Preporuke

Smem li da čitam?

U nastavku letnjih preporuka, istražujemo koju knjigu sa police „Popularna nauka“ odabrati za čitanje?

 

Tekst: Boris Klobučar

Leti ljudi konačno imaju malo više vremena da se opuste, a knjižara deluje beskrajno. Police i police trilera, horora, naučne fantastike, klasika, enciklopedija. Kako odabrati samo jednu? Ili dve? Kako odabrati pravu knjigu u moru ubedljivih naslova? Svaka knjiga sa sobom nosi neki novi svet, na svoj način privlačan i poseban. Toliko je ličnosti koje se mogu upoznati, avanture proživeti, tajne naučiti. U beskonačnosti polica jedna privlači pažnju. Knjige na njoj svojim naslovima obećavaju tajne univerzuma, prirode, svetlosti, brojeva. Obećavaju nova znanja i racionalne stavove. Obećavaju da je ono što u njima piše istina. Iznad police piše „Popularna nauka“.

SMEM LI DA BROJIM? – Ginter Cigler

Knjiga koja će vam pokazati koliko se zabavnih tajni krije iza brojeva. Jednostavan i metaforičan način pisanja, razumljiv jezik i očigledan entuzijazam autora čine da se osećate veoma sigurno okruženi matematikom. Kroz deset poglavlja, Cigler nam otkriva interesantne matematičke dokaze kakve ne možete ni da zamislite, razbija predrasude o formulama kao jeziku matematike, pomaže rešavanju svakodnevnih problema, ali nas i upoznaje sa anegdotama nekih čuvenih matematičara. Knjiga koja će vam obojiti svet matematike ukoliko se odlučite da je ovog leta pročitate i obavezno štivo za sve koji, makar zasad, nisu ljubitelji ove nauke.

DARVIN ZA POČETNIKE – Džonatan Miler, Borin Van Lun

Ovo je priča o životu jednog prirodnjaka, geologa i čoveka koji je svetu doneo teoriju evolucije. Bez Darvinovog rada ne bi postojale ni moderna biologija, genetika, ali ni pogled na svet. Anegdote sa njegovih putovanja, avanture, ideje u ovoj knjizi su ispričane na veoma duhovit i šarolik način i jednako su zanimljive starijoj i mlađoj publici. Povučen i jednostavan čovek, Darvin nije ni slutio kakave će posledice njegova teorija ostaviti na čovečanstvo. Na vrlo razumljiv način autori u knjizi diskutuju  o ogromnom doprinosu ovog naučnika pre svega biologiji, ali i racionalnom pogledu na stvaranje sveta.

LOŠA NAUKA – Ben Goldejker

Ben Goldejker nije naučnik. Ben Goldejker je novinar, koji je, zahvaljujući pre svega svom iskustvu, ali i racionalnom pogledu na svet, napisao naučnopopularnu knjigu. Knjigu koja na vrlo eksplicitan način govori koliko je nauka u stvari važna za dobrobit čovečanstva, odnosno koliko pseudonauke i „loša nauka“, kako ih on zove, kao i pogrešno izveštavanje o nauci, mogu biti opasni. Goldejker svojim oštrim, ali razumljivim stilom pisanja čitaocu stavlja do znanja da ne morate biti stručnjak da biste razlikovali naučne činjenice i bitne podatke od besmislica i demagogije.

TEORIJA SVEGA – Stiven Hoking

Knjiga za sve zaljubljenike u svemir, u zvezdano nebo, u astronomiju. Na zabavan i u nekim trenucima šaljiv način, u karakterističnom maniru, Hoking prikazuje seriju svojih predavanja koja se bave temama od početka svemira, preko formiranja galaksija pa do teorija o crnim rupama. Ovaj briljantni fizičar je uspeo da oblasti koje su često nerazumljive objasni tako da svakom budu bliske, pa ćete se često uhvatiti u razmišljanju da „nije ova astrofizika tako komplikovana“.

RIZICI GLOBALNIH KATASTROFA – Nik Bostrom, Milan M. Ćirković

Ovo nije jednostavno knjiga o kraju sveta. Ona je skup naučnih diskusija i teorija o mogućim scenarijima, koji bi do kraja doveli. Kako napreduje tehnologija, kako se društvo razvija, tako i rizici evoluiraju. Neki se rađaju zahvaljujući tehnologiji, dok su drugi tu od kada je i Zemlje. Ova knjiga, međutim, ne iznosi samo probleme, već govori i o mogućnostima da se takva dešavanja predvide, kao i politici rešavanja potencijalnih kriza. Knjiga koja će vas sigurno naterati na razmišljanje o budućnosti naše planete i šta mi možemo da učinimo kako bi ona bila što dugovečnija.

KRATKA ISTORIJA BEZMALO SVAČEGA – Bil Brajson

Glavni motiv „Kratke istorije bezmalo svačega“ je radoznalost. Brajsona ne zanimaju samo odgovori na pitanja, već i priča koja stoji iza tih odgovora. Kako smo saznali gde su kontinenti bili pre 600 miliona godina? Kako je iko otkrio šta se nalazi u središtu zemlje? Pisac je na svom putu za odgovorima prošao kroz radove velikih naučnika, ali i onih pomalo zaboravljenih, manje poznatih. Njegovo prvo interesovanje nisu suve činjenice i otkrića, već i kako su naučnici došli do tih saznanja. Odlična knjiga da leto provedete uz pitanja koja se možda nikada niste setili da postavite.

 

Ove sezone, autori Elementarijuma čitaocima daju seriju autentičnih preporuka za leto i jesen 2014 – šta da čitate, gledate, istražujete, gde da putujete i šta da posmatrate. Istražite više kroz Preporuke…

 

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs