Kina i Amerike potpisale pariski sporazum o klimatskim promenama, kojim se predviđa smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu
Tekst: I. Horvat
Decembra 2015. godine u Parizu, tokom konferencije COP21, usvojen je sporazum koji predlaže niz mera u cilju smanjenja emisije CO2 i drugih štetnih gasova u astmosferu. Od aprila ove godine, i tokom narednih godinu dana, sporazum je dostupan državama za potpisivanje.
Potpisivanjem sporazuma iz Pariza početkom septembra, Amerika i Kina učinile su istorijski korak ka rešavanju klimatskih promena. Pre Kine i Amerike, sporazum su postpisale 23 zemlje, međutim, sve one ukpuno doprinose emisiji CO2 u iznosu od jedan odsto. Potpisivanje dokumenta od strane ove dve zemlje u značajnoj meri menja situaciju, budući da emituju gotovo 40 odsto CO2 i drugih štetnih gasova u atmosferu na globalnim nivou.
Sporazum iz Pariza stupa na snagu mesec dana nakon što 55 zemalja koje emituju 55 odsto ugljen-diokida potpišu dokument. Generalna sekretarka UN konvencije o klimatskim promenama Patricija Espinoza naglasila je značaj ranog ratifikovanja sporazuma za sve zemlje, kako bi se što pre pristupilo sistemskom rešavanju ovog problema.
Svaka zemlja potpisnica u obavezi je da priloži takozvane Nacionalno određene doprinose, odnosno mere za smanjenje emisije štetnih gasova na nacionalnom nivou. Kada stupi na snagu, ovaj protokol postaje i pravno obavezujući za sve zemlje potpisnice, međutim ostaje nejasno na koji način će zemlje snositi posledice ukoliko ne budu ispunjavale svoje obaveze.
Odluka lidera G20
Potpisivanje Amerike i Kine odigralo se samo dan pre početka ovogodišnjeg samita lidera G20 u kineskom gradu Hangdžou. Tokom same konferencije, i druge zemlje G20 obavezale su se na što hitnije ratifikovanje sporazuma.
U zvaničnom saopštenju samita naglašava se da su sve zemlje Grupe 20, uključujući i Evropsku uniju, čvrsto rešene ka uspostavljanju održivog razvoja i pronalaženju efikasnih rešanja klimatskih promena. U saopštenju se takođe navodi da se obavezuju da što ranije utvrde svoje obaveze na nacionalnom nivou i usvoje niz mera za ublažavanje negativnih efekata globalnog zagrevanja.
Prethodni dokument ovog tipa, Protokol iz Kjota, donešen pre gotovo dvadeset godina, poptpisalo je oko 170 zemalja među kojima nisu bile Kina i Amerike. On je stupio na snagu tek 2005. godine, kada ga je potpisala i Rusija, budući da je tek tada bio ispunjen uslov da zemlje potpisnice emituju više od 55 odsto CO2. Međutim, drugi krug ugovornih obaveza potpisalo je svega 60 zemalja, od predviđenih 144, čime je prestao da važi.
Naredna runda pregovora o klimatskim promenama zakazana je za novembar ove godine. COP22 održaće seu gradu Marakeš u Maroku.