Istraživači sa Instituta za nuklearne nauke ”Vinča” i hrvatskog instituta ”Ruđer Bošković” došli su do novih saznanja o skladištenju vodonika što može imati industrijsku primenu
Istraživački tim u kome su naučnici sa Instituta za nuklearne nauke ”Vinča” i Instituta ”Ruđer Bošković” iz Zagreba, a kome su se pridružile i njihove kolege iz EMPA instituta u Švajcarskoj, razvili su metod za skladištenje vodonika.
Vodonik se već duže vreme razmatra, a počienj i da se primenjuje kao ekološki prihvatljiv nosač energije koji treba da zameni fosilna goriva. Istraživački tim je ispitivao kako vodonik u čvrstom stanju može da se skladišti pomoću amonijum borana i njegovih derivata. Mehaničko mlevenje u mlinu sa kuglama ekološki je prihvatljiva i industrijski široko primenljiva metoda za skladištenje vodonika. Međutim, do sada je vreme koje je potrebno za sintezu određivano arbitarno.
Istraživači iz Srbije i Hrvatske su sada razvijanjem nove metode prvi put dobili uvid šta se tačno dešava u sintetičkim procesima u mlinu sa kuglama, a određeno je i koliko je vremena potrebno za reakciju. Samim tim sinteza materijala za skladištenje vodonika je sada brža i efikasnija, a informacija o potrebnom vremenu omogućava racionalizaciju potrošnje energije. Osim toga, istraživači su detektovali i međuprodukte što pruža nove mogućnosti za optimizaciju reakcionih uslova.
Proces mehanohemijske sinteze je vremenski veoma zahtevan, ali zbog svoje ekološke prihvatljivosti ima široku primenu u industriji. Prilikom pomenutog istraživanja sintetisan je i detaljno okarakterisan novi materijal koji olakšava i poboljšava skladištenje vodonika.
Istraživanja vode dr Jasmina Grbović Novaković ispred instituta ”Vinča” i dr Nikola Biliškov isppred instituta ”Ruđer Bošković”, a objavljena su u časopisu Chemistry – A European Journal. Istraživanja su deo projekta ”Sinteza, procesiranje i karakterizacija nanostrukturnih materijala za primenu u oblasti energije, mehaničkog inženjerstva, zaštite životne sredine i biomedicine” koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, kao i projekta ”Novi materijali za pohranu energije” koji finansira Hrvatska zaklada za znanost.