Nova Biblioteka donosi odlomak iz novog izdanja Matematičkog instituta SANU i CPN-a, Transparentnost, Francija Demšara
Tekst: Franci Demšar (Odlomak iz knjige Transparentnost i briga o novcu poreskih obveznika, Matematički institut SANU i Centar za promociju nauke, 2014.)
Malo više od mesec dana obavljao sam funkciju ministra za odbranu, kada me je šef kabineta iznenadio pitanjem o troškovima reprezentacije. Oni su, izgleda, za sve rukovodioce u Ministarstvu neuobičajeno visoki, u svakom slučaju previsoki, rekao je on. Otkuda to, pomislio sam, jer sam prvog meseca u novoj službi bio naprosto zasut poslom, tako da nisam imao vremena da bilo koga pozovem ni na ručak, a kamoli da se upustim u rasipnu organizaciju skupih protokolarnih događaja.
Šef kabineta, naravno, o tome ništa nije znao, međutim, ipak je imao neka saznanja, i ta je saznanja potkrepio računima iz kojih se videlo da kabinet, iz meseca u mesec, stalno naručuje osamdeset flaša viskija. Osim u slučaju da u Ministarstvu imamo tajni podrum veličine Fruktalovih magacina, to bi značilo da se viski ne nabavlja za zalihe u teškim vremenima, ili za svaki slučaj, već da se tih osamdeset litara svakog meseca stvarno i popije.
Najverovatnije ga ni u kom slučaju ne popiju rukovodioci u Ministarstvu koji u radno vreme ne smeju da piju, a slobodnog vremena im i tako ne ostaje mnogo, te bi od tolike količine brzo pali pod sto. Da su viskijem snabdevali užu i širu rodbinu, svakako, nije verovatno, a takođe sumnjam da bi na taj način nekoga (barem delimično sposobnog i doličnog) pokušali da podmite. Kako god da okreneš, nešto nije u redu, rekao sam, a šef kabineta je dodao da to prelazi sve granice.
Pomislio sam, neka mi bog pomogne, ako je ova kuća makar upola luda kao što je to izgledalo na prvi pogled. Možda bih sve mogao da pošaljem na disciplinsku komisiju, pa da izgube posao, a umesto njih bi potom zaposlio studente prve godine Komunikologije, što bi verovatno bilo lakše. Ali, ljudi već godinama rade na tom poslu, imaju porodice. Na kraju krajeva, poseduju i znanje i iskustvo koji u takvom poslu nisu ništa manje potrebni nego trezna glava i mudra odluka. Zato sam razmislio trezne glave i mudro odlučio da disciplinska komisija i otpuštanje u takvom broju ne bi imali smisla.
Nešto, svakako, treba učiniti, ali treba smisliti mekšu metodu. Po pravilu, čovek pravi greške onda kada misli da ga niko ne gleda, te sam tako, u saradnji sa šefom kabineta, sastavio jednostavan formular koji je sasvim prirodno i otvoreno svima stavio do znanja da ih na poslu neko stalno nadgleda. Evidentiranje potreba za reprezentaciju saželi smo na jedan zajednički formular koji su sekretari zatim poturili pod nos svojim šefovima da u njega svojeručno upišu šta im je od reprezentacije potrebno sledećeg meseca.
To je, svakako, značilo da su svi mogli da vide šta je ko upisao, što je prvog meseca dalo iznenađujući rezultat od nijedne naručene flaše viskija. Sledećih meseci taj se prijatni alkoholni trend veselo nastavio. Niko nikada nije ni spomenuo da se bilo šta promenilo, a ja se i dan-danas pitam da li su uopšte znali da je formular moje maslo. U suštini, nisam preduzeo nikakve mere, samo sam upotrebio mehanizam transparentnosti, a rezultat je bio neverovatan. Kada ljudi shvate da više nisu sami sa sobom, već da je njihovo ponašanje javno, oni počinju da se ponašaju sasvim drugačije.
O tome govori ova knjiga.
Svoje bogato iskustvo u upravljanju naukom i finansijama, kako u Republici Sloveniji, tako i u Evropi, Franci Demšar podeliće sa beogradskom publikom na Sajmu knjiga u subotu, 1. novembra, u 17 časova, na štandu Centra za promociju nauke, u hali 2c. Knjiga Transparentnost, čiji prevod na srspki jezik objavljuje Centar za promociju nauke, predstavlja vrlo poučno štivo za čitaoce koje interesuje naučna politika.