% од 1973. године. Такође, знамо да су људски фактор и глобално загревање вероватно одиграли кључну улогу у започињању ланчане реакције која ће изменити планету.
Неколико питања о будућности планете
Зашто је топљење глечера важно?
У својој геолошкој прошлости, мора планете Земље нису била на истом нивоу као данас. Она су, заправо, била значајно виша у периодима када ледени полови нису били формирани. Када би се сав лед са полова отопио, ниво мора би порастао за чак 60 метара висине, што би имало катастрофалне последице не само за обалске насеобине, већ за читаву цивилизацију.
Колико је ризична позиција обалских градова?
Градови на обалама јесу угрожени, али не моментално. Најгори сценарио предвиђа практичне проблеме за 200 година, а најбољи за 1000. Ипак, оно што је најважније од свега је чињеница да су проблеми сасвим извесни.
Који градови су најугроженији?
Подизање нивоа мора се неће афектовати на исти начин на сва места на планети. Обала Северне Америке и Азије ће претрпети највеће проблеме, а првенствено Мајами, Њу Орлеанс, Токио, Хонг Конг и велики део Малдива.
Шта ће бити епилог?
У потпуности другачија планета. Многи стручњаци се слажу да смо прешли границу у којој можемо учинити ишта за наше ледене полове, који су толико дуго пружали стабилност нашем начину живота.