Otkrića

Šta je rover Kjurioziti „otkrio“ na Marsu?

Pored brojnih važnih otkrića o Marsu, pažnju javnosti učestalo privlače i razni kontroverzni snimci kostiju, kuglica, šrafova, krstova… Šta se krije iza ovih „otkrića“ sonde Kjurioziti?

Tekst: Tijana Marković

Otkako se svemirska sonda Kjurioziti (Curiosity), u okviru misije Mars Science Laboratory, spustila na površinu Marsa, na Zemlju je stiglo mnogo važnih informacija o Crvenoj planeti i uslovima koji vladaju na njoj.

Međutim, pored bitnih saznanja do kojih se došlo, boravak ovog robota na Marsu ponekad služi i kao povod za širenje teorija zavera i lažnih informacija.

Tako su, u poslednje dve godine, pored brojnih Kjurioziti snimaka površine Marsa, objavljene i razne „kontroverzne“ fotografije koje su izazvale pogrešna tumačenja. Šta se krije iza ovih „otkrića“?

BIĆA NA MARSU

Krajem avgusta 2012. godine, Stiven Hanard, član grupe koja se bavi potragom za vanzemaljskim oblicima života, postavio je na Jutjub kanal snimak u kome ističe detalje koji svedoče o postojanju života na Crvenoj planeti. Među kamenjem na slikama primetio je nešto što neodoljivo asocira na papuču, ljudski prst sa noktom i nasmejano lice nekog bića koje izranja iz tla. Autor je posetiocima sajta ostavio da sami zaključe šta se zapravo nalazi na Marsu, ali su naučnici iz NASA ubrzo demantovali te tvrdnje. Rečeno je da analizirani predmeti predstavljaju samo kamenje koje je u tom trenutku bilo osvetljeno tako da podseća na pomenute objekte.

KAMENA LOPTA

Slična vest proširila se svetom kada je dobijena slika sa savršeno oblikovanom kamenom lopticom. Mada predmet izgleda kao da je veštački stvoren, naučnici iz NASA Laboratorije za mlazni pogon objasnili su da je kugla prečnika jednog centimetra stvorena geološkim procesom srastanja čestica, koji je karakterističan isključivo za sedimentne stene nastale pod uticajem vode, leda i vetra. Pretpostavlja se da je loptica nastala usled erozije ili se dokotrljala odnekud.

BUTNA KOST

Prašina se podigla i oko snimljenog kamena koji je podsetio na čovekovu butnu kost. Naime, slika „butne kosti“ koja je izazvala pometnju među „lovcima na vanzemaljce“ vrlo brzo je objašnjena kao slika kamena koji liči na vanzemaljsku kost zbog spoljašnjih uticaja kojima je bio izložen.

„METALNI“ PREDMET

Kjurioziti je pronašao i predmet, ne veći od pola centimetra, koji odskače od teksture površine Marsa, a mnogi „naučnici“ komentarisali su to kao vanzemaljski proizvod. No, stručnjaci pretpostavljaju da se govori o delu rovera otpalog pri bušenju, a sumnja se i da je, možda, u pitanju deo kamena koji je zbog erozije promenio boju.

KRST NA SELFIJU

Još jedan snimak analize „misterioznih“ slika sa Marsa nalazi se na Jutjubu. Rover je povodom 687 dana (marsovska godina) provedenih na Crvenoj planeti na Zemlju poslao svoj autoportret. Stiven Hanard je, uz komentar da sonda nikako nije mogla napraviti takvu fotografiju, zumirao i filtrirao sliku, kako bi ukazao na krst koji se nalazi u pozadini. 

Selfi Kjuriozitija napravljen je spajanjem pedesetak fotografija snimljenih ranije kamerom fiksiranom na jednoj od „artikulisanih ruku“, rekli su iz NASA, dok sam snimak niko nije komentarisao.

POTRAGA ZA ŽIVOTOM

Mada za sada nije pronađen nijedan čvrst dokaz da je nekada na Marsu postojao život, Kjurioziti je prikupio i čitav niz podataka koji ukazaju na to da je on u jednom trenutki bio moguć. Analize koje je obavio otkrivaju da je voda jednom davno tekla Crvenom planetom. U stenama su pronađeni i tragovi ugljenika, vodonika, kiseonika, sumpora i fosfora, a ustanovljeno je da stene sadrže glinene minerale, što ukazuje na prisustvo vode.

Za sada, rover dobro obavlja svoja zaduženja, a NASA planira da 2020. godine na Mars pošalje savremeniju sondu, Kjuriozitijevog mlađeg brata Kjurioziti 2.

ROBOT NA MARSU

„Bezbedno sam sleteo na površinu Marsa. GEJL KRATERU, EVO ME!!!“ Vest koja je rano ujutru, 6. avgusta 2012. godine, osvanula na Tviter nalogu svemirske letelice Kjurioziti, označila je uspešan početak NASA misije Mars Science Laboratory. Od tada je prošlo više od dve godine, a ova sonda i dalje istražuje površinu Crvene planete i šalje najrazličitije informacije na Zemlju.

Istražite više o sondi Kjurioziti

 

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs