Otkrića

Gde se čovek sreo sa neandertalcem

Dve novootkrivene lobanje mogle bi da rasvetle seobu modernih ljudi iz Afrike koja se odigrala pre više od 60.000 godina

Tekst: Ivan Umeljić 

 U Izraelu je otkrivena lobanja koja možda objašnjava kako je došlo do naseljavanja naše vrste na čitavoj planeti i nestajanja drugih humanih grupa kao što su neandertalci.

Pretpostavlja se da je lobanja iz pećine Mano, za koju se smatra da je stara oko 55.000 godina, dosad najbliže svedočanstvo o najranijim migrantima iz Afrike.

Detalji su se pojavili u časopisu Nature Journal i čini se da ne postoji ništa što bi ukazivalo na bilo kakvu razliku između nje i moderne ljudske lobanje.

Ovo otkriće je prvi dokaz da je zaista postojao veliki talas migranata iz Istočne Afrike koji je prošao kroz Saharu i nubijsku pustinju i naselio istočne mediteranske regije pre 55.000 godina. U tom smislu, ovo je ključna lobanja za razumevanje moderne evolucije čoveka.

Neka fizička svojstva lobanje, kao što je karakteristična regija “u obliku punđe” na zadnjem delu, podsećaju na svojstva koja su uočena i kod najranijih ljudi iz Evrope.

Po svemu sudeći, ljudi iz pećine Mano verovatno su bili preci mnogih ranih paleolitskih populacija u Evropi.

Svi ne-Afrikanci imaju nešto malo neandertalskog porekla, što ukazuje da je u određenom trenutku došlo do njihovog međusobnog ukštanja, neposredno nakon što su moderni ljudi napustili svoj postojbinu, ali pre nego što je došlo do razdvajanja na različite populacije.

Bliski Istok je dobar kandidat za mesto na kome s odigrao ovaj događaj, jer je upravo ovaj region bio polazna tačka seoba, a ranija istraživanja pokazala su da su se Neandertalci  nalazili ovde u isto vreme kada i moderni ljudi.

Novi detalji o još jednom drevnom čoveku razotkriveni su ove nedelje u časopisu Journal Nature Communications.

Ljudska vilična kost koju je iskopao jedan ribolovac 25 km od obale Tajvana pripada fosilu primitivnog izgleda za koga se smatra da je star nekih 200.000 godina.

Otkriće kratke i široke vilične kosti sa velikim zubima otvorilo je neka zanimljiva pitanja u vezi klasifikacije.

Vilična kost Pengu predstavlja uzorak poznog Homo erectus-a, prastarog čovekovog pretka, koji je i dalje mogao biti prisutan u kopnenom delu severoistočne Azije pre nekih 400.000 godina.

Primetne su sličnosti između ove vilične kosti i drugih ljudskih uzoraka iz Afrike, Jave i Evrope, ali i određene razlike zbog kojih je nije tako lako klasifikovati prema postojećim kategorijama.

Druga mogućnost je da se radi o jednom predstavniku denisovaca, drevnih azijskih rođaka neandertalaca, o čijem postojanju znamo jedino na osnovu DNK uzoraka njihovih zuba i kosti prsta pronađenih u jednoj pećini u Centralnom Sibiru.

Istražite druge tekstove na temu ljudskog porekla

 

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs